Pod sloganom „Duvan: pretnja našoj životnoj sredini“ edukativnom izložbom, podelom promomaterijala i anketiranjem građana Dom zdravlja, Zavod za javno zdravlje, Crveni krst i Medicinska škola obeležili su na Gradskom trgu Svetski dan protiv duvanskog dima (31. maj).
Slavica Filipović, strukovna sestra–specijalista javnog zdravlja Patronažne službe Doma zdravlja Valjevo podsetila je na to kakve sve probleme zdravlju ljudi donosi upotreba duvanskog dima:
– Svedoci smo da sve mlađe generacije probaju prvu cigaretu: još u osnovnoj školi, već u četvrtom-petom razredu, a pušače susrećemo u sedmom i osmom razredu. Duvanski dim je šetetan po celokupno ljudsko zdravlje, počev od promena u usnoj duplji, kod respiratornih organa gde su najizraženije, do digestivnog trakta, srca i krvnih sudova. U našim predavanjima, koja radimo od predškolskog uzrasta pa do najstarijih sugrađana, naglašavamo da je 4-6.000 supstanci u duvanskom dimu štetno, a mnoge su kancerogene. Upotreba duvana nije samo loša navika nego prvenstveno bolest zavisnosti, a s obzirom da se tako kategoriše i manifestuje, zahteva takav tretman i lečenje, zdravstveni radnici su na raspolaganju svima koji žele da se odviknu od duvana. Često izgleda da to možemo sami, ali nažalost nije uvek tako jer se radi o zavisnosti.
Volonteri Crvenog krsta i učenici Medicinske škole na licu mesta su anketirali sugrađane, o čemu je više govorio Aleksandar Tomić, stručni saradnik u Crvenom krstu Valjevo:
– Tema ankete su zdravstvene navike, prevashodno vezane za pušenje, način na koji broj konzumiranih cigareta dnevno utiče na njihovo opšte stanje, kao i da li postoje drugi javno-zdravstveni izazovi koje građani percipiraju kao važne. To je tradicionalna aktivnost, koju sprovodimo i 31. januara i 31. maja. Sutra ćemo sa učenicima sedmog razreda Prve osnovne škole razgovarati o rasprostranjenosti i štetnosti duvanskog dima. Trudimo se da sklonimo „dimnu zavesu“ sa ove teme, jer duvanska industrija pokušava da je „ozeleni“ – da korporativnim akcijama predstavi proizvodnju i konzumaciju duvanskog dima kao ekološki prihvatljivu, sve ono što zapravo nije. Na nama je da im smanjimo profit tako što ćemo manje kupovati i koristiti cigarete, kako bi se uzgajivači duvana preorijentisali na druge proizvodne grane, a mi ćemo onda imati zdraviju životnu sredinu i zdraviju zajednicu.
Tomić je ukazao na novi izazov: korišćenje elektronskih cigareta za koje ne postoje procene o dugoročnom uticaju na zdravlje ljudi, ali se zato mora preventivno delovati.
Snežana Marinković iz Centra za promociju zdravlja Zavoda za javno zdravlje Valjevo ukazala je na značaj timskog rada u podizanju svesti o štetnosti duvana:
– Jedino timskim radom možemo kod ljudi razviti svest o štetnosti pušenja, koje ne ugrožava samo zdravlje pojedinca, već i dece i drugih u okruženju. Hoćemo da podržimo ljude koji žele da ostave cigarete i tako daju šansu svom životu. Odavno znamo da su kardiovaskularne bolesti u porastu upravo zbog štetnosti duvanskog dima. Jako nas raduje što je smanjen procenat pušača među tinejdžerima, ali uz pomoć zdravstveno-vaspitnog rada koji ćemo obaviti zajedno sa partnerskim ustanovama kontinuirano ćemo podizati nivo svesti u školskoj populaciji.
Pored toga što dovodi do brojnih negativnih posledica po zdravlje, duvan ima negativni uticaj na našu životnu sredinu i time dodatno šteti našem zdravlju. Stoga je ove godine Svetska zdravstvena organizacija u okviru obeležavanja Svetskog dana bez duvana pokrenula globalnu kampanju pod sloganom „Duvan: pretnja našoj životnoj sredini“. Kampanja ima za cilj da podigne svest javnosti o uticaju duvana na životnu sredinu: od uzgoja duvana, proizvodnje duvanskih proizvoda, njihove distribucije i otpada koji nastaje u ovim procesima, kao i korišćenju duvanskih proizvoda.
Svake godine se u svetu uništi oko 3,5 miliona hektara zemlje radi uzgoja duvana. Zbog toga se krče šume, posebno u zemljama u razvoju. Plantaže duvana degradiraju zemljište tako da ono gubi sposobnost da podrži rast bilo kog useva ili vegetacije. Za proizvodnju svake cigarete potroši se 3,7 litara vode, a 4,5 triliona opušaka cigareta svake godine zagadi životnu sredinu. Smanjenje potrošnje duvana treba identifikovati kao ključnu meru za postizanje ciljeva održivog razvoja, a ne samo onih koji su direktno povezani sa zdravljem i zaštitom životne sredine, kaže se u današnjem saopštenju Instituta „Batut“.