Grad Valjevo podiže spomenik Miloradu Miškoviću

Grad Valjevo podići će spomenik čuvenom baletanu rodjenom u Valjevu, Miloradu Miškoviću. Lokacija na kojoj će biti podignut spomenik je u Uzun Mirkovoj ulici na samom ulasku u naselje Kolubara 2. Iako je Valjevo svetskoj baletskoj sceni dalo veliko ime u samom gradu nikada nije postojala ozbiljna baletska škola.

Na predlog Fondacije Milorad Mišković o podizanju spomenika u Valjevu čuvenom baaletanu svetskog renomea saglasnost je dalo ministarstvo kulture, a Gradsko veće grada Valjeva donelo je pozitivnu odluku o podizanju spomenika.

Lokacija za spomenik je predvidjena na ulazu u naselje Kolubara 2 , a kako se moglo čuti na sednici Veća to je ujedno i prostor koji pripadda gradu i frontalno umsmeren ka centralnoj gradskoj ulici. Predvidjeno je da ceo prostor bude uredjen u površini 10 x 10 metara na kome će centralno mesto zauzimati fontana koja će u središtu imati spomenik Miškoviću. Novoformirani plato biće dopunjen odgovarajućim mobilijarom.

Baletan Milorad Mišković,  rodjen je 26. marta 1928 . godine , a umro u Nici 21.juna 2013. godine bio je srpski igrač, baletan i koreograf. Otac Dušan rodom iz Bačevaca nadomak Vljeva , imao je  pre preseljenja za Beograd, u Ulici Kneza Miloša radnju.

Najslavniji  deo svoje karijere Mišković je  ostvario  u Parizu, a svojevremeno su ga poredili sa čuvenim Nurejevim. „Princ igre“ praktično je ceo svoj život posvetio baletu , a u UNESKu je gde je imao više angažovanja ,  kada je prestao da igra, postao  predsednik Asocijacije za igru .

Odluku da trajno ostane u Parizu doneo je 1946. Godine nakon gostovanja Beogradskog teatra u Parizu. Njegov nastup tada je postao nešto potpuno novo za tadašnju baletsku scenu I kako je često umeo da sam kaže “svojevrsno baletsko otkriće sa ovih prostora”. Njegovu karijeru obeležile su brojne nagrade I priznanja , a pre svega nastupi u svim poznatim svetskim baletskim teatrima. Lifar, višedecenijski direktor baletske pariske scene svojevremeno je rekao da je Mišković prvi Jugosloven koji je bacio Pariz pod noge.

Govorio je više svetskih jezika , ali nikada , bez obzira što je najveći deo života proveo u inostranstvu I francuski govoro gotovo kao maternji, nikada nije zaboravio srpski I nikada nije zaboravio Valjevo. Naš grad je pominjao u brojnim razgovorima za novine, radio I televizijske emisije.

Ipak ni država Jugoslavija ni one posle nje nisu se na adekvatan način odužile Miškoviću koji je na sebi svojstven način proneo slavu naše zemlje. U Valjevu ne postoji čak ni ulica, a kamoli baletska škola . Nakon što je nekada davno postojala mala škola za balerine za decu predškolskog uzrasta , Centar za kulturu pre par godina je na kratko imao baletske radionice gde su sa decom radile školovane balerine. Na žalost ta radionica je ubrzo prestala sa radom, a mnoge devojčice I dečaci sa vidljivim talentom za ovu vrstu igre ostali su bez šanse da svoj talenat razvijaju.

Podizanje spomenika Miškoviću bio je očigledan zadatak svih prethodnih generacija u Valjevu, ali se to nikada nije dogodilo. Zsnimljivo je da je grad uvek isticao Desanku Maksimović, Živojina Mišića, Nenadoviće, Matiju Bećkovića I mnoga druga značajna imena , a nikada se medju njima nije našlo ime Milorada Miškovića koji je proslavio balet ovih prostora I jedno srpsko ime upisao zauvek u istoriju svetskog baleta.