„PGR Divčibara mora prvenstveno da reši akutne probleme, a da istovremeno postavi jasan koncept za budućnost i dalje razvijanje. Nije istina da gradska vlast želi da kreira nekakv haos,“stav je koji je u razgovoru za Vamediu izneo Branko Ristić arhitekta , član Društva arhitekata Valjeva.
Divčibare koje su sedamdesetih i osamdesetih godina bile više nego popularna destinacija , dugi niz godina nakon toga bile su turistički posmatrano umrtvljena geografska lokacija.
„Mi imamo problem što se dugo nije shvatala vrеdnost tog prostora na Maljenu koji se zove Divčibare i što smo prosto godinama zanemarivali tu osnovnu suštinu te vrednosti. Nekako je to bilo prepušteno nekom lelujanju u vremenu. Bio sam svedok kada je poslednji direktor Balkanije koja je bila zainteresovana da dalje gradi na Divčibarama rekao „Šteta mogli smo ovde , ali idemo na Kopaonik“, posle toga Kopaonik je otišao u zvezde, a Divčibare su tu gde su. Sreća je da one imaju taj kvalitet i tu privlačnost takoreći taj magnet da nastavi svoj razvoj i bude reanost , ali preduslov za tako nešto je jasan plan“. Kaže Branko Ristić arhitekta , koji je i sam bio jedan od podnosilaca primedbi najavnoj sednici Komisije za planove.
Divčibare su 2008. godine imale svoju šansu da budu i zvanično proglašene turističkim prostorom jer je tada realizovan projekat koji je podrazumevao i posebnu studiju. To se nije dogodilo tada, ali ni u godinama koje su usledile . Ristić kaže da su Divčibare od tada pa do danas praktično u procesu tranzicije od jedne neartikulisane tističke destinacije u jednu ozbiljnu turističku destinaciju.
„I ovaj plan ima tu definiciju. Možda se negde i prešla ta neka linija , što je prosto bila neminovnost pa se sada indikuju neki problemčići na nekim parcelicama . Svaki plan definiše neki prostor u kome se interveniše , a ima tu redefiniciju postavki pre svega infrastrukturno. Sve one sadržaje koji su bili ranije u planu iz 2015. godine tu su i sada. Nedostaje trenutno da kažemo taj jedan završni deo kakao se plan spušta , vikend naselja, videli ste da uglavnom oni reaguju na promene urbanizacije jer žele da sačuvaju taj neki raniji mir , odnosno Divčibare na kakve su oni navikli. Zato sada treba napraviti jedan zajednički artikulisan izlaz iz takve situacije. Ali, svi su svesni da su infrastrukturni projekti oni koji treba da se reše. Evo video sam ispred samousluge da se nešto radi i pitam šta je to , rekli su mi nova 35 kwh trafostanica, ogromna insvesticija , verujem preo 1,5 miliona evra. To je jako bitno“, objašnjava Ristić,član Društva arhitekata.
On kaže i da je apartmanska gradnja samo prvi , osnovni refleks gradnje i prostog profita investitora koji izgradi proda i ode , ali da tek nakon prodaje apartmana dolazi do nekih sledećih investitora koji nude drugačije sadržaje i koji ostaju na Divčibarama. „Tada su planeri ti koji artikulišu situaciju i usmeravaju stvari planom kako one ne bi otišle u pogrešnom pravcu. Po meni tu je Gradska uprava ta koja treba da prati sve te neke signale i to bilo i onih koji su korisnici i onih koji su investitori i samo tranzitni turisti . Nekad su Divčibare zvali „dečiji turizam“, ali ja sam svedok da je tih godina bilo bolje na Divčibarama nego na Kopaoniku . Te godine su bile neverovatne , kraj sedamdesetih recimo, beogradska Opština Stari grad i centralna opština Zagreba prave svoje dane , dovode svoje glumce, pevače, prave predstave, druženje i sve se to završi nekom šetnjom u prirodi. Dolazli su sa raznih strana“, priseća se Ristić.
Savremeni turista ima svoje zahteve, a oni su prilično drugačiji sadržinski i u odnosu na ranije godine konformistički. Ristić kaže da ovaj plan samo indukuje mogućnost sadržaja savremenog turiste.
„Polaz je nesporno dobar. Infrastruktura je primarna i osnovna stvar koja mora biti uradjena ,a po meni nakon toga treba ići na nadogradnju plana iz 2015. godine i 2019. godine. Ovo je sad bila nekakva blokada da se ne odstupi od tog plana , možda zbog snažne i oštre reakcije javnosti u prvom izlaganju plana. To je problem i za obradjivača koji nakon toga treba da izadje sa gotovim proizvodom, a ako odu previše široko sami sebi će napraviti problem, a grad to ne može da prati jer je cena definisana. Mislim da je tu ključno da se sada infrastrukturno definišu stvari, a da nakon toga jer za to treba puno vremena bude formiran jedan multidisciplinaran pristup, kasnije“, kaže Ristić .
S obzirom na pomenutu reakciju javnosti i pojedina tumačenja da se na Divčibarama kreira haos arhitektu Rakića pitali smo da li na osnovu vidjenog plana smatra da neko želi da na Divčibarama stvori urbanistički haos?
Rakić kaže : „Ni slučajno. Ma kakvi. Na kraju, svi smo mi ljubitelji svog grada i tog prostora na Divčibarama i dobro je što se radi i razmišlja . Mi imamo situaciju da su investitori mnogo brže krenuli nego logistika . I plan je sad tu da to sredi . Da nema tu dilema i nedoumica, da se to uradi i onda ide dalje i paralelno da se prati i razvoj kad su investitori u pitanju i infrastruktura da bude kakva je naophodna. Nakon toga , infrastrukture, treba da ide taj multidisciplinaran pristup gde bi bili uključeni i ekonomisti i pravnici i sociolozi , pejzažne arhitekte . Znate nije sporna struka u postavci , ali ja lično mislim da ne sme biti presudna samo naša reč , mislim na arhitekte“, kaže Branko Ristić koji navodi i da je sam u Upravu doneo celo rešenje kompleksa za Teodosiće i iz toga je sve krenulo . On je mišljenja I dalje da je to bio dobar inicijalni momenat koji je indukovao sva ostala dogadjanja, interesovanje ostalih investitora.
„Šteta je jer je 2008. godine postojala ista takva inicijativa , ali je realnost uslova lokalne samouprave bila takva da se čeka.I tu je napravljena pauza od 14 godina što je nedopustivo. Ja nisam za to da se ide crno belo . Divčibarama trebaju investitori, trebaju sadržaji , treba graditi i to treba da bude na jedan najprofesionalniji način, evo plan će rešiti tu tenzuju koja je nastala kad su vikend naselja u pitanju , mada i tu nije bilo neke velike tenzije“, zaključuje Branko Ristić član Društva arhitekata Valjeva.
Sta ce sad muceni Pavlovic da kaze kome su puna usta bila struke i kako je struka protiv svega toga? Zanimljivo je da kaze covek da se sedamdesete i osamdesete bile dobre za Divcibare i da se posle toga umrtvilo. Znate sta se desilo posle toga? Dosli su socijalisti na vlast. Slucajnost? Nikako. Kao i sve ostalo sto su upropastili. Firme, institucije koje su predali ili prodali drugim gradovima. Jednom recju jedno veliko ZLO!
Bitno da su godinama koristili objekte na Divcibarama za sosptvene potrebe i koliko je otudjenih i zloupotrebljenih? Kad se sve sabere od raspada komunizma do danas, moze se zakljuciti da je sps antidrzavna partija.
Mislim da ne treba da brines za Pavlovica, kod vas naprednjaka ima uvek materijala. Sto se iz prilozenog da videti.
Risticu naprednjace jedan mali….
Divčibare su sada skup smrada i prljavštine. Tamo gde se nekada mogla piti voda iz potočića teku fekalije…
Na Divčibarama trenutno nemate ni dobre hladovine, jer je svo drveće bolesno, a četinari su skoro svi suvi. Niko ništa tu preduzeo nije…
Na Divčibarama nemate ni dovoljan broj dana snežnih padavina, za neki ozbiljan zimski turizam… Zašto se i dalje Divčibare nisu razvijale u smeru dečijeg turizma kao nekada, a to znači kompleksi hotela na određenim lokacijama i naravno individualna gradnja tipskih vikendica za odmor i uživanje u prirodi?
Pa naravno da će stari vikendaši da se bune jer im ispred nosa tajkuni grade ogromne objekte i narušavaju im dugogodišnji mir i pogled u prirodu.
Zašto se ne odrede druge lokacije gde nema vikend naselja da tamo tajkuni grade hoteli, igrališta…
Valjevci i kad smognu snage da odu do Divčibara, nemaju gde da se parkiraju. Zimi ne može da se prođe od parkiranih automobila pored puta…
Jadno je što cela Srbija baulja, nema vizije ni strategije razvoja…Razvija se u interesu pojedinaca i za par procenata stanovništva koji mogu da odu do Kopaonika, Zlatibora, Beograda na vodi…
Šta mislite koliko valjevaca može da ode nedeljno do Divčibara i popije kafu kod Teodosića? Baš malo, većina naroda preživljava. Građani koji imaju vikendice po Divčibarama od pre 50 godina, ne mou ni polomljenu crepljiku da promene, mnogi nemaju sredstava ni da dođu do svojih vikendica, dok im pojedinci gradeći ogromne hotele bez kanalizacione mreže, zaklanjaju i ono malo prirode što je ostala…
Usput što se tiče prirode Povlen i Medvednik su zakon. Mada se i na Povlenu pojavljuju neki moćnici koji preko sred livada tamošnjih meštana, postavljaju betonske bandere, razvlače žice…Možete samo zamisliti prekrasne livade na Povlenu iz kojih sada niču betonske bandere i žice… Sve to može i podzemno, ali nema ko da kontroliše, nema ko da napravi plan razvoja, nema u Srbiji više ničega što valja…
Zato omladino put pod noge, svet je divan, svet je veliki, život je jedan… Neka njima Divčibara i Srbije pa neka se guše u smradu i đubretu…
Zanima me misljenje Nikole Kuce posto on sve zna i razume se u sve.
Sta je resenje za Divcibare?
I da zamolim urednicu portala da ispita slucaj softvera za poljoprivredu koji je Kuca nabavio a gradjane kostao 12.000.000,oo dinara. Dokle je stigla istraga da li ce biti podignuta optuznica?
Divšibare su došle pod udar narko mafije, tajkuna, žutih lopova, a ponajviše sekte na vlasti koja žari i pali
počev od 2012. godine!
Kako je to moguće da Valjevo NEMA nijednog stručnog arhitektu koji bi brinuo i o razvoju Divčibara, nego
se dovlače neki nesposobni stranački kadrovi, uz čiju pomoć se i unakazuju Divčibare, STRAŠNIJE nego li
Zlatibor!!!
Samo da znate, socijalisti jesu veliki lopovi, ali oni nisu doveli do ZLATIBORIZACIJE Divčibara. Za to su zaslužni
aktuelni lopovi iz vladajuće sektaške stranke!!!
Bilo bi dobro da javnost zna ko sada gradi NA DESETINE APARTMANA, i kome se oni dele kao reket za izvršene PRLJAVE POSLOVE iz oblasti trgovine uticajem!?
Pitao bih ove stranačke kriminalce koji peru narko i ostali prljavi novac, ko TRAJNO pobi sav živi svet(osim žaba kreketuša) u rečici Kamenica. U njoj je pre 30 do 40 godina sve vrvilo od rečnih riba i rakova, i mogla se iz nje piti voda, a , sada…
Naravoučenije, Divčibare nije trebalo nikada ni dati na upravljanje ovakvom kriminalizovanom Valjevu. Očito je , da je tu nepismeni Knjaz MIloš Obrenović počinio kardinalnu istorijsku grešku. Trebalo je da Divčibare pokloni nekim drugim opštinama i ljudima.
Rakić kaže „Nije istina da gradska vlast želi da kreira nekakv haos,“ Tačno !!!
Ona ne kreira ali dopušta da se u zadnjih desetak godina stvori haos !!!
Kako investitor može da gradi i završi objekat a da nije priključen na dičibarsku kanalizaciju ???
Onda se se sva kanalizavija uliva u potok jer nije završen objekat za prečišćavanje odpadnih i kanalizacionih voda.
Normalno je da če Divčibare onda da smrde i da tu više niko neće dolazit.
Danas je letnja sezona Divčibara i nigde nikog nema-smo poneko !!!
:(:(:)
Dođite u centar Divčibara i pitaćete se kakav je ovo cirkus.
Koja je mera između želja beskrupoloznih investitora i zaštite prirodnih lepota Divčibara? I zašto je taj urbanistički plan toliko često menjan-da li to urbanisti be znaju svoj posao ili neko drugi pravi sebi posao? Kako graditi dalje bez osnovne infrastrukture? Da li su septičke jame i nekontrolisano svakojako zagađenje taj razvoj o kome ovde govorimo? Puno pitanje a do rešenja nagrdismo ovu prirodnu lepoticu.
Bravo za ovog gospodina. Trebamo da gradimo sto vise kako bi sto vise ostavili svojoj deci. A ne da livade zvrje prazne
Divčibare obožavam. Tačnije, obožavao sam. Vidi se Zlatiborizacija. Da li mi verujete da sam pre nekoliko dana bio u rumunskom skijalištu Poiana Brašov na par dana. Da vam kažem sledeće: nigde parkiranih automobila van ogromnog parkinga, travnjaci, cveće, borovi, sve miriše, nema smeća, nema nakaznih građevina, nema hiljada kranova, nrma kanalizacije, nema buke. Kome još trebaju gradovi na planini i zašta? To što se radi je neoprostivo.
Тако је!
Ми немамо појма о природи, урбанизму, човековој средини…
Нама да дају Швајцарску, ми би брзо упропастили.
Ми више немамо куда да ходамо по граду од кршева аутомобила, а још мало ће так бити и на планинама…
Дивчибаре су прелепе, као и све друге планине, али тамо влада хаос. Од силних грађевина, човек добија осећај
тескобе, прилазни путеви узани, пропали, контејнери са смећем увек препуни, главна саобраћајница тесна
од паркираних аутомобила, градилишта где год да погледаш…
Drustvo valjevskih arhitekata!
Ozbiljna institucija . Valjevo je i dalje kasaba pored ovakvih arhitekata kao što je lukrativni arh Branko Ristić. O čemu govori ovaj bivši direktor hotela? Podržava očajni plan iz Čačka! Javno bez stida . Valjevski Korbizje palamudi kao i 70 – tih do danas. Gde su kanalizacija , voda, struja od 70 – tih za tvoga ‘ vakta Ristiću do danas? Valjevo davalo gradjevinske dozvole na parcelama 3 ara!!!!! Ejjjj
Izbegavati Divčibare u najširem luku! Nema spasa od valjevskog društva arhitekata.
Kako te nije sramota, zar bi urbanizovao prirodnu lepotu i gradio zgradurine…? Sramota da te bude.