Panel diskusijom započet je praktično rad „Medijskog skloništa“ u Valjevu . Analize dosadašnjeg izdvajanja lokalnih samouprava u Srbiji pokazalo je da je 15,5 milijardi dinara u protekle tri godine otišlo kao finansijska podrška projektima organizacijama civilnog društva, medijima, udruženjima. Sa najmanje novca finansirani su projekti iz kulture i omladinski projekti.
Udruženje Dijalog u Valjevu je panel rspravom započelo funkcionisanje Medijskog skloništa u Valjevu. Aleksandar Milijašević iz Dijalog kaže da je ideja svega odbrana javnog interesa.
„Ideja medijskog skloništa je da zajedno gradjani, organizacije civilnog društva i mediji budu ono što oni u suštini i jesu stub zaštite ljudskih prava i jedan od važnijih stubova u borbi za slobodu izražavanja u naoj državi , a sada ćemo to od jeseni imati i u Valjevu. Ideja je da zajednički razmenjujući informacije delujemo u odbrani javnog interesa vezano za različite teme. Ono što se nameće kao posledica analize koja je uradjena kao analiza javnih konkursa u prethodne tri godine jeste da ćemo morati da sa ljudima koji vode ovaj grad sednemo i malo ozbiljnije razgovaramo oko toga kako se troše javni novci , da li projekti koji su podržani u prethodnom periodu zaista podržavaju i rade na jačanju javnog interesa u našem gradu ili se taj novac , a i konkursi samo protočni bojler za neke partikularne interese“, rekao je Milijašević .
Tanja Maksić iz BIRN-a na ooj panel raspravi predstavila je istraživanje koje je obavljeno , a koje obuhvata period od prethodne tri godine.
„Mi smo zajedno sa još 18 organizacija uradili obimno istraživanje kako se troši novac u sektoru medija, civilnog društva , organizacija i došli smo do zanimljivih podataka . Pre svega da je 15,5 milijardi na nivou države potrošeno je za prethodne tri godine u ovim sektorima . Tri četvrtine su otišle njima dok su kultura i omladina potpuno zanemarene. Takodje utvrdili smo da postoji 13000 projekata koji su finansirani sa manje od 100 000 dinara , šta sa tim novcem i može da se uradi? Postoji jedan broj projekata koji su izdašno finansirani od strane države . Medju njima je pet regionalnih medijskih stanica , recimo Vatrogasni Savez Srbije koji je dobuo novac nedavno za svoje funkcionisanje , Exit festival koji takodje dobija novac za godišnji festival, tu su crkvene opštine koje su dobile značajna sredstva dobili su novac za gradjevinske radove. Takodje tu nema tematski zaokruženih celina već su vrsta podrške redovnom radu“, rekla je Maksić.
Tokom predstavljanja nalaza istraživanja Koalicije “Otvoreno o konkursima“ Maksić je navela da je na medijskim konkursima podržano 143 projekta ukupne vrednosti 68,1 milion dinara, dok je za 230 projekata organizacija civilnog društva dodeljeno 76 miliona dinara. Kada je reč o konkursima iz oblasti kulture, istraživanjem je utvrđeno da je na teritoriji Kolubarskog okruga podržano 145 projekata ukupne vrednosti 23,5 miliona dinara. U oblasti “omladina” nije bilo podržanih projekata u vremenskom periodu koje je istraživanjem obuhvaćeno.
U periodu 2019-2021.godina u Valjevu i Kolubarskom okrugu oko 167 miliona dinara je potrošeno u pomenuta 4 sektora. Bilo je dosta projekata iz oblasti kulture što nije slučaj generalno u Srbiji, ali izostaju projekti i podrška omladinskim programima.
„ Bilo bi bolje da se vidi šta su realne potrebe za informisanjem, da li postoje neke teme koje nisu bile dovoljno obradjene , a važne su i u tom nekoj pripremi videti koliko je novca dovoljno , da to ne bude diskreciono odlučivanje već odlučivanje na osnovu potreba gradjana“, rekla je Maksić.
Nacionalni konvent je uradio istraživanje civilnog društva u smislu njihovih pozicija o čemu ej govorrila Nataša Dragojlović koordinator Nacionalnog konventa.
„Gradovi i opštine u Srbiji već dve decenije učestvuju u projektima koji su finansirani od strane EU i tog iskustva ima na lokalu. Problem je što mladi ljudi odlaze u velike gradske centre i mi moramo videti da se ta situacija promeni , ali i videti gde su ti potencijali gde saradnja može da se gradi dalje. Jedinice lokalne samouprave su u istraživanju rekle da prepoznaju civilne organizacije , ali opet je nedovoljan broj organizacija koje učestvuju u kreiranju lokalnih politika . Mi želimo da ponudimo stalni mehanizam konsultacija izmedju civilnog društva i lokalnih samouprava. Pojedine opštine imju i evropskog službenika koji upravo radi na psolovima objedinjenja lokalnih samouprava i evropskih organizacija. Nema ih u celoj Srbiji , ali mogu da posluže kao početna tačka. Ne može se očekivati od svih gradjana da budu neprestano uključeni i tu je interes civilnog društva da se stvori jedna stalna institucionalna struktura kroz čiji rad će interes gradjana biti zastupljen“, rekla je Dragojlović.
Zaključci sa prvog panela u organizaciji Medijskog skloništa Valjevo su:
-Neophodno je na lokalnom nivou sprovoditi aktivnosti koje doprinose unapređenju medijske pismenosti. Naročito je važno da se ta tema nađe na listi prioriteta u budućim javnim konkursima koje će grad Valjevo raspisivati;
-Proces evropskih integracije treba približiti građanima, dodatno ih informisati o koristima koje država, ali građani, pre svega, imaju od pristupanja Evropskoj uniji;
-Proces projektnog (su)finansiranja na lokalnom nivou je potrebno unaprediti na na način da građani predlažu teme koje će biti finansirane iz budžeta grada Valjeva. Neophodno je da javnost bude redovno informisana o efektima i rezultatima projekata koji su finansirani iz budžeta grada Valjeva.
*Ideja za osnivanjem medijskih skloništa razvijala se skoro 2 godine, kroz razgovore sa novinarima/kama, medijskim radnicima/kama građanima i građanima/kama u lokalnim sredinama širom Srbije o stanju slobode izražavanja i medija.
Pokazalo se da je ključ borbe za očuvanjem slobode medija u lokalnim zajednicama i uspostavljanjem okruženja koje će omogućiti ostvarivanje i poštovanje sloboda i prava, upravo solidarnost između građana/ki i novinara/ki i medija, kao i svest da samo zajedno mogu profesionalno i časno da štite javni interes.
Otuda baš i naziv „skloništa“, kao novi model okupljanja zainteresovanih aktera – građana, neformalnih grupa i inicijativa oko vrednosti koje predstavljaju zajednički interes, a to je, pre svega, slobodno informisanje, bolja komunikacija sa građanima/kama i efikasnija međusobna podrška.