Novi vrli novi svet

Mnogim ljubiteljima knjiga, naročito domaće književnosti, promakla je jedna izuzetno dobra i  neobična knjiga u izdanju Talije (decembar 2020.); „Patmos – Devet zlatnih prasića – bajka za odrasle“. Promakla je zbog činjenice da u književnoj umetnosti u Srbiji vlada hiperprodukcija, ali i zbog činjenice da knjiga uopšte nije promovisana.

Poznavaoci književne umetnosti i književni kritičari kojima je ovaj roman nekako došao do ruku, proglasili su „Patmos“ za jedno od najboljih književnih dela u 2021. godini. Ali i kao jednu od najboljih romana tog žanra uopšte u srpskoj književnosti. Roman, inače, spada u otkrivački ili „apokaliptički“, a delom distopijski žanr. Ljubitelje Oldosa Hakslija ili Orvela, Velsa, sasvim sigurno da ih „Patmos“ u najmanju ruku neće ostaviti ravnodušnim.

Posebno je interesantan stil kojim se autor igra i obraća čitaocima, sasvim sigurno nešto novo u književnosti. Gotovo pripovedačka, sa malo dijaloga, anahrona, prenabijena simbolima, jako lagana za čitanje, ali preteška za razumevanje, ciklična, antifaktoralna i proročka. Ono što je najinteresantnije po pitanju stila, a što nigde ranije niste videli, to je da čitalac pred sobom ima knjigu – o knjizi – u kojoj je knjiga.

Autor se u romanu pita da li pojedinačno zlo može da kidnapuje većinsko dobro? Da ga drži kao taoca dovoljno dugo i na takav način da sa otmičarem postane prijatelj i njegov slepi sledbenik. Ili je u pitanju to da je dobro samo ušlo u voz u kojem je zlo i pratilo ga do njegovog odredišta? I zašto dobro ne može da se odupre zlu, zar dobro samo po sebi nije jače? Zar većina nije snažnija od manjine? Zašto ljudska gomila postaje životinjsko krdo pod naletom pojedinačnog zla ili njegove zlonamerne filozofije? Da li je istorija zaista učiteljica života ako baš ništa od nje naučili nismo? Kuda nas to tačno vodi i kako se mora završiti? Kakva je podela uloga u toj drami ljudskog posrtanja?

Osuđena od jedne eparhije kao antihrišćanska, osuđena od udruženja ateista kao antievoluciona i teistička, osuđena od dela jevrejske zajednice kao antijevrejska, osuđena od teoretičara zavere kao filosemitska. Antiglobalistička, globalistička, neonacistička, prokomunistička…kroz sve te faze i fraze je provlačena. Činjenica da je autor romana odabirom teme došao na vrlo klizav teren, jako je teško obuhvatiti na samo 200 strana celokupnu istoriju čovečanstva i njenu budućnost, istoriju religije, nauku, etiku, a da sve to bude prikriveno koprenom fikcije u obliku bajke. A treba ponoviti, niti je fikcija, a još manje bajka. Iz tog razloga delo na prvo čitanje deluje teško razumljivo, haotično, arhaično, reakcionarno. Što očigledno i jeste bila namera autora. Za dobre poznavaoce književnosti, odmah je uočljivo da pisac nije ni imao nameru da napiše delo „za sve“, odnosno za široku čitalačku publiku, već za one retke knjigoljupce koji u sebi imaju ozbiljnije intelektualne i aksiološke vrednosti i kojima poznavanje opšte kulture nije strano. Ali, čak i kod takvih, ukoliko se prilično ne napregnu čitajući ovo delo, lako je ispasti iz koloseka razumevanja autorovih misli i otići na stranputice o kojima je pisano na početku ovog pasusa (što se dogodilo i piscu ovog teksta kod prvog čitanja knjige). Međutim, ko je zaista pročita i očima i mozgom, i pravilno razume, shvatiće da je roman isključivo pacifistički, humanistički, i jedan izuzetno jak poziv i vrisak na otrežnjenje. Ukoliko se potrudite da vas pojam –“bajka“ – ne zavara, i ovo delo pročitate sa velikom pažnjom i temeljito, dobijate delo koje vas sigurno neće ostaviti ravnodušnim, štaviše, ako ste očekivali da vas bajka uspava, razbiće vam san. Ne onaj u krevetu, pidžami, posteljini, već onaj višemilenijumski kalderonovski san koji većina nas prespava ili je prespavala tokom života.

Kako god, roman je sasvim nešto novo što se pojavilo u srpskoj književnosti. „Bajka za odrasle“ u podnaslovu sasvim dovoljno govori o neobičnosti i zanimljivosti knjige. A da li je zaista bajka – prosudite sami. Zašto se autor odlučio da takve suštinske teme i takva pitanja u velikom delu romana uobliči jednim delom u formi bajke? Odgovor ćete dobiti tokom samog čitanja dela. Ako do takvog odgovora i ne dođete, ili roman u vašim očima zaista i ostane bajka, život će vas vrlo brzo demantovati kada bajka postane stvarnost!

*Autor teksta je prof. Vladimir Mišković i lični je stav autora