Iako su pojedini govornici u toku javne rasprave o budžežtu za 2023. godinu tvrdili da je sala na javnim raspravama nekada bila pretesna za zainteresovane gradjane te i da su stotine dolazile , te činjenice vrlo su diskutabilne . Na javnim raspravama bivalo je da sala bude puna , ali da je iznimno veliko interesovanje gradjana bivalo baš i nije .
Javna rasprava o budžetu ne samo da je zakonska obaveza koju svaka vlast mora da ispuni već bi po pravilu trebalo da pobudjuje i veliko interesovanje gradjana. U Valjevu su , činjenično gledano, javne rasprave pobudjivale pažnju samo u domenu infrastrukture i saobraćajnica . Pitanja o ulicama i putevima gotovo uvek su bila najbrojnija. Tako su se na javnim raspravama vidjali i u većem broju stanovnici ulica kojima je potrebno asfaltiranje. Vidjani su i poljoprivrednici koji su tražili atarske puteve. Broj govornika kretao se i do 30.
Rasprava se uglavnom odvijala ponajviše u pravcu obećanja da će nešto biti asfaltirano ili pak nasipano. Poslednja javna raprava za temu je imala aerozagadjenje u najvećoj meri, a govornici su bili uglavnom predstavnici udruženja koja se inače bave ovom tematikom te i u javnosti zagovaraju strategiju smanjenja aerozagadjenja.
Na poslednjoj javnoj rasravi govorilo je svega 12 ljudi medju kojima su opet najbrojniji oni sa temama ekologije. A za razliku od pethodnih godina u Sali su bili prisutni ne samo gradonačenik , zamenik , predstavnici odeljenja finansija i budžeta već i predstavnici odeljenja urbanizma , infrastrukture. Na pitanja je generalno gledano imao ko da odgovori, ali je broj pitanja bio mali. Na poslednjoj javnoj raspravi čuo se i predlog da raspravu o komunalnoj izgradnji treba razdvojiti od rasprave o budžetu generalno.
Da bii neki gradjanin učestvovao u javnoj raspravi neophodno je da poznaje predloženi budžet odnosno da razume pozicije budžeta i predložene rashode. U skldau sa tim onda je moguće i da gradjani razumeju da li se ono što smatraju neophodnim nalazi u budžetu ili treba izneti predlog za dopunu? Kako nisu svi ekonomisti razumevanje budžeta mnogima nije jednostavan posao. Na poslednjoj raspravi iznet je upravo i taj predlog da se uradi gradjanski budžet kako bi razumevanje bilo lakše.
Sve i da se to jednom i dogodi ostaje veliko pitanje da li bi gradjani bili u većem broju uključeni? Zašto je to tako?
Godine iza nas svedoče o tome da bojni zahtevi najpre ne bivaju ispunjeni pa da do značajnijih izmena u budžetu ne dolazi iako su gradjani dali predloge. Kreatori budžeta jako retko su se odlučivali na izmene , a gotovo nikada nisu odgovorili na pitanje zašto je to tako?
Zbog tih činjenica generalno je uvreženo mišljenje da se teško nešto može i menjati pa je samim tim uzaludno i predlaganje.
Ipak javne rasprave mogu biti prilika da se pokrenu inicijative i aktuelnim vlastima u datom trenutku pažnja bude skrenuta baš na one probleme koji su za gradjane ključni. Istina je da je za nekog gorući problem asfalt , a za nekog ekologija. Neke probleme je moguće lako rešiti i u kratkom vremenskom periodu, a za neke je potrebno i više vremena i više novca. Na onima koji odlučuju tada je da donesu odluku koji je problem značajniji i koji je moguće realizovati , pa tako dolazimo do toga da ono što je bitno za 5 ili 10 gradjana nije bitno ostatku stanovništva.
Često se zato mogu čuti mišljenja na društvenim mrežama uglavnom da nešto nije potrebno ili pak nešto je nekom neophodno. Generalno posmatrano, bez obzira što možda realizacija nekog projekta ne koristi jednoj grupi gradjana to ne znači da ne koristi nekoj drugoj.
Zanimljivo je da je na društvenim mrežama u prethodnim danima i bilo komentara na temu budžeta , ali su oni uglavnom bili kritikujući generalno poput: „Zagadjeniji smo od Tokija u Valjevu nikog nije briga“ ili „Treba napraviti nove vrtiće“, „Rupe u mojoj ulici. Kad se krpi?“ „Za šta bre trošite tolike pare?“ „Pokradoste boga oca“.
Na žalost na javnoj raspravi nisu se pojavili oni koji su na društvenim mrežama imali šta da kažu, a bila je to prilika da saopšte upravo nosiocima vlasti i kreatorima budžeta šta misle o predvidjenim rashodima na konkretnim primerima iznosa i investicija.
Slučaj javne rasprave može se porediti i sa slučajevima javnih uvida . Tako dolazimo do činjenice da gradjani bivaju iznenadjeni nekom gradnjom i tvrde da za to nisu ni znali , a javni uvid u planove je održan . Gradjani u većini smatraju da ne mogu nešto promeniti pa nema ni pokušaja .
Ipak slučaj PGR Divčibara upravo je pokazao da se stvari mogu menjati. Bilo je samo potrebno da gradjani dodju na javnu rapravu i podnesu predloge. Za razliku od ovog novog plana kada je usvajan prethodni plan pa i izmena prethodnog plana jedva da je u Sali bilo nekoliko Divčibaraca koje je u najvećoj meri zanimalo poresko zaduženje , a ne toliko ono što plan predvidja . Šta je predvidjao jasno je vidljivo tek od pre par godina kada je počeo da se realizuje.
Ne treba zaboraviti ni da odsustvo gradjana može da pošalje i pogrešnu poruku onima na vlasti da je sve što rade savršeno pa i da nemaju zamerki što je primenjeno na grad veličine Valjeva realo nemoguće.
Biilo kako bilo javna rasprava je održana i oni koji su želeli da nešto kažu imali su priliku , oni koji nisu došli moguće je da će posegnuti za tastaturom. Ali jedno je sigurno, Javna rasprava ne bi trebalo da bude forma već mogućnost gradjanskog uticaja. Ako gradjana na raspravi nema u dovoljnom broju nema ni uticaja.
gradjani su na izborima rekli ko treba da vlada i da se pita za budzet. zato ove rasprave treba ukinuti jer nemoze da se pita i predlaze neko ko nema podrsku gradjana
tačno tako
i kad izlazi sluzbeni glasnik?