Sajt biznis.rs objavio je informaciju da je preduzeće Euro Litijum Balkan saopštilo da planira istraživanje geotermalnog resursa u Valjevsko – mioničkom basenu.
Biznis.rs piše , osnovna ideja je, kako je navedeno, zasnovana na rezultatima Studije o hidrogeotermalnom potencijalu Valjevsko – mioničkog basena koju je uradio Departman za hidrogeologiju Rudarsko – geološkog fakulteta u Beogradu na inicijativu tog preduzeća, prenosi Beta.
Shodno tome je i započeta izrada projekata za istraživanje mogućnosti iskorišćenja geotermalnog resursa u svrhu proizvodnje toplotne energije koja bi mogla biti iskorišćena u sistemu daljinskog grejanja u Valjevu, kao i za eventualnu upotrebu u procesima, vezanim za tehnološke procese mogućeg ležišta mineralnih sirovina.
Potencijal je, prema Studiji, dovoljno veliki i može prevazići kapacitet Toplane u Valjevu.
Izradu projektne dokumentacije, koja je već predata ministarstvu, tehničku kontrolu i izvođenje radova na istraživanju, izradu istražno-proizvodnih bunara, kao i Elaborat o rezervama geotermalnog resursa, preduzeće Euro Litijum Balkan će finansirati u potpunosti iz svojih sredstava.
„Sve rezultate i objekte nakon istraživanja, prema projektu vrednom oko milion evra, staviće gradu na raspolaganje bez ikakve naknade“, navedeno je u saopštenju.
Dodaje se da su ta istraživanja poseban vid hidrogeoloških istraživanja i ne koriste se za dobijanje rezultata, vezanih za geološka istraživanja mineralnog resursa bora i litijuma kojima se to preduzeće bavi na prostorima Valjevsko – mioničkog basena.
Projekti su predstavljeni u Privrednoj Komori Srbije, kao i u Regionalnoj Komori Mačvanskog i Kolubarskog okruga. Mogućnosti koje se otvaraju realizacijom projekata su, kako je navedeno, naišle na razumevanje u obe komore, a u kontaktima sa američkom Agencijom za međunarodni razvoj (USAID) i Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), odnosno njihovim saradnicima, definisano je da postoji zainteresovanost i sa njihove strane, da se podrži stavljanje u funkciju geotermalnog resursa.
S obzirom da je za uspešnu realizaciju projekata neophodna i saradnja gradskih institucija, Euro Litijum Balkan je obavestio gradsku upravu i zatražio sastanak, o čemu još nije dobijena povratna informacija.
„Realizacija, odnosno, stavljanje u funkciju ovog resursa bi donelo nezavisnost gradske toplane energentima, a prelaskom sa fosilnih goriva na ovaj potpuno ekološki bezbedan izvor energije, obezbedilo bi se značajno smanjenje zagađenja vazduha u gradu Valjevu, ali i okolini“, navela je ta kompanija, a preneo sajt Biznis.rs.
Мало подсећање о сршском * злату*
Американци објавили најновије резултате о српском „злату“ (18.02.2021)
Истраживања показују да Србија има највеће резерве литијума у Европи. Шта показују новији резултати?
Наиме, Геолошки топографски институт Сједињених Америчких Држава крајем прошлог месеца објавио је анализу на ту тему.
Како се наводи у студији, због континуираног истраживања, идентификовани ресурси литијума су се знатно повећали широм света и укупно износе око 86 милиона тона – од тога, ресурси литијума у Сједињеним Државама износе 7,9 милиона тона.
Истраживање овог института показало је да су остали рекордери по количини литијума поређани на следећи начин:
Боливија – 21 милион тона;
Аргентина – 19,3 милиона тона;
Чиле – 9,6 милиона тона;
Аустралија – 6,4 милиона тона;
Кина – 5,1 милион тона;
Конго – 3 милиона тона;
Канада – 2,9 милиона тона;
Немачка – 2,7 милиона тона;
Мексико – 1,7 милиона тона;
Чешка – 1,3 милиона тона.
Србија се, према овој лист налази одмах испод Чешке, са 1,2 милиона тона најлакшег метала.
После ње ређају се: Перу (880.000 тона), Мали (700.000 тона), Зимбабве (500.000 тона), Бразил (470.000 тона), Шпанија (300.000 тона), Португал (270.000 тона), Гана (90.000 тона) и Аустрија, Финска, Казахстан и Намибија са по 50.000 тона.
И даље:
Истраживачки тим компаније „Тесла“ и канадског универзитета у Халифаксу налази се у вишегодишњој мисији: да пронађе дуготрајније и јефтиније батерије које се брже пуне за електрична возила и складиштење енергије
Последњи рад у низу фокусира се на „стогодишњу батерију“ — односно варијацију литијум-никл-манган-кобалт батерије. Тестирање је показало да постоји могућност да такве ћелије трају отприлике читав век у случају да раде на напону од 3,8 волти (уместо уобичајених 4,2 волта) уз одржавање на температури од 25 степени.
Када је реч о пуњењу, нова батерија је, према наводима аутора, конкурентна литијум-гвожђе-фосфат (ЛФП) ћелијама, које се све више користе у „Теслиним“ електромобилима.
ЛФП батерије трају око 10 година
Euro Litijum Balkan, MARŠ sa Kolubare i iz Mioničkog kraja!!!
RUDNIKA BITI NEĆE!!! MARŠ Iz Srbije!!!
Vi ste OKUPATOR Srbije!!!
Istrazivannje ce obuhvatiti geotermalne resurse, pa ako se usput „pronadje“ litijum, oni nece biti krivi…Da se Vlasi ne sete….U Sribiji ima izreka „znam te pusko, kad si pistolj bila“….Ovo su price za malu decu…