…Upravo ta treća zona jeste zona šume koja je na mestima bivala godinama I neprohodna zbog popadalih stabala , a ulaskom u taj deo moglo se konstatovati da šumu čini I veliki broj samoniklih stabala, niskog rastinja, žbunja I korova.
Vamedia je pokušala da dodje do informacije koliko mogu biti stara najstarija stabla u parku , ali preciznih podataka o tome nema .
Ono što se nakon svega dogodilo bilo je I očekivano. Stabla su obolela I počela da padaju u većem broju. Najnoviji elaborat o stanju stabala u parku Pećina uradjen je prošle godine, a u njemu su navedeni podaci bili alarmantni. Nakon konferencije za novinare na kojoj su predstavljeni rezultati elaborata zaključak nije bilo teško izvesti: Zdravstveno stanje pogotovo crnih borova,javora topole I gledičije nije dobro. Zabeleženi su slučajevi truležnice , tumori I entomološki napadi potkornjaka , strižibube. Analiza stabala je ukazala da je na nekim stablima vidljivo propadanje dok druga imaju već truo koren I bolestan iako spolja mogu izgledati dobro.
Elaboratu je prethodilo I padanje više stabala na stranu ka Lozničkom putu od kojih je jedno palo I na automobile u prolazu. Stabla obara jači vetar ili veće kišne padavine.
Započeta je ponovo seča stabala , ali i sadnja novih sadnica stabala.
Valjevska javnost ponovo burno reaguje na seču , a na društvenim mrežama gotovo započinje kampanja protiv Agrorazvoja , na šta ovo preduzeće reaguje obimnim saopštenjem za javnost.Na društvenim mrežama vidljive su opservacije koji potez preduzeća komentarišu “kao bahatost,” “ nameru da se Valjevci podave”, otvaranje pogleda ka stadionu I promociju FK Budućnost Krušik”, potom “potrebu da se obezbedi ogrev gradskim funkcionerima” I sl. Drugi pak smatraju da dok ne budu završena sva planska dokumenta ne treba ništa ni preduzimati, a jedan broj onih koji su dali svoje mišljenje na fejsbuku smatra da je “seča bilo kog stabla strašna”.
Nakon brojnih činjenica od kojih najveći broj ukazuje da se već više od 30 godina ne bavimo šumom parka Pećina na način kako bi to trebalo I kako to struka zahteva , veliko je pitanje šta smo mislili da će se na kraju dogoditi?
Na žalost 30 godina zaboravljanja na ovaj park nije usamljena pojava jer problem sa stanjem šume u bolničkom bloku, na Divčibarama ili pak stablima u školskim dvorištima još uvek je veliko otvoreno pitanje. Ukoliko želimo da konačno menjamo stvari po ovom pitanju , biće neophodno veliko izdvajanje sredstava I značajno veći broj ljudi angažovanih na ovom poslu, slažu se stručna lica.
Dragić Tomić iz Ekološko-šumarske asocijacije „Ekošum“ navodi i da uspostavljanje i očuvanje sistema gradskog I zelenila izuzetno je značajno u savremenoj teoriji i praksi urbanističkog planiranja.i dodaje : „Optimalni sistem zelenila treba da ispuni kompleksnu ekološku, bioklimatsku, funkcionalnu i estetsku ulogu, da istovremeno sjedinjuje različite funkcionalne zone u jedinstvenu kompozicionu celinu i preko prigradskog zelenila ostvaruje vezu grada sa okolnom prirodom“.