Dan uoči Božića, 6. januara po novom a 24. decembra po starom kalendaru, zove se Badnji dan. Naziv je dobio po tome što se toga dana seče badnjak i unosi u kuću. Sa ovim danom već počinje Božićno slavlje.
Badnjak je obično mlado, hrastovo ili cerovo drvo (u nekim krajevima jelovo ili borovo), koje se na Badnjidan ujutro rano seče i donosi pred kuću. Uveče, uoči Božića, badnjak se preseca i zajedno sa slamom i pečenicom unosi u kuću.
Badnjak simbolično predstavlja ono drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini kada se Hristos rodio. Badnjak nagoveštava i drvo Krsta Hristovo.
Za razliku od nekih davnih godina badnjak se u Valjevu može kupiti na prostoru pijaca , posebno na mostu kod Hrama. Kao I svake godine most je gotovo obučen granama badnjaka . Na žalost prodavci ono što ne prodaju ne uklanjaju za sobom pa će standardno višak ukloniti JKP Vidrak.
Dok se nekada na selu sam Božić dočekivao nizom priprema , na valjevskoj zelenoj pijaci moguće je pronaći gotovo sve što je potrebno za obeležavanje I Badnjeg dana I Božića. Ove godine cene su nešto više pa se ikebane kreću I do 1000 dinara, zasadjena pšenica u zavisnosti od aranžmana do 700 dinara. Badnjak u zavisnosti od veličine moguće je kupiti po ceni od 150 pa do 1000 dinara. Naravno pomenuto je moguće pronaći I jeftinije samo je potrebno pažljivije birati.
Običaj nalaže da se uz badnjak mora imati I žito, slama , drenova grančica . Sve ove potrepštine moguće je pazariti danas u Valjevu.
Nakon popodnevne liturgije u dvorištu Hrama i valjevskih crkava biće upriličeno i tradicionalno paljenje badnjaka.