Nikić za Vamediu: Nema suštinskih izmena već je samo promenjena terminologija

Vlada Srbije utvrdila je novi pravosudni set zakona i on će se vrlo brzo naći pred narodnim poslanicima. „  Tu nema suštinske promene. U pitanju je samo izmenjena terminologija“, kaže za Vamediu svoj stav valjevski advokat Mladen Nikić.

Vlada je usvojila Predlog zakona o sudijama koji se odnosi na pitanja nezavisnosti sudija, uslova za njihov izbor, stalnost, nepremestivost, imunitet, kao i nespojivost poslova sa sudijskom funkcijom. Najvažnija izmena u vezi sa izborom sudija je ta što sudije više ne bira Narodna skupština već Visoki savet sudstva, dok je najvažnija novina u odredbama koje uređuju rad sudija porotnika ta što celokupan proces vodi takođe Visoki savet sudstva, umesto do sada Ministarstvo pravde.

„Ostaje Visoki savet sudstva koji ne radi .Sudska vlast mora biti nezavisna,  a to znači i  da sama sebe reguliše . To podrazumeva da prepozna kad sudija ne radi kako treba  povede postupke i ukoliko je potrebno i razreše ga, ako se utvrde nepravilnosti. Ovlašćenja koja se sada pominju  su imali i ranije. Realno  ova priča ne pije vodu o bilo kakvoj promeni  jer i dalje neće raditi. Tu je  problematičan i sastav Visokog saveta sudstva. Tu se nalaze ljudi koji nisu uvek relevantni predstavnici“, kaže advokat Nikić.

Kako Nikić objašnjava suština je da Visoki savet sudstva nema ljude koji mogu bilo šta da menjaju.

„ Ljudi su problem. Zakoni koji su na snazi daju dovojno mogućnosti . Uzmite primer „isteklog vremena za sudjenje“. Pa gde to postoji ? A oni to ipak rade. Zakon takodje ne predvidja odlaganje ročišta na neodredjeno vreme, a to imamo neprestano. To je samo jedan od primera kojim bi Visoki savet sudstva trebalo da se bavi, ali se ne bavi“, objašnjava Nikić

Po njegovim rečima ne treba zaboraviti da je Tužilaštvo  organ pod direktnim uticajem Vlade, a postoje i brojne suprotnosti u postojećim zakonima. „Kod nas tužilac rukovodi istragom , a postoji u Zakonu u policiji  jedna član koji kaže da nijednu radnju policajac ne može da izvrši bez načelnika policije. Šta onda usmerava tužilac? Nama policija usmerava istragu, a to je problem“, kaže Nikić.

Nikić smatra da bi suštinska reforma bila  da Visoki savet sudstva ozbijno počne da radi, pretrese predmete protiv sudija, kojih ima itekako , iste provere i u jednu ruku i sudijama pruže mogućnosti da objasne zašto su nešto uradlili, ako su uradili.

„Oni su praktično regulatorno telo . Mi imamo jednu čudnu situaciju kroz upliv da kažemo nevladinog sektora poput organizacija GIZ, USAID koji nam  realno prave probleme i  utiču na uvodjenje nekih surogata zakona. Naš pravosudni sistem vezan je za nemačko pravo, a ne anglosaksonsko. Mi smo  1948. godine iskopirali nemački gradjanski zakon. Sada ta  tužilačka istraga, koja je iz  anglosaksonskog prava, stvara problem jer to nema veze jedno sa drugim . Mi imao situaciju da se ljudi da ne bi vodili beskrajne postupke odlučuju da  prihvataju nagodbe i oportunitete. Ali, nekada se dešava da se to iskoristi da se neko  ko ozbiljno treba da odgovara praktično time spase“, kaže Nikić.

Iako najavljene kao ustavne promene, Nikić smatra da su to ipak terminološke  promene i da će se i  dalje raditi kao ranije.

„Ne postoji sistem koji bi ih primorao da zaista rade. Ne postoji telo iznad koje bi njih kontrolisalo. E sad na takav predlog oni kažu da bi to ukinulo njiihovu samostalnost. Kad smo kod toga , pre više od dve godine pokrenuta je inicijativa da se odredjeni sudija razreši, ali niko živi ne zna šta je sa tim. Postupak nije javan pa ne može se doboti informacija od javnog značaja , a ne postoji viša instanca od koje bi se odgovor mogao zatražiti. To je zatvoren krug. Dalje, članovi Visokog saveta  sudstva su kažu „ istaknuti pravnici“, ali šta je  to „istaknut pravnik“,  koji su to kriterijumi, kako se dolazi do tog zvanja ili statusa to niko ne zna. Ja kada sam studirao predavali su mi profesori koji su završili prava na Sorboni, Oksfordu i oni su imali realano takav status , a sada? Ko su ti ljudi i na osnovu kojih merila se smatraju „istaknutim pravnicima“?

Nikić podseća da ne postoji sistem odgovornosti u tim telima i navodi primer reizbora sudija 2009. godine  kada jedan veliki broj sudija nije prošao , ali jedan broj nije ni dobio obaveštenje o razlozima zbog kojih nije reizabran. 2012. godine oni su vraćeni na posao i država im je isplatila ogromna sredstva kako bi ih obeštetila .

„Tome je tada  kumovala Dolovac, Mesarović i još neki  i onda vidimo ona prolazi kao javni tužilac i ona je član javnotužilačkog saveta. A odgovornost za nanetu štetu , to je plaćeno od poreza gradjana, nikada nije snosila. Zato su pre svega tu personalni problemi. Imamo dakle personalne probleme i terminološke promene koje to nisu i neće rešiti  probleme. Ne vidim sušinsku promenu ovim setom zakona“, zaključuje Nikić.

*Stavovi izneti u tekstu nisu stavovi Advokatske komore Šabac već su isključivo stavovi advokata Mladena Nikića . Advokatska komora će 21.  konstituisati organe komore i tada će najverovatnije dati svoje mišljenje o predloženim zakonima. Na konstitutivnoj sednici Avokatske komore Šabac kojoj pripadaju valjevski advokati,  biće verifikovan mandat novom predsedniku Komore , a u skladu sa važećim Statutom Komore po kome će i biti potvrdjen mandat budućem predsedniku koji po redosledu sada dolazi iz Valjeva , advokatu Milošu Mandiću.