Udruženja potrošača i državni organi koji vrše nadzor nad primenom propisa o elektronskoj trgovini, saglasni su u oceni da je na društvenim mrežama kao što su Fejsbuk, Tviter, LinkendIn i druge, došlo do ekspanzije nelegalne trgovine sa svim odlikama svojevrsne crne berze.
Zloupotrebom interneta kao globalne komunikacione mreže dostupne svima, nelegalni trgovci – domaći i strani – bez ikakvih ograničenja, agresivno nude i prodaju lažne (krivotvorene) proizvode, sa lažnim povoljnim cenama i uslovima plaćanja, što se u krajnjem ishodu svodi na brutalnu pljačku neopreznih kupaca/potrošača.
Glavne karakteristike elektronske crne berze su:
– nevidljivi (prikriveni) ili lažni podaci o nazivu prodavca i adresi na kojoj “posluje”,
– lažan slikovni ili opisni prikaz ponuđene robe (mačka u džaku),
– nerealno niske cene u odnosu na legalnu trgovinu (duplo i više “jeftinije”),
– zdravstveno nebezbedna hrana, lekovi, kozmetika i razni suplementi,
– tehnička roba bez oznake proizvođača i zemlje porekla, kao i bez ikakve garancije,
– nesigurnost isporuke naručene i unapred plaćene robe (čista pljačka),
– gubitak potrošačkih prava zbog nelegalne (crnoberzanske) trgovine.
Prema nedavnoj izjavi ministra trgovine, tržišne inspekcije su u prošloj godini identifikovale više od 40.000 oglasnih poruka na društvenim mrežama sa navedenim karakteristikama crne berze. U isto vreme Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) objavila je Crnu listu sa više od 400 reklamacija potrošača koji su trgujući na crnoj berzi ostali bez robe i bez novca. Među njima ima i nekoliko naših sugrađana.
U navedenim okolnostima najvažnije potrošačko pitanje je kako se zaštiti od prevara, odnosno da li je uopšte moguća bezbedna kupovina preko interneta.
U tom cilju Ministarstvo trgovine i udruženja potrošača objavili su čitav niz priručnika i drugih oblika informisanja šire javnosti o merama opreznosti od mogućih prevara prilikom kupovine preko interneta, kao što su “Klikni na sigurno, kupuj provereno”, “Pametnoibezbedno”, “Potrošački savetnik”. U toj službi su i povremene kampanje kojima se razotkrivaju nepoštene radnje crnoberzijanaca i afirmiše legalna trgovina.
Suština je u tome da se potrošači ne zaleću na neke “lake” internet zarade ili uštede, već da se samostalno ili uz podršku udruženja potrošača što detaljnije osposobe za preventivni nastup na elektronskom tržištu. Jer crna berza će još dugo postojati i trajaće sve dok bude neopreznih kupaca.
Dragan D. Popović, Udruženje VAPOT