Psi lutalice – Problem koji traje iz ugla zoohigijene JKP Vidrak

Za poslove zoohigijene JKP Vidrak će ove godine izdvojiti 12,5 miliona dinara. Iako se mesečno na ulicama uhvati blizu 20 pasa iznos  novca koji se izdvaja za isplate po tužbama za ujede  pasa lutalica se kreće oko 15 miliona dinara.  Uprkos apelima veliki broj kućnih ljubimaca završava na ulici.

Posedovati psa velika je odgovornost , dobro znaju oni koji imaju ovu vrstu kućnih ljubimaca i koji se o njima staraju na način kako je to i predvidjeno . Mali , simpatični ljubimci u jednom trenutku ne budu tako mali pa se u velikoj meri pojavjuju i novi štenci. Vlasnici često u trenutku kada više nisu zainteresovani za psa , a naročito nove štence iste puštaju na ulice. Ali ne u svom blloku ili svom delu grada već ih odvoze u druge delove grada ili pak ostavljaju na ulasku u neko od valjevskih sela. Tako dolazimo do činjenice da  najaveći broj pasa na ulicama grada zapravo jjesu vlasnički psi. Ipak evidencije o tačnom broju pasa u gradu nema.

JKP Vidrak koje ima službu zoohigijene staralac je nad azilom za pse , a zaposleni u ovoj službi pse hvataju u redovnoj kontroli ili po  pozivu građana, nalogu komunalne policije, komunalne inspekcije veterinarske inspekcije, MUP-a. Kako saznajemo u ovom preduzeću, mesečno na gradskim ulicama biva uhvaćeno oko 20 pasa u proseku.

Samim tim broj pasa u azilu I varira od meseca do meseca, ali u proseku, u prihvatilištu boravi oko 200 pasa. O njima se stara 5 zaposlenih:1 rukovodilac, 3 radnika na hvatanju pasa,1 radnik na održavanju higijene i hranjenje pasa. Još od osnivanja azila dobro je poznato da nema mnogo zanteresovanih koji bi radili u azilu.

U Vidraku navode da se ishrana pasa  vrši granuliranom hranom, bajatim hlebom, koja se obezbedjuje  preko javnih nabavki, ali I donacijama od Udruženja za zaštitu životinja sa kojima postoje  ugovori o donaciji. U 12,5 miliona dinara treba uračunati I usluge veterinara u prihvatilištu koje su takodje  regulisane javnom nabavkom. U Vidraku navode da postoji ugovor sa veterinarskom stanicom koja je bila najpovoljnija na tenderu u procesu javne nabavke.

Iako postoji stalni poziv za udomljavanje pasa gradjani se češće odlučuju da kupe psa nego da ga uzmu iz azila. U službi zoohgijene navode da se dešava da  se uhvati pas poznatog vlasnika.Procedura za preuzimanje psa u tim slučajevima je sledeća:kada vlasnik prepozna svog psa,  posle uplate u JKP Vidrak vlasnik dolazi u prihvatilište i preuzima svog psa, takvih slučajeva ima u proseku 4 ili 5  mesečno .Da bi preuzeo psa neophodno je da izvrši uplatu troškova. Cenovik je doneten u junu 2022, i po njemu se vrši naplata hvatanja i boravka vlasničkog psa u  prihvatilištu. U cenu je uračunato hvatanje psa 3500 dinara I svaki dan boravka po ceni od 1.440 dinara.

Na gradskim ulicama može se videti I leš uginulog psa, najčešće nastradalog u saobraćaju. JKP Vidrak nije opremljen za sakupljanje leševa sa javnih površina pa kako saznajemo  iz tog razloga ima sklopljen ugovor o odnošenju leševa sa firmom Higijena-Tomić iz Lajkovca.

I pored angažovanosti službe zoohogijene na ulicama je I dalje prisutan veliki broj pasa lutalica . Poslednjih godina u porastu je I broj tužbi za ujede pasa lutalica pa je recimo u prošloj godini JKP VIdrak za ovu namenu morao da izdvoji 14,5 miliona dinara .

Valjevska javnost uglavnom bučnije reaguje kada se dogodi slučaj napada psa na dete dok izgleda apeli o odgovornosti prema psima nemaju nekog efekta. S obzirom na velika izdvajanja u ovoj oblasti postavlja se pitanje šta je konačno rešenje koje bi rešilo postojeći problem?

U službi zoohigijene valjevskog Vidraka navode da su na prvom mestu to svakodnevne kontrole domaćinstava I u gradu , ali I u selima. “Primena zakona I odluka u smislu kontrole I kaznene politike , edukacija stanovništva u smislu sterilizacije kastracije  pasa. Potom primena CNR programa(uhvati, steriliši , pusti) koja se trenutno ne radi zbog nemogućnosti vidnog obeležavanja jer su ušne marke zabranjene zakonom”, navode u zoohigijeni.

Na kraju, ne treba zaboraviti da su gradjani ti koji najčešće imaju nemaran odnos prema svojim ljubimcima pa sve navedene mere I aktivnosti zoohigijene zapravo jesu samo posledica I način saniranja te neodgovornosti. Možda oni koji puste psa na ulicu jer im više nije potreban treba da razmisle o tome da upravo taj vlasnik može biti meta psa koga je pustio neki drugi vlasnik. Ili tako ili će broj pasa na ulicama I dalje rasti.