Valjevu na ponos – Zaveštanje 2

„Zavet , Metoh i ja“ bio je naziv muzičko-scenskog programa koji je sinoć održan na sceni Centra za kulturu . Frenetični aplauzi, poneka suza u oku , obeležili su koncert koji je publici omogućio da se igrom i muzikom , ali i narativnim delom za trenutak preseli na Kosovo i Metohiju.

Kada je pre dve godine postavljen projekat „Zaveštanje“ bio je to koncert koji se po svemu razlikovao od onog što je do tada vidjeno u Valjevu. Nastavak priče pod nazivom Zaveštanje usledio je sinoć kada su više od 200 igrača, tri orkestra , hor i naratori doneli jednu novu priču o Kosovu i Metohiji , budeći jednu zajedničku emociju prema prošlosti i istoriji srpskog naroda.

Valjevska društva „Kosta  Abrašević“ i Krušik kreirali su tematski priče, pesme i igre nekih davnih vremena, uvodeći publiku u jedan nestvaran svet muzike i igre uz dobro poznatu poruku „Ne dozvolite da neko svoju pesmu peva pred vašim vratima“.

Svoj pečat ovoj večeri dalo je KUD „Kopaonik“ iz Leposavića , čijih se 45 igrača potrudilo da prostor sa kog dolaze predstave nanajbolji mogući način. Djordje Lakušić imetnički rukovodilac ovog društva kaže da je njihov nastup bio putovanje i kroz vreme i kroz 18 lokaliteta na Kosovu i Metohiji.

„Vrlo rado sam se odazvao na poziv Spasojevića i dva KUD-a „Abraševića“ i „Krušika“. Genetika je čudo. To naše poreklo . Ta se emocija odmah oseti i ljudi se za samo tr minuta zbliže. Kroz ovaj program Zaveštanja doneli smo jednu našu priču jer smo mi radili 18 lokaliteta sa Kosova i Metohije, za svaki iimamo odgovrajuću koreografiju i prateće kostime. Vratili smo se malo u period srednjeg veka, u vreme Nemanjića i napravio sam tri koreografije iz tog vremena . Mi to vrlo ljubomorno i sa radošću izvodimo. Nama je tema uvek ista, povratak ishodištu. Od Nemanjića do srednjeg veka pa i današnjih dešavanja doneli smo priču koja je trajala 25 minuta. Pozvali smo Cara Dušana kroz pesmu, poslali smo poruku sa Kosovskog boja i onda prešli na igre iz Kosova polja, Peći i prostora Metohije. Video sam da je to publika zaista lepo primila i ispratila“, rekao je Lakušić.

FA „Sveti Djordje“ iz Beograda bio je drugi gost ove večeri koji je svoje vidjenje Kosova i Metohije predstavio kroz izgre iz Bujanovca i Binačku Moravu.

„Sve ovo je jedan ozbiljan projekat koji u sebi u osnovi nosi emociju koju svi imamo prema  istoriji, ljudima i našoj zemlji. Večaras su prvi put Valjevci imali priliku da vide neke koreografije koje se dolaze upravo sa Kosova poput igara iz Prizrena. River Morava densom najavili smo treći deo Zaveštanja. To je tek jedan uvod . U pitanju je vrlo veliki posao , ali se nadam da ćemo uspeti. Trasirana je jedna vertikala od Kosovskog boja na ovamo . U pitanju je fikcija koja prati vertikalu preko Gorskog vjenca i uvodi nas u kasnija vremena“ , kaže Vladimir Spasojević koreograf koji u ovom programu potpisuje i režiju.

On navodi da je prvobitno bilo planirano da se Zaveštanje igra i na Kosovu i u Beogradu , ali da je epidemija uticala na to. Ipak kako kaže, oni neće odustati od te ideje.

Pored reči Vladike Nikolaja , publika je na kocertu mogla da čuje i njegovu pesmu  „Veseli se srpski rode“ koju je otpevala solista Nacionalnog ansambla Kolo i grupe Biber Kalina Panić Delić.

„Koncert je možda bio malo duži , ali s obzirom na veliki broj učesnika to i ne čudi. Trudili smo se da tematski prikažemo  istorijsku temu  Kosova. Onda smo krenuli u neka poznija vremena i videli ste jednu verziju Riverdensa . Ovo je vrlo zahtevan projekat koji prati velika organizacija, veliki broj ljudi bio je uključen počev od igrača, preko orkestara, hoora, ogromna tehnička podrška. Nisam mogla da vidim svaki nastup , prosto zbog obaveza , što bi se reklo iza zavese , ali sudeći po aplauzima publike čini mi se da imamo razloga da budemo zadovoljni“, rekla je Katarina Bogutović najavljujući Zaveštanje 3 za kraj naredne ili početak 2025. godine.

Pored KUD „Kosta Abrašević“ ove godine u projekat se uključilo i KUD-vo „Krušik“ koje je uspešno nastupilo sa novim koreografijama poput  igara i pesama  Ruseničkog Podgora. Na sebi svojstven način  oni su predstavili jedan deo Kosova , tradicije koja se godinama I generacijama nasledjuje. Hor “Emanuil” bio je vokalna podrška igračima , a gledaocima je doneo I Osmu Mokranjčevu rukovet.

Počev od prikaza Kosovskog boja preko igara iz Kosova polja , Peći, Prizrena do modernijeg River densa , ovaj muzičko scenski hepening nikoga u Sali nije ostavio ravnodušnim. Priča o Raškiji traje od pamtiveka , a poruka sinošnjeg koncerta bila je da će trajati zauvek.