20 godina od ubistva Zorana Djindjića

Danas se navršava 20 godina od ubistva Zorana Djindjića, premijera Srbije. Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine, ispred Vlade u Nemanjinoj 11. Demokratska stranka u Valjevu danas će u 11.30 u crkvi Pokrova presvete Bogorodice održati parastos ubijenom premijeru.

Pune dve decenije su prošle od ubistva prvog srpskog demokratskog premijera I čoveka koji je nakon petooktobarskih proena bio snažan pokretač promena u društvu. Dvadeset godina nakon njegovog ubistva Srbija nije članica EU iako je to bio jasan I decidan cilj za koji se Srbija opredelila pre 20 godina. Mnogi gradjani Srbije na sam ulazak u EU danas gledaju drugačije , a istraživanja pokazuju da je broj gradjana koji podržavaju takvu odluku u padu. Razlog tome svakako jeste udaljavanje Srbije od demokratskih vrednosti , ali I pravila koja nameće EU. Visok stepen korupcije izvesno, tvrde analitičari , jeste naša najveća prepreka.

Koliko se i da li se Srbija promenila na bolje odgovor je koji mogu dati samo gradjani Srbije, možda baš oni koji su u pomenutim promenama učestvovali.Generacije koje su rodjene nakon ubistva Djindjića sada su punoletni gradjani Srbije , ali je realno pitanje gde vide i stvaraju svoju budućnost.

“Da bi promene uspele, većina članova društva koje je ušlo u promene mora da se svakoga jutra buditi sa osećanjem izuzetnog istorijskog trenutka, s osećajem nečeg velikog i vanrednog.”

Glavni odbor Deokratske stranke saopštio je da se puštanje na prevremenu slobodu osuđenog učesnika u atentatu na Zorana Đinđića, neposredno pred dvadesetu godišnjicu od tog strašnog zločina, ne može  prihvatiti kao slučajnost.

“To je poruka posrnulog pravosuđa u Republici Srbiji svim građanima naše zemlje da ni posle 20 godina mnogi koji donose ovakve odluke još uvek nisu svesni razmera tog zlodela. Jasno je da osuđeni na određene vremenske kazne jednom moraju izaći na slobodu, ali skraćivanje kazne za čitavih deset godina i druge nezaslužene povlastice koje dobijaju učesnici u zaveri protiv države i ubistvu premijera nedvosmisleno pokazuje koliko su pravo i pravda danas u funkciji odbrane politike zločina i kriminala koju je vodila vlast iz poslednje decenije prošlog veka, a nastavio režim Aleksandra Vučića posle 2012. Godine”, navodi se na zvaničnoj stranici DS-a.

Osudjujući ovakav čin srpske Demokrate poručuju da  nikada neće odustati od borbe za Srbiju u kojoj će pripadnici organizovanih kriminalnih grupa biti u zatvoru bez ikakve mogućnosti da utiču na politički život u Srbiji.” Srbijom neće i ne može upravljati onaj ko ima podršku kriminalnih klanova i ko predstavlja političko krilo organizovanog kriminala”, navode Demokrate. .

“ Moto koji me vuče napred je – nikad se ne predaj. Ako kreneš u preticanje, dodaj gas. Radi ono što smatraš da je ispravno, a ne ono što će većina da podrži. Poraze ne doživljavaj lično. Nikad se ne nerviraj zbog politike.”

Rođen je 1. avgusta 1952. godine u Bosanskom Šamcu, a diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1974. godine, da bi doktorirao 1979. godine na Univerzitetu Konstanc, gde je radio kao asistent, a do 1990. godine boravio je u Nemačkoj i na univerzitetima i institutima društvenih nauka u Bonu i Frankfurtu.

U Srbiju se vraća 1990. godine i postaje jedan od osnivača DS. Đinđić je zajedno sa drugim srpskim intelektualcima, disidentima i prodemokratskim aktivistima osnovao Demokratsku stranku, zasnovanu na temeljima i sličnom konceptu predratne Demokratske stranke Ljubomira Davidovića, prenosi Tanjug.

Postao je predsednik Izvršnog odbora partije 1990. godine, kada je dobio i poslanički mandat u Skupštini Srbije. Za predsednika Demokratske stranke, umesto dotadašnjeg Dragoljuba Mićunovića, izabran je 1994. godine.Bio je poslanik u prva tri višestranačka saziva Narodne skupštine i Veću republika Skupštine SRJ.

Đinđić je bio jedan od nosilaca petooktobraskih promena 2000. godine i jedan od najistaknutijih lidera Demokratske opozicije Srbije (DOS), koju je činilo 18 stranaka.

Demokratska stranka, čiji je predsednik bio, postala je najveća stranka u okviru DOS-a koji je osvojio 64,09 odsto  glasova na parlamentarnim izborima u decembru 2000. godine i dobio 176 od 250 poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini.

Đinđić je izabran za predsednika Vlade Srbije 25. januara 2001. godine i ušao je u istoriju kao prvi demokratski izabran premijer Srbije, posle pada Slobodana Miloševića sa vlasti.

Na mestu premijera bio je do 12. marta 2003. godine, kada je na njega pucano ispred zgrade Vlade Srbije.