Danas je 1.maj – Praznik rada

Prvi maj je proglašen međunarodnim praznikom rada sa namerom obeležavanja sećanja na demonstracije radničkog pokreta 1886. godine, održane u Čikagu. Dan rada je jedan od najrasprostranjenijih praznika na planeti.

Veće plate, bolji uslovi rada  oduvek su bili ciljevi kojima su težili radnici svuda u svetu. U nekadašnjoj Jugoslaviji borba za radnička prava bila je usko povezana sa partijskim sistemom I samom ideologijom komunizma. U to vreme 1. Maj bio je značajno ozbiljnije shvatan pa su tog dana održavane brojne manifestacije, skupovi I različiti dogadjaji.

Sve je počinjalo urankom kada se u Valjevu reka ljudi upuivala ka stadionu na Pećini gde je u rano jutro održavan kulturno umetnički program. Proslava bi se nastavila potom pored stadiona gde se tradicionalno okretao vo na ražnju, održavana različita zanimljiva takmičenja I pilo Valjevsko pivo. Bio je to neradan dan za sve zaposlene .

U godinama koje su usledile uranak je dobio jedno drugačije značenje. Na uranak su uglavnom odlazili mladdi Valjevci , a sam uranak podrazumevao je kampovanje , roštiljanje pored reke Gradac.

Sada značajn broj godina kasnije I taj uranak ponovo je drugačiji. Još uvek ima onih koji zoru dočekuju pored Gradca , ali ih je značajno manje nego nekada. Uranak je uglavnom postao vreme druženja , a sam 1.maj I praznični dani prilika za okupljanje sa prijateljima, putovanje sa porodicom na Divčibare ili neku drugu planinu.

Ove godine 1.maj dolazi posle dva dana vikenda pa su mnogi otputovali još u petak popodne , a opet neki će ovaj praznik obeležiti radno . Od brojnih velikih trgovina u Valjevu tek poneki neće raditi. Ono što je izvesno jeste da će jedan deo privatnog sektora raditi, a kompletan javni sektor praznovati.

U Valjevu se takodje niko posebno neće baviti radničkim pravima . Poslednji su to učinili zaposleni u Krušiku nedavnim štrajkom koji je na kraju završen sporazumom sa rukovodstvom fabrike. Izostaće tribine , radnički skupovi I sve ono što zaista ima vezu sa samim praznikom .

Valjevo prvi put nakon decenija ima mogući problem sa nedostatakom radne snage. Nedavno je svoje pogone otvorila nemčka kompanija Bizerba , u junu će to učiniti I Hansgrohe, a u medjuvremenu I Hisense Gorenje najavljuje početak rada treće hale.

Potražnja za radnicima je velika , a svi su izgledi da Valjevo nema dovoljan broj raspoložive radne snage. Da li će mesta u proizvodnim halama pomenutih kompanija popuniti I stranci ostaje da se vidi , a ne treba zaboraviti da istovremeno veliki broj Valjevaca popunjava radna mesta u fabrikama širom Evrope.

U vreme savremenog transporta I sistema komunikacija kada je svet sve bliži globalnom selu za očekivati je da I mi budemo deo tog sveta te I da se fluktuacija radne snage oseti I na ovom području.

Prema administrativnim izvorima, u odnosu na isti period prethodne godine, ukupan broj zaposlenih  u Srbiji je veći za 65 461 lice.

U prvom kvartalu 2023. godine ukupan broj zaposlenih je iznosio 2 349 747 lica. Od ukupnog broja, 1 887  815 zaposleno je u pravnim licima, 406 538 čine preduzetnici, lica zaposlena kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost, a 55 394 lica predstavljaju registrovani individualni poljoprivrednici.

U odnosu na prvi kvartal 2022. godine, ukupan broj zaposlenih je veći za 65 461 lice, odnosno za 2,9%, pri čemu je broj zaposlenih u pravnim licima porastao za 52 358 lica, tj. za 2,9%, broj preduzetnika, zaposlenih kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost povećan je za 15 735 lica, tj. za 4,0%, dok je broj registrovanih individualnih poljoprivrednika smanjen za 2 632 lica, tj. za 4,5%.

U odnosu na prethodni kvartal, ukupan broj zaposlenih je veći za 7 503 lica, tj. za 0,3%, pri čemu je broj zaposlenih u pravnim licima porastao za 6 308 lica, tj. za 0,3%, broj preduzetnika, zaposlenih kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost povećan je za 1 550 lica, tj. za 0,4%, dok je broj registrovanih individualnih poljoprivrednika smanjen za 355 lica, tj. za 0,6%.