U valjevskim školama primetno je svakodnevno veće prisustvo policije , nakon tragičnog dogadjaja u beogradskoj školi „Vladislav Ribnikar“.Kako nastava funkcioniše nakon svih dešavanja pitali smo Dragana Timotića direktora Ekonomske škole u Valjevu.
„Pre svega povećano je prisustvo policije , imamo i školskog policajca koji je stalno u školi, promenili smo pa sada više djaci nisu dežurni nego su to nastavnici . Naša škola ima video nadzor i svi smo tu za decu . Najvažnije je da su bezbedni“, kaže na početku razgovora direktor Timotić.
„Dogadjaj u beogradskoj školi je zaista tragičan i strašan i prvi dan smo imali dogovor da ne govorimo previše o tome, da razgovaramo , ali ne previše jer smo imali stav da bi to decu još više pritisnulo i traumatizovalo. Narednih dana razgovarali smo sa decom , dobijali smo smernice o tome šta i kako na koji način i od Ministarstva prosvete i Školske uprave Valjevo, tu je naš priholog takodje , ali i svi mi , zaista svi nastavnici su bili uključeni“, objašnjava Timotić.
Timotić napominje da je pre svega obaveza svih da se deca u školi osećaju bezbedno i da se nastava odvija normalno. Kako kaže učenici nisu imali posebnih pitanja već više su u pitanju bili komentari.
„Teško je da mi objasnimo zašto se to dogodilo, odgovor na to moraju dati stručne službe i institucije , ali smo deci želeli i nastojali da pokažemo da smo uz njih. Učenici su tih dana bili nešto tiši, možda su i sada tiši nego što je to ranije bio slučaj. Nije bilo mnogo pitanja , verovatno jer su pratili medije. Ali trudili smo se da im objasnimo i skrenemo pažnju da ne čitaju previše društvene mreže i da budu selektivni prema onom šta čuju, da vode računa o tome ko to govori“, kaže direktor Ekonomske.
Kako su se na društvenim mrežama u to vreme pojavile objave pojedinih roditelja da decu neće slati u školu, Timotića smo pitali da li je bilo takvih slučajeva i u Ekonomskoj?
„Ne, zaista ne , sva deca normalno dolaze u školu. Ovakav dogadjaj dešava se jednom u možda sto godina, a realno sigurno je bolje da ga nije ni bilo, o tome ne treba ni govoriti. Ali ja Vam tvrdim da je škola sada bezbednija za decu i od ulice, stadiona , dvorišta, parka . Ovde postoji nadzor , mnogo veći nadzor“, kaže Timotić i navodi da roditelji sa druge strane nisu imali drugačije zahteve ili tražili posebne mere:“Mi nismo dobili nijedan takav zahtev. Naravno da su se oditelji interesovali i mi smo odgovarali na njihova pitanja , a ponajviše da li imamo školskog policajca? Mi u školi praktikujemo Dan otvorednih vrata tada iz svakog odeljenja roditelj može prisustvovati celodnevnoj nastavi. Roditelji izaberu ko će doći , a oni inače znaju da su vrata škole zaista uvek za njih otvorena . Nikada ništa nismo skrivali , roditelji mogu uvek da budu upućeni šta se dešava u školi ako to žele. Mi organizujemo uvek i grupne roditeljske sastanke“.
On posebno naglašava partnerski odnos roditelja i škole , ali i da škola nikada nije izgubila vaspitnu ulogu ma šta se o tome mislilo: „Ja sam po zakonu obavezan da prisustvujem , obidjem 25 časova godišnje, ali ja obidjem 60 ili 70 , zavisi od godine do godine i insistiram da čas ima dvojaki karakter i obrazovni i vaspitni. Moje kolege isto misle. Ne znam kako je u drugim školama , ali moje kolege ne odustaju od vaspitnog rada“.
Škola se mora prilagodjavati novim trendovima i vremenima , naročito u tehnološkom smislu. Timotić navodi da u školi nije postojao problem mobilnih telefona niti je bilo inicijativa da se oni zabrane. „Roditelji žele da im deca budu dostupna i to je u redu , postoje pravila kada se mobilni može koristiti i deca to poštuju. Mi se kao škola moramo prilagodjavati tehnologijama i napretku, ne možemo kaskati za svetom. Posle dugog iskustva u prosveti mogu vam reći da nema razlike u ponašanju sada i dece nekada. To su deca .Postoji razlika u načinima komunikacije , to je evidentno, ali u ponašanju ne . Deca sada više komuniciraju putem tehnologije , ranije nisu jer toga nije bilo“, kaže Timotić.
Odgovor na pitanje kako prevazići i preduprediti nemile dogadjaje u školama , direktor Ekonomske vidi u saradnji roditelja i škole: „To je najvažnije jer ne može škola funkcionisati bez roditelja niti obrnuto . Greška je da to budu dve suprotstavljene strane. Na tome treba raditi. Ja kad razgovaram sa učenicima kažem im , ako nemate gde, dodjite u školu, imamo klub , imamo prostor. Zato treba svi zajedno da radimo i rezultat neće izostati.“
Шта је ово, све школе добиле задатак да се огласе. Зашто преко медија, зашто не нека трибина са родитељима где би што шта требало да се објасни ?
У реду је што се школе оглашавају а медији су ту да пренесу информације свим грађанима, не само ђацима и родитељима. Пре критике, који минут прст на чело.
Ovako se druze Grga cuje samo samo jedna strana i naruceni monolog.
Draga gospodo, sve je razvaljeno, pa i sistem obrazovanja. Nastavnici su u štrajku proteklih 30 godina. Po meni opravdano. Plate su im mizerne i oni se odavno ne bore za znanje učenika. Učenici su nam sve više neobrazovaniji, a sve više ih je odličnih. Kada tu dodamo i nakaradne zakone o nultoj toleranciji…, onda smo skroz u problemu. Nekada su nastavnici bili poštovani, ali su zato znali šta deca nose u torbi, šta jedu, kakva im je situacija kući… Danas djaci guraju nastavnike, udaraju šamare, izmiču stolice, a ovi ni keca ne smeju da im zakljuce. Odmah interveniše tata, partija, kum… Odmah kritika na nastavnike. Ali priznajem i oni su digli ruke od svega.
E to je gospodo botovi razvaljen sistem i razvaljena država. Država koja 30 godina baulja i koju vode pogrešno, skoro, isti ljudi za rad ličnih bogaćenja.
Mi nemamo ništa, ni D od države. Trideset godina stotine hiljade gradjana okupljaju neki ljudi za kojima oni deru cipele i troše energiju. Zamislite da je ta energija gradjana korišćena na pravi način, gde bi nam bio kraj…