Pred više stotina građana Valjeva, učenika osnovnih i srednjih škola, njihovih nastavnika i roditelja, u Hramu Vaskrsenja Gospodnjeg služeno je opelo i pomen nastradalima u dva masovna zločina, u Beogradu i Mladenovcu.
Episkop valjevski Isihije, koji je služio opelo i pomen, u svojoj besedi je rekao da “smo se okupili da saučestvujemo u bolu i patnji roditelja i najbližih srodnika ubijenih i na Vračaru i u Mladenovcu”. Kako je rekao, “pred ovakvim nepojmljivim ubistvima osećamo strah i trepet” i podsetio na reči patrijarha Porfirija da je u ovakvim trenucima najbolje ćutati.
“Kada stojimo pred ovim strašnim činom, možemo samo da se potrudimo, koliko god je to ljudskoj prirodi moguće, da sastradavamo, da ne izmišljamo neke velike reči, da ne pokušavamo ljudskom logikom da shvatimo šta se dešava, već da zagrlimo jedni druge i da se od srca pomolimo za spasenje duša onih koji su pobijeni, verujući čvrsto da su ušli u život večni kao nevino postradale žrtve i da su u zagrljaju Gospoda… Ali, i da se molimo još više za sve one među nama koji su ostali bez deteta, brata, sestre, bez voljene ličnosti”, poručio je episkop Isihije.
Vesna Andrić, predsednica Gradskog odbora Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije u Valjevu, podsetila je da su prosvetni sindikati više puta organizovali proteste i imali zahteve kako do tragedije, kao što je bila u beogradskoj školi “Vladislav Ribnikar”, ne dođe.
“Sada, kada se desilo, sada je teško bilo šta reći. Ništa se ne menja u sistemu, ne pratimo zbivanja vezana za tehnološki razvoj. Gde nam se sve deca obrazuju i vaspitavaju? Zašto roditelji moraju da rade po dva posla, gde deca provode vreme? Da li odvoženje i dovoženje sa treninga ili duži boravak u školi mogu da nadomeste porodicu. Decu treba da učimo i zaštitimo, da odolevaju novim izazovima”, rekla je Vesna Andrić.
Inače, kao što smo već objavili, tokom pomena u Hramu, zbog vrućine, slabosti i potrešenosti, kolabiralo je više od 20 osnovaca i srednjoškolaca, kojima su ekipe Hitne pomoći ukazale pomoć.
Dugo, dugo smo čekali na Železničkoj stanici da prođe Plavi voz i da nas pozdravi Drug Tito. Čekali smo dugo isto tako i u ulici Maršala Tita, crni mercedes da naiđe, sve okupano svetlošću i cvećem.
Niko nije kolabirao, niko nije pao i videli smo Tita.
Pa?
ne razumem komentar. može li pojašnjenje? hvala!
Dugo ste cekali Tita,ali sa radoscu i zeljim da ga vidite…A,ovo je pomen za nastradalu decu,niti kome krivu,niti kome duznu.Ono je radost,a ovo je zalost..Velika razlika .
Niko ga nije cekao sto zeli, vec sto je moralo …. danas svi sto nesto cekaju a nece nikad docekati, Srbija je odavno postala gora od Kolumbije , jer vlast ne sprovodi nijedan jedini zakon koji je donela
Porfiriju je najpametnije da cuti o bilo cemu!
Prave reči od učiteljice Vesne Andrić. Divan pedagog i čovek. Takvih je nažalost manje.
Učiteljica Vesna je iz KOLONIJE ,da se zna
Ne znam zasto hejtujete ovo i pisete gluposti u komentarima na vest o pomenu i o deci kojima je pozlilo? Odakle potreba da se seje mrznja? Boli vas sto narod ide u Crkvu? Sto ustaje i nedeljom da ide na liturgije, recimo? Nemojte. Kasno vam je za mrznju. Narod ce se obratiti Bogu i verovace vise. Dzaba mrzite, volite se.