Dan maline u znaku niske otkupne cene i maline visokog kvaliteta

U Brankovini je tradicionalno održan Dan maline . Ove godine sve protiče u znaku niske otkupne cene, a malina je po mišljenju stručnjaka vrlo visokog kvaliteta.

Ove godine u Brankovini svoju malinu izložilo je 25 proizvodjača iz različitiih sela valjevskog kraja.

Medju izlagačima nalazimo i tri generacije Milivojevića iz Družetića , deda , otac i unuk koji je ostao na selu. Dok deda tvrdi da je seljaku uvek teško , sin Miroslav   kaže da maline ove godine zbog velikih kiša ima 30% manje.

„Što se cena tiče , ona je mnogo niža nego prošle godine. Ove godine otkupljujuju po 180 dinara , negde i po 170 dinara. Bacili su nas na kolena načisto. Prošle godine je cena bila i malo veća nego što je trebalo, ali ove godine baš malo. Bolje bi bilo da je prošle godine bila niža oko 400 dinara pa i ove da bude tako . Mi se nadamo da će biti veća , ali teško“, kaže Milivojević koji objašnjava da su djubriva poskupela i do 50%, a cena maline pala za 70%: „Eto pa vi vidite gde je tu računica“.

Po rečima proizvodjača maline ove godine mnogi će malinu brati bez angažovanja dodatnih berača. „Ja sam prošle godine plaćao 4500 dnevnicu beračima i plus su jeli i spavali kod mene , a ove godine Boga mi ništa od toga. Ako nekog i budem morao da platim ne znam koliko će to biti“, kaže jedan od izlagača.

S druge strane Srdjan  Stanojlović savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivredne stručne službe,  kaže da je malina ove godine odličnog kvaliteta, a naravno rak rana ove godine je cena . „Tako je kako je , mi na to ne možemo da utičemo. Uvek smo govorili našim proizvodjačima da moraju računati prosečnu cenu maline, a ne samo po godini . Ta prosečna cena poslednjih pet ili šest godina je dobra. I to je voće koje ima perspektivu i traži se. Ove godine je cena malo lošija , ali se mora nastaviti i ponovo dostići količine proizvodnje koja je bila pre 15-tak godina“, kaže Stanojlović.

On navodi da prinosi nisu baš dobri . „Imamo mi ovde i proizvodjače sa po 25 tona po hektaru , ali generalno se računa prinos kada se računaju i oni koji imaju male površine pod malinom. Tako gledano to je negde 6 do 7 tona je prinos prosečan. U valjevskom kraju pod malinom je oko 2 000 hektara“, kaže  Stanojlović napominjući da u valjevskom kraju ima više od 500 proizvodjača maline, a da najveći proizvodjači dolaze iz Gornjih i Donjih Leskovica, Lopatnja.

Ključno pitanje jeste ko je zapravo najveći proizvodjač, da li onaj ko ima najveću površinu pod malinom ili onaj koji ima najveći prinos maline? Upravo je odgovor na ovo pitanje razlog što se na Danu maline dodeljuju nagrade u nekoliko različitih kategolrija . Tako su ove godine po mišljenju stručnog žirija najbolje ocenjeni :

-Za kvalitet izloženih plodova:

1. Predrag Milosavljević iz Brankovine
2. Mladen Mitrović iz Gole Glave
3. Miroslav Milivojević iz Družetića

-Za najvećeg robnog proizvodjača:

1. Milovan Nikolić iz Sirdije
2. Radiša Spasojević iz Donjih Leskovica
3. ZZ“Malinari“ iz Konjica

-Za najuredjeniji malinjak:

1. Darko Tadić iz Dragodola
2. ,Marko Milivojević iz Družetića
3. Slavica Krsmanović iz Lopatnja

-Za organsku malinu:

1. Paun Jeftić iz Stanine reke
2. Nataša Bešić iz Konjica
3. Dušan Damnjanović iz Miličinice

-Za doprinos u razvoju malinarstva:

1. Milovan Stepanović iz Suvodanja
2. Zdravko Marinković iz Lopatnja
3. .ZZ „Organik“ Brezovice

U sklopu same manifestacije održane su i Seoske olimpijske igre , ali i Gastro fest koji je okupio ljubitelje gulaša. U centralnom delu manifestacije održan je i kulturno umetnički program.