Efekti: Manje ljudi u gradu otvara vrata uvozu radne snage 3

U jednom od poslednjih brojeva  lista Napred kompanije Valy i Hansgrohe oglasom traže radnike. Bez javnog oglašavanja uveliko se traže berači malina. Na evidenciji nezaposlenih nikad manji broj ljudi . U Valjevu je 10 000 stanovnika manje u odnosu na popis pre deset godina. Kako se to odražava na ekonomiju jednog grada pitali smo dr Slobodana Ilića redovnog profesora Akademije strukovnih studija.

1.Dugi niz godina u Valjevu nismo imali situaciju da vidimo  oglase za posao u velikim firmama, sada su dve velike kompanije dale oglas. Kako to komentarišete?

Postoji nekoliko razloga zašto je to tako. Prvi je razlog stvarni nedostatak radne snage i to profilidane radne snage u smislu onih potreba koje te kompanije imaju. Ranije je bio slučaj da se sa tržištem,m rfada dogovaraju kakvi su profili potrebni i nemqa daljeg kontakta sa javnošću- sada nije takva situacija. Najpre kada su u pitanju firme koje se prvi put pojavljuju to je njima  i marketinška najava rada. Potom , sada je to i najava već olnima koji rade jer je u toku preuzimanje radnika iz postojećih firmi. To je s jedne strane loše, a s druge dobro . Dobro je jer će oni koji su stvarno stručni biti vrednovani u smislu da će dobiti višu zaradu. Priliku da napreduju i bolkje uslove rada. Počeće ta utakmica na tgržištu rada . Ono što je loše je to što kompanije koje su ulagale u te stručnjake će ostati bez njih pa će to poremetiti njihove uhodane tokove. Jedan veliki razlog je i objavom oglasa u medijima pokriju veći geografski prostor ako ne mogu ovde naći će je na drugim mestima.

2. Valjevo je izmedju dva popisa izgubilo 10 000 stanovnika. Kako se to odražava na privredu?

To je poražavajuća i zabrinjavajuća činjenica . Mislim d aoni koji treba da o tome misle o tome ne razmišljaju. Evidentan je talas odlaska ljudi. Kada se govori o smanjenju nezaposlenosti niko ne kaže da ljudi odlaze iz Srbije. Vrlo je aktuelan trend za razčliku od 70-tih godina kada je odlazila nisko kvalifikovana radna snaga , sada odlazi visoko kvalifikovana radna snaga . Kada to kažem ne mislim samo na ljude sa visokim obrazovanjem već na majstore , na stručnjake u svom poslu . Pogledajte koliko je u Valjevu teško naći prave i dobre majstore. I to u različitim oblastima. S druge strane smatram d akvalitet u školama tog profila koji treba privredi nije usaglašen sa tgim potrebama i to mora da se menja u budućnosti. Emigracija zaposlenih ide u tih 10 000 ljudi, tu je i negativan životni standard. Nekad su ljudi odlazili u Nemačku i Francusku sada odlaze u Hrvatsku, Sloveniju.

3. Da li je onda realno da će doći do uvoza radne snage?

Mislim da je to i odavno naša normalnost. U prvoj postavi Partizana su stranci i drugim timovima. Zašto to onda ne bi bio slučaj u fabrici?

4. Kako se to onda odražava na zarade ?

Ovde će doći svako ko smatra da su uslovi rada bolji nego u matičnoj zemlji. Na zarade kod nisko kvalifikovane radne snage neće uticati, ali kod zarade stručne radne snage  tu će dolaziti do povećanja zarada i približavanja pristojnijem nivou.

3 Kako se to odražava na ekonomiju jednog grada?

To zavisi od toga gde su sedišta tih kompanija. Da li plaćaju porez ovde ili negde na drugom mestu? To je za nas bitno. Da im sedište bude ovde i da nema promene sedišta kompanije , recimo iz Valjeva u Beograd. Tu mislim na poreze na zarade , ali i poreze na dobit.

4. Budžet grada iz godine u godinu sve je veći? Možemo li to da objasnimo?

Treba pogledati strukturu tih 10 000 ljudi manje, tu su oni koji nisu radili , oni koji su mladi i školovani i tek se spremaju da rade . Struktura je jako bitna. Drugi aspekt je inflacija , manje ljudi više para . Tu je pitanje šta je veće , to što nominalno imamo više para , a manje stavri sa tim parama možemo da uradimo? Koliko km puteva možemo sada da uradimo sa tim većim budžetom? Da li je onda budžet stvarno veći?

5. Na kojim poljima se u ekonomiji grada najbolje odslikava manji broj stanovnika?

Negativna demografija se loše odražava u svakom segmentu jer svako ko se zapošljava ili prima penziju troši novac ovde, plaća frizera, majstora, možda će kupiti nešto novo. Ovde se troši. Čim ima manje onih koji rade situacija je nepovoljnija u svakog segmentu. Obično kažu smanjila se stopa nezaposlenosti. To ništa ne znači. Za nas znači da li je stopa zaposlenosti veća? Jer neko može da ode sa evidencije , odselio se i stopa nezaposlenih je manja . Koliko se zaposlilo, to je ono što nam je bitno. Političari nikad neće reći koliko se povećala stopa zaposlenosti već samo koliko se smanjila stopa nezaposlenosti , a uzroci tu mogu biti različiti.

6.Kako nadomestiti manjak radne snage u fabrikama?

Mislim da je rešenje tako što se promeni model funkcionisanja na relaciji obrazovne institucije, tržište rada i  kompanije. Obrazovni sistem mora biti u funkciji razvojne politike kompanija. Mora se mnogo ranije početi sa praćenjem talentovanih ljudi. Kada vide talentovanog programera da ga kompanije odmah angažuju i sa njim prave priču u razvoju karijere , tako i sa majstorima isto, praviti dogovore. Moraju se drugačije odnositi prema talentovanima u bilo kojoj oblasti. U razvoju karijere mora biti odgovarajuća plata , ali i uslovi rada. Ovde nedostaje odgovarajuća razvojna politika , nemamo ni razvojni plan grada i dobih deceniju lutamo u kom pravcu idemo jer ne znamo šta su nam ciljevi.

7. Da li možemo nekog ko je otišao da vratimo?

Mislim da ne . Nisam optimista. Mislim da će ljudi nastaviti da odlaze. Ovde će za detak godina teško biti naći čoveka ispod 50 godina. Sad se otvara priča prema Nemačkoj i nekim drugim zemljama , gde su plate veće, uslovi rada bolji,  ali i uslovi života značajno bolji pa je pitanje da li bi se gradjani odlučili da žive ovde gde je recimo zagadjenje vazduha takvo da vas životno ugrožava ili u nekoj od tih zemalja. Nisma optimista da ikog možemo vratiti , ali i da možemo sprečiti da se trend odlazaka zaustavi.

*Projekat Efekti Vamedia Nova realizuje u saradnji sa gradom Valjevom