Pravo gradjana na sudjenje u razumnom roku

U Osnovnom sudu u Valjevu  održana su  tematska Otvorena vrata. Tema o kojoj se razgovaralo iz više uglova sa ciljem da gradjani upoznaju svoja prava, jeste pravo na sudjenje u razumnom roku.

Svako ko je našao pred sudom imao je priliku da se lično uveri u dužinu trajanja sudjenja. Ipak neki postupci traju dugo, neko bi rekao i nerazumno dugo. Razloga za to kako se moglo čuti na tribini u Osnovnom sudu je mnogo. Ipak , izneti statistički podaci ukazuju da se situacija sa dužinom sudjenja u Srbiji popravlja.

Pravo na suđenje u razumom roku znači da gradjanin ima pravo da se suđenje u kojem učestvuje okonča u razumnom vremenskom periodu, bez neopravdanog produžavanja.

To pravo  garantuju Ustav Republike Srbije i Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.Ono je deo šireg prava koje svima garantuje da će nezavisan i nepristrasan sud, pravično i u razumnom roku, odlučiti o pravima, obavezama i optužbama protiv građana.

Pravо na suđenje u razumnоm rоku propisano je brоjnim zakonima, uključujući Zakon o parničnom postupku, Zakon o krivičnom postupku, Zakon o opštem upravom postupku, Zakon o radu, Porodični zakon, Zakon o zabrani diskriminacije.

Dr Bojan Spaić vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i član Upravnog odbora Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS)kaže da gradjani pre svega treba da budu informisani o svojim pravima, a da su brojni razlozi zbog kojih sudjenje može trajati dugo.

„Već od 2015. godine gradjanima su na raspolaganju da kažemo  prava kada je u pitanju sudjenje u rozumnom roku, a kada govorimo o sudjenju u razumnom roku treba znati da preporuke postoje na osnovu prakse Evropskog suda za ljudska prava koji je tumačeći Evropsku konvenciju o ljudskim pravima došao do nekih zaključaka o trajanju sporova. Oni su došli i do zaključaka kada je opravdano da se oduži postupak , a kada to nije opravdano. U većini slučajeva to niije opravdano , kašnjenje, odlaganje, nedolasci advokata, nedolasci drugih lica , beskrajno dugo prikupljanje dokaza, beskrajno odlaganje ročišta, sve to nisu razlozi koji mogu opravdati sud u kašnjenju donošenja odluke. Sve navedeno doprinosi tome da se presude ne donose u razumnom roku tj da se prekrši pravo gradjana koje je jedan od osnovnih elemenata , pravo na pravično sudjenje“, kaže Spaić.

Po Zakonu iz 2015. godine gradjanin može uložiti žalbu na trajanje sudjenja ili se obrati predsedniku suda da se ubrza postupak.

„Bilo koje sudjenje koje traje preko dve godine jeste sudjenje koje prevazilazi ovaj razuman rok koji je predvidjen Evropskom konvencijom , ali i Ustavom Srbije. Za nekoga ko ima posla sa sudom to  znači da ako prodju dve godine može da se razmišlja o tome da li je sudjenje prevazišlo pomenuti okvir. Postoje odredjene situacije u kojima je neophodno zbog kvaliteta sudjenja da traje duže, ali to su izuzeci, ne pravila . U praksi Vrhovnog suda su se ti standardi uoblličili i većina sporova biva završena u tom roku“, objašnjava Spaić.

Statistika sudova u Srbiji pokazuje da Sudovi uspevaju da sudjenja završe u veoma kratkim  rokovima.  S druge strane gradjanina suštinski ne zanima statistika i prosek o trajanju sudjenja već isključivo njegov slučaj i sudjenje koje traje dugo. Spaić navodi da sudovi u Srbiji već sada beleže napredak po pitanju trajanja sudjenja što je osnov sudjenja u razumnom roku.

Spaić navodi i da sudjenja u proseku u Srbiji traju 201 dan. U Osnovnim sudovima je taj prosek manji oko 150 dana dok postupak pred Upravnim sudom u proseku traje 1450 dana.

Džoković Milka, Sudija Osnovnog suda u Valjevu, navoddi da Osnovni sud u Valjevu ima dobar prosek trajanja sudjenja. „Ima naravno slučajeva u kojima gradjani nisu zadovoljni postupanjem suda i oni podnose prigovore radi ubrzavanja procesa. Kod sudjenja treba uzeti u obzir i ponašanje suda , ali i stranke i pre svega o kakvom se procesu radi. Postoje neki standardi , pa tako procesi do tri godine ako je jedna instanca onda je i  to razuman rok, ako su dve instance 4 godine,a  pred tri instance to je nekih 6 godina. I to je maksimalno“,kaže  sudija Džoković.

Po njenim rečima najkomplikovaniji i najduže traju imovinski sporovi jer se iznosi veliki broj dokaza. Istovremeno sami gradjani mogu uticati na trajanje sudjenja jer bi trebalo da se odgovorno odazivaju pozivu suda.

„Tu sud može izreći novčane kazne i to je da kažemo delotvorno , ali utiče na dužinu sudjenja. Akoo je neko pozvan kao svedok, a ne može tog dana da se pojavi pred sudom trebalo bi ranije da obavesti sud o tome da se ne ulazi u kažnjavanje , a da se sudjenje ne produžava. Svako ročište košta i ako stranka izgubi spor onda plaća troškove za sva ročišta. Cilj je da ih bude manje , što je logično i nije jeftino“,objasnila je sudija Džoković.

Član 2

Pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka).

Javni tužilac kao stranka u krivičnom postupku nema pravo na suđenje u razumnom roku.

Pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku

Član 3

Pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku jesu:

1) prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor);

2) žalba;

3) zahtev za pravično zadovoljenje.

Stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku. Oni su hitni i imaju prvenstvo u odlučivanju.