Počev od 2012. godine kada je Kula uredjena i otvorena za posetioce na samom objektu nije bilo nekih većih radova dok je kasnijih godina u neposrednoj blizini Kule uredjen parking. Od te 2012. godine pa sve do danas Kula Nenadovića deo je izložbenog prostora Muzeja i beleži veliki broj posetilaca.
Valjevski Muzej konkurisao je kod ministarstva kulture sa nekoliko projekata od kojih su odobrena čak četiri. Jedan od njih je Prezentacija bedema sa palisadom i prostora oko Kule Nenadovića.
Vrednost projekta je 6 miliona dinara, a ministarstvo kulture učestvuje sa 1,7 miliona dinara dok će ostatak sredstava biti obezbedjen iz budžeta grada. Direktor Muzeja Jelena Lekić kaže da su svi projekti podjednako značajni za grad.
„Sa izgradnjom šanca , pristupnim stazama , sam prostor biće jedna zaokružena istorijska celina. Ministarstvo je opredelilo i 900 000 dinara i za Inovacije stalne postavke Kule Nenadovića gde će na prvom spratu Kule postojeća postavka biti upotpunjena u saradnji sa kolegama iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture“, navodi Lekić.
Svojevremeno su kako bi Kula bila uredjena i otvorena za posetioce država Srbija i grad Valjevo izdvojili su 25 miliona dinara. Kula je svečano otvorena te 2012. godine na Dan grada Valjeva .
Kula Nenadovića je izgrađena 1813. godine, Gradnjom su rukovodili gospodar Jakov Nenadović, kao ministar unutrašnjih poslova i njegov sin, vojvoda Jefrem. Između dva ustanka od 1813. do 1815. Turci su koristili kulu kao zatvor. Verovatno zbog toga ju je vojvoda Sima Nenadović srušio po oslobođenju Valjeva 28. maja 1815. godine. Obnovljena je 1836. godine, o trošku Kneževine Srbije i do kraja 19. veka korišćena je za čuvanje baruta.
Pored radova i postavke vezane za Kulu Nenadovića ministarstvo kulture finansiraće još dva projekta: “GradinaVragočanica i njen odnos prema rudnim ležištima bakra u neposrednoj okolini“ i projekat „Pristupačnost stalne postavke Narodnog muzeja Valjevo slabovidim i slepim osobama“.
Mozda prvo ulice da se srede….kanalizacija….
Онај ко је пажљиво обишао поставку у Кули Ненадовића зна:
– Турци Кулу нису користили као затвор измедју два устанка већ на почетку Другог српског устанка. Тада су ту затворили таоце, као гаранцију за своју безбедност.
– Сима Ненадовић није порушио кулу, већ запалио. Изгорела је дрвена грађа, а камене зидине су остале.
Bolje obnovite Vidrak
Nemojte molim vas,ta gradjevina je stara preko 200 god.Vi šta god prepravite garancija je do prve kiše.
За КЛИЧЕВАЦ…
Кула јесте стара, али је у претходном периоду ТЕМЕЉНО реконструисана, и како се види из текста, отворена за посетиоце 2012, после дуже од једног века оронулости и пропадања.
Радови су били квалитетни, и Кула стоји постојано, „кано клисурине“.
Из текста се види да је реч о неким мањим радовима на простору око куле и у кули. И о допуни постојеће изложбе.