Arheolozi: U Kadinjači nema groblja, ali ga svuda po gradu ima

Prostor nekadašnje kasarne Kadinjača nije pod zaštitom nijednog Zavoda u Srbiji.  “Zavod za zaštitu spomenika istraživao je jedan deo kasarne Kadinjača I nije pronašao nikakve tragove groblja,s druge strane pod ulicama I objektima u Valjevu mnogo je grobova”, kaže Radivoje Arsić arheolog ovdašnjeg Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Mesto održavanja koncerta Zdravka Čolića izazvalo je brojne polemike. Jedni tvrde da se na prostoru nekadašnje kasarne Kadinjača nalazilo groblje te da je neprimereno na takvom mestu praviti koncert, drugi pak da je svejedno gde će biti jer grobova ima svuda.

Odgovor na pitanje da li se na prostoru kasarne Kadinjača nalazi groblje zatražili smo od onih koji su pozvani da na to pitanje I odgovore , arheologa Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Valjevu.

Radivoje Arsić, areheolog,  kaže da je svojevremeno do njih stizala informacija da tu postoji groblje , ali I da su istraživanja na tim lokacijama radjena.

“Mi smo dobijali takve informacije , naročito za prostor gde je nekada pre Drugog svetskog rata, po toj priči, bio krst, potom granični prostor parcele I prema brdu. Radili smo istraživanje, ali nismo ništa pronašli”, navodi Arsić koji dodaje da je za detaljno  istraživanje celog terena neophodno jako mnogo sredstava . “Za sada nismo našli ništa”, kaže Arsić.

S druge strane  u vezu sa kasarnom dovodi se I Nadežda Petrović, slikarka koja je u Valjevu umrla za vreme Prvog svetskog rata od tifusa. Dostupni podaci pokazuju da  grob Nadežde Petrović nikada nije bio na prostoru Kadinjače već praktično ispod brda Vidrak gde je nakon izmeštanja njenog groba podignut betonski krst.

Sam prostor kasarne Kadinjača nije pod zaštitom nijednog Zavoda pa ni valjevskog , a da bi to postao mora se utvrditi razlog, odnosno mora postojati istorijski I realno dokaziv arheološki nalaz te postojati interes društvene zajednice da na osnovu značaja lokacije I utvrdjenih dokaza bude zatražena zaštita.

Radivoje Arsić

“Groblja ima po celom gradu, kako se grad širio počev od gornjeg dela Tešnjara , ulice Milovana Glišića , Vidraka, Petog puka do prostora u blizini ili ispod sadašnjih trgova, ulica I objekata u samom gradu. Valjevo je bilo grad bolnica I to je dodatno povećalo broj grobova . “, navodi Arsić.

Uraditi istraživanje celog grada je nemoguće jer su tu  sada objekti. Tamo gde su nekada bile njive, livade I šumarci sada su ulice , kuće I trgovi.

Jedan od predloga za mesto održavanja koncerta je I stadion Krušika , a ne treba zaboraviti da je svojevremeno Eparhija valjevska zatražila zaštitu jednog dela prostora stadiona s obzirom da se tu nekada nalazila crkva. Pretpostavka koja se tada čula bila je da je izvesno tu postojanje I grobova ktitora ili crkvenih velikodostojnika.

Pre samo nekoliko godina iza zgrade Radio Valjeva u trenutku kada je jedan od investitora započeo gradnju zgrade ,  pronadjeni su muslimanski spomenici što ne čudi s obzirom da je tu nekada bila džamija u čijem je dvorištu bilo sahranjivanja.

Jedan od vlasnika objekata u Tešnjaru u trenutku kada je rekonstruisao objekat u izvodjenju zemnih radova naišao je na ostatke grobova o čemu je izvestio Zavod.

Ovo su samo neki od primera na koji  način se otkrivaju groblja u Valjevu unazad godinama.

Koncert takodje ne može biti održan ni na brdu Vidrak iako bi prostorno možda I odgovarao jer je spomenik bocima revolucije  lociran na mestu starog groblja pored kojeg su krajem 1914 . godine formirana jedna parcela vojničkog groblja, parcela za masovno  sahranjivanje i parcela glavnog vojničkog groblja . „Na toj parceli glavnog vojničkog groblja danas se jedino prepoznaje grob dr Kuka. Ono što je zanimljivo tokom rata  i posle okupacije 1916. godine , austrougarske vlasti su pokupile sve ostatke svojih poginulih vojnika i tu napravili četiri kamene kosturnice i svaka je imala po jedna veliki krst. I danas se na tom mestu prepoznaju neravnine , a ostao je danas samo jedna vidljiv krst. Ali , to nije njegovo prvobitno mesto jer je on na danas poznato mesto prenet. Jedan od preostala tri krsta preneta su na novo groblje i nalaze se na vojničkoj parceli“, naveo je svojevremeno istoričar Vladimir  Krivošejev.

U tom razmišljanju ne može ni na Petom puku jer je tu prostor stare Ciglane jedna  od lokacija gde leže I dalje zemni ostaci streljanih nakon 1944 godine , u vremenu gradjanskog rata u Srbiji. “ Najviše je ubijenih  na Petom puku, na prostoru naselja 27. novembar, gde su nekad bile ciglane . Tu je najviše pobijenih , na žalost tu nije tada dozvoljena ekshumacija. Ali postoje informacije da kada je gradjeno naselje tu su nalažene kosti . Tadašnje službe bezbednosti su ih brzo odnosile pa se ne zna ni koliko ostataka tu ima . U Veselinovcu takodje , Kamenitovac uz Užički put, sve su to loakcije za koje postoje pisani tragovi I izjave svedoka”, naveo je svojevremeno za Vamediu istoričar Duško Rakić.

Vreme valjevske bolnice u Prvom svetskom ratu neminovno je pogoršalo situaciju vezano za obeležavanje svih groblja i grobova u Valjevu, s obzirom da je sahranjivanja bilo svuda , a da se nije imalo ni ljudstva ni mogućnosti vremena da sve ostane zabeleženo. Podaci koji sada postoje o tom vremenu jasno definišu objekte nekadašnjeg grada bolnice , ali nikada niko neće moći precizno da ustanovi lokacije pojedinačnih grobova tog vremena.

Sada kada ne znamo gde nam se tačno sve nalaze grobovi nekadašnjeg stanovništva sledeći preporuku onih koji su protiv lokacije kasarne Kadinjača , veliko je pitanje da li u Tešnjaru ikada može biti muzike, da li na pomenutim lokacijama ikada može biti bilo čega , a i u samom gradu?

Istorijski gledano, kasarna je zidana krajem 19. veka nakon formiranja Drinske divizije, a u njoj je najpre bio smešten Peti pešadijski puk kralja Milana, a potom 17. pešadijski puk, koji je prošao sve bitke balkanskih i Prvog svetskog rata.Tokom 1915. godine u vreme epidemije pegavog tifusa, kao i gotovo svi javni objekti u Valjevu, “Kadinjača” je bila pretvorena u bolnicu u kojoj su se lečili ranjenici iz Cerske i Kolubarske bitke, kao i zaraženi tufusom.

Kasarnu je 2017. godine prodala Vojska Srbije za 1,4 miliona evra. a prostor je kupio Miroslav Kraljević, inače vlasnik štamparije Publik. Kako je i tada u javnosti pokrenuta priča o groblju te se Zavod i tada negativno izjasnio o tome , konsultujući državne nadležne institucije Zavod je tada na kraju  preneo da je moguće postaviti tablu sa natpisom da je nekada tu bila kasarna , ali ne i uvesti u sistem zaštite. U master planu Vojske Srbije na području Valjeva nalazi se još desetak što objekata što zemljišnih parcela koje su na prodaju i nisu pod zaštitom.