Poslednji popis stanovništva je pokazao da nas u gradu ima manje. Ali situacija u valjevskim selima nije drugačija . Ipak, iako ima manje poljoprivrednika to ne znači da se i poljoprivredna proizvodnja smanjila. „Ide se ka ukrupnjavanju i u budućnosti će u svakom selu biti velikih proizvodjača . Nekada je 15 domaćinstava imalo krava koliko danas jedna farma“, kaže Goran Marjanović direktor Agrorazvoja.
Broj stanovnika na selu kao i u gradu takodje je u opadanju. Tako najviše stanovnika imaju selo Popučke2492, Sedlari 1278, Gornja Grabovica. Navedena sela iako se po katastarskoj podeli vode kao sela zapravo su u najvećoj meri rubni delovi grada.
Ako posmatramo baš ona naselja koja smatramo selima , verovali ili ne najmanje stanovnika ima selo Kunice , samo 60. Broj stanovnika u ostalim selima kreće se potom do 450 u najboljem slučaju. U selima kao što su Sovač i Tupanci nema nijednog deteta uzrasta do 4 godine. Prosečna starost stanovništva u selima oko Valjeva u rasponu je od 48 do 52 godine što svedoči o velikom broju starijeg stanovništva.
Ako posmatramo godine ljudi koji žive na selu, popis je zapravo pokazao ono što se i pretpostavljalo da na selu nema mnogo mladih ljudi. Ono što je logično jeste da na mladjima sve na selu treba da ostane , ali pre svega selu je za bavljenje poljoprivredom potrebno radno sposobno stanovništvo.
Goran Marjanović direktor preduzeća Agrorazvoj preko koga se i odvijaju subvencije za pomoć poljoprivrednicima , kaže da taj trend opadanja broja stanovnika traje već dugo , ali i da postoji jedan paradoks.
„Uopšteno cela Srbija pa i grad Valjevo, procentualno veliki broj ljudi živo na selu i bavi se poljoprivredom , za Valjevo to je ovo 30% ljudi. U zemljama u okruženju taj broj ljudi je do 5%, a u EU broj onih koji žive na selu je i manji. Za jednu naciju nije dobro da se smanjuje broj stanovnika bilo u selu ili u gradu , ali činjenica je da idemo ka tome da broj ljudi na selu bude do 10% onih koji će se baviti samo poljoprivredom“, objašnjava Marjanović dodajući da manji broj ljudi na selu utiče neravnomerno na pojedine grane poljoprivrede.
„Pre svega negativno na ratarsku i voćarsku proizvodnju . Imamo veliki broj zaparloženih paecela koje niko ne obradjuje . Ali idemo ka tome da bude obaveza vlasnika zemlje na selu da istu daju u zakup, ako vlasnici to ne urade uradiće država za njih. Postoje brojne parcele koje zarastaju u korov u selima , a istovremeno oni kojima je zemlja potrebna baš za ratarsku proizvodnju nemaju je dovoljno. To je još jedan paradoks . U Sloveniji recimo to odavno tako funkcioniše. Ono ka čemu sigurno idemo jeste da će u svakom selu biti manji broj onih koji se zaista bave poljoprivredom , ali će njihove farme recimo biti veće. Uzmimo za primer mlečno govedarstvo. Nekada je u selima svaka kuća imala po jednu , dve , tri krave najviše i bilo je malo onih koji su predavali neke veće količine mleka , uglavnom su ljudi imali krave za sopstvene potrebe mleka i mlečnih proizvoda , nešto malo za prodaju na pijaci. Sada već to nije tako. Sada imamo u selima farme koje imaju i po trideset grla i koji su ozbiljni proizvodjači mleka“, objašnjava Marjanović.
On navodi da se proizvodnja sada već ukrupnjuje . Ratarstvo nikada nije u valjevskom kraju bilo dovoljno da zadovolji potrebe većeg proizvodjača mleka . „To su male , iseckane parcele i ljudi su sejali žitarice i krmno bilje za potrebe svojih malih domaćinstava. Da bi jedna uspešna farma krava proizvodila dovoljno i hrane za grla mora da ima više zemlje. Sada kada ima dosta napuštenih parcela to je i moguče zajupom ostvariti. Treba razumeti da poljoprivredna proizvodnja u nekom većem obimu nije mnogo izgubila smanjenjem broja stanovnika jer je došlo do ukrupnjavanja , Nekada je u 15 domačinstava bilo ukupno 30 krava , a sada taj broj imate samo u jednom domaćinstvu u selu“, kaže Marjanović.
Po njegovim rečima postoje i sela gde zaista nema dovoljno mladih ljudi koji bi mogli da nastave bavljenjem poljoprivredom. „Cilj nam je da subvencijama zadržimo mlade ljude , one koji su već ostali i njihovu decu potom. Mnogo poljoprivrednih mašina smo do sada dali, veliki broj manjih priključnih mašina, sadnice da sada ne nabrajam i umatičena grla takodje. Ali primećen je jedan negativan trend i pokušaćemo da to promenimo. O čemu se radi. Imamo situaciju da velike farme krava predaju manje mleka nego što bi trebalo. Iako su to za Srbiju kvalitetna grla ona nisu dovoljna mlečna. Zato se nadam da ćemo uspeti u nameri da uvezemo grla koja daju više mleka i da farme u valjevskim selima mogu da proizvode više mleka“, kaže direktor Agrorazvoja.
Kako Marjanović navodi Agrorazvoj je do sada sa posebnim izdvajanjima išao ka mladim ljudima u selima upravo u cilju njihovog ostanka. U razgovoru sa njima upravo mladi poljoprivredni proizvodjači sve više pored standardne potrebne infrastrukture traže tržište za plasman svojih proizvoda.
„Tržište, otkup i cene koje im omogućavaju da nastave da se bave poljoprivrednom proizvodnjom ma koja ti grana poljoprivrede bila. Očekujem da će upravo ti mladi ljudi na selu i shvatiti i krenuti ka tome da imaju svoje zadruge sa svojim otkupnim centrima i potom trgovine gde mogu da plasiraju svoju robu. Primetili ste razliku u ceni mesa žive vage i potom u marketima i kasapnicama . Ta razlika je i do tri puta veća cena u korist prodavaca. Tu je neophodno da se uključi država i v erujem da će tako i biti da će učiniti korak u tom pravcu da se mladom poljoprivrednom proizvodjaču isplati da gaji svinje, ovce, itd . Pogotovo što ih ima na selu manje nego ranije“, predvidja Marjanović.
Najveće migracije dogodile su se u periodu razvoja industrije još sedamdesetih godina kada je najveći broj ljudi iz sela došao u grad jer je selidba pratila zaposlenje u neku od gradskih fabrika. Država je pokrenula program kojim sada mladi ljudi mogu kupiti domaćinstvo na selu uz dobre uslove. Preduzeće Agrorazvoj saradjuje sa reosnim ministarstvom na tom polju , ali kako kaže Marjanović iako s ekupuju domaćinstva malikbroj njih želi da se bavi pojoprivredom.
„Malo je onih koji zaista u tu kupovinu ulaze jer žele da podignu farmu ili voćnjake . Dosta je njih koji se bave poslovima koje mogu da rade od kuće i žele da žive na svežem vazduhu u prirodi . Neki od njih hoće da se bave turizmom u smislu formiranja etno domaćinstava sa smešatjem i sl. Videćemo naravno , taj program i daje traje , kakvi su efekti tih kupovina na poljoprivrednu proizvodnju, potrebno je i vreme za neke konkretne vidljive rezultate“, zaključuje Goran Marjanović, direktor Agrorazvoja.
*Projekat Efekti Vamedia Nova realizuje u saradnji sa Gradom Valjevom
Kakv Agrorazvo? Koliko vas, pored direktora, ima koji primate platu sa grbače građana???
Pa to je bruka. Kao recimo i Stubo Rovni. Čemu oni tamo služe?
Pročitah da ćete izdavati naređenja ko ne može da obradi zemlju, mora da je daje u zakup. Odlično. Ja imam 20ha i dajem džabe, samo neka Agrorazvoj nađe kome. Pa ova vlast koja je osakatila Srbiju isto koliko i SPS za vreme devedesetih godina, nije svesna da nema građana, nema naroda ni u selu, a i po gradovima… Broj je sve manji. Mi nestajemo zahvaljujući pogubnoj politici koja se vodi u ovoj zemlji skoro 30 godina. Mi nemamo državu! Kakvu državu imamo ako nam je pola Srbije na minimalcu, to vam je kao bolesnik na infuziji. U državi imamo preko 50% mladih u depresiji i anksioznosti…
Valjevo, najzagađeniji grad. Grad bez javnih toaleta, gard bez pranja i hlađenja ulica i trotoara, grad gde se svaki metar zelenila u centru pretvara u stanove, grad bez parkinga, grad bez rada institucija inspekcija, milicije…Grad koji umire brže od bilo kog zabačeno sela. I šta na to kažete draga gospodo iz lokalne vlasti Agrorazvoja, Stubo Rovni? Ko će da vam muze krave na selu i kada ćete pustiti tu vodu selima okolo koja gleda u baru godinama…?
Omladino pakuj kofere dok je još vreme…
Kao prvo, SPS nije ni blizu unakazila državu, kao ovi od 2000te, a pogotovo od 2012 ( SNS) do danas.
Za vreme Miloševića, bili smo pod sankcijama,bili smo fizički napadani i dobro je da smo uopšte preživeli.
Ali su fabrike radile. i kola , i traktora, i motora, i kombajna, i autobusa, i kamiona i svega.
A o poljoprivrednoj proizvodnji, broju svinja, krmača, mlečnih krava, da i ne govorimo.
Bilo je bar 3 puta više nego danas.
A drugo, ako već živimo u kapitalizmu,pošto smo nažalost uništili socijalizam,otkud državi pravo da popne nečiju privatnu imovinu?
Neka ona svoju, državnu zemlju daje u zakup.
A ako nema dovoljno obradive zemlje,onda neka poruši tolike obilaznice, autoputeve, puteve, onaj nacionalni stadion koji planira da pravi na najplodnijih zemlji.
To ionako nema nikakvu upotrebnu i korisnu vrednost, niti stvara neki novi proizvod, niti je preko potrebno i neophodno.
Osim kao prostor za uzimanje provizija.
imam i ja zemlju. ako je nekad ne budem hteo obradjivati, ostaviću je u parlogu. Bolje da se odmara, nego da je neko raubuje i zagađuje pesticidima.
i čik da vidim ko će da udje u nju, bez moje dozvole.
To sto pisete protiv Agrorazvoja samo pokazuje da nemate pojma o cemu pisete, vec samo pokazujete svoju negativu?
Ја и те како имам појма о чему пишем.
Ви немате појма о животу, о начину живљења, о плодним ораницама под којекаквим фабрикама…не знајући да је значај хране број 1 у свету. Зашто је код нас поред такве фирме коју браните храна најскупља…?
Џаба је писати било шта када Ви ништа не разумете. Ви сте машина која одржава ово зло што изједа Србију већ годинама!
Da tačno je da sada nema. da neko ima jednu ili dve krave.Nisi dodo da niko više ne živi i dasu zatvorene kuće.Ovaj prosek starosti u selu je slično kada presednik Vučić objašnjava da imamo veću platu a zaboravi da kaže kolike su cene visoke.
Gorane o čemu pričaš da je dobro u selu ,Vitorovčev sin nebi radio kod tebe .Pitaj Tucka,Vukovića,Gutu,Milutinovića da ti objasne.,Hvali selo živi u gradu.
„Imamo veliki broj zaparloženih parcela koje niko ne obradjuje . Ali idemo ka tome da bude obaveza vlasnika zemlje na selu da istu daju u zakup, ako vlasnici to ne urade uradiće država za njih.“
Bice to jos jedna pljacka i otimacina, gde ce neko pod izgovorom zaparlozenosti, otimati tudju imovinu. Sve se manje ima sta oteti u ovoj drzavi. Fabrike otisle u privatizaciji. Za fabricko zemljiste donesen zakon da to pripadne po automatizmu vlasnicima fabrika. Shume mozes da krades kako ti volja, to tek niko ne brani. Sada ce da donesu zakon da moras nekom prepustiti nasledstvo od oca, dede, zato sto ti je njiva zaparlozena, placaces porez za tu parcelu, a neko ce tu praviti svoj biznis. Onda ce vam otimati stanove, pod izgovorom kako ne postujete kucni red. Dok cela drzava ne padne u vlasnistvo nekoliko porodica, koje imaju status najvecih „domacina“, „rodoljuba“ ili sta vec. A vi ostali cete biti njihovi robovi, samo to necete shvatiti, zato sto ce vam puniti glavu pricama, kako ste slobodarski narod, potomci Nemanjica, najstariji narod na svetu ili sta vec.
pa ako si dozvolio da ti raste korov onda i treba da ti uzme neko ko ima pare i viziju. uglavnom covek vam je na vreme najavio da mozete da prodate a ne da se iznenadite posle
Semlo je unistenk, definitivni. Zene koje su muzle krave primorane da motaju kablove. Nema vise radne snage u selu. Ne isplati se baviti se poljoprivredom, cist gubitak. I opet o oduzimanju zemlje a nije jos vracena ni ona sto je oteta poske rata.
Kakve crne vizije. Vasi mozgovi ne mogu da dobace dalje od uzgajanja narkotika na poljoprivrednom zemljistu. Odatle vam i pare. Doci ce vreme kada cete se vi botovi zaklinjati u rodjenu decu, kako nikada niste bili za ovog na vlasti. I to veoma brzo. Povucite rucnu, da se posle ne iznenadite.
Nikada nisam mogao da shvatim otkud toliko veliki broj mentalnih komunista u vladajucoj stukturi. Izgleda da ,,stara ljubav zaboravq nema „.
Opet bi nesto neko da oduzima I deli djabalebarosima. Hocete li mozda da date zemlju Pakistancima I Nepalcima kada ih Vas ,, uspesni “ predsednik uveze?
A sta ce mo sa ovom nasom sirotinjom koja nema novca ni gumenjarke da kupi ? Hocete opet kao komunisti da pravite Kolhoze I Sovkoze ? Platite ljude, dajte POSTENU cenu poljoprivrednih proizvoda , pa ce te se cuditi kako ljudi VREDNO rade.
Nije nas narod lenj , vec ne moze vise raditi I uvek biti u minusu
Glavno je obezbesiti model da seljak- proizvođač ima 300e zagarantovanu penziju ako zivi na selu.Zasto.Vecina mladih odlaze u inostransvo zbog penzije pa i u grad opet zbog penzije.Da se sve transakcije prodaja zitarica, stoke… opterete sa dva posto poreza ali da to ide za penzije.Taj model mora da uspe jer ako smo davali nekada borcima i prvoborcima nemale penzije mozemo i grupi koja ne broji vise od 300000 ljudi.Oni ce ziveti na selu, radice do kraja zivota kao sto i rade i odrzavace infrastrukturu postojanjem.Đzaba asfalt ako niko ne zivi .
Nekad je petnaest domaćinstava imalo krava kao sad jedna farma to je tačno ali su tada svi ćoščići bili pokošeni a sad zarasli u vrzinu. Ovo nije ukrupljavanje poseda već jad i beda. Evidentno da nenamo dobre minustre u vladi.