Veštačka inteligencija je izvesno budućnost koja već sada počinje. Od čoveka zavisi kako i na koji način će koristiti GPT, samo su neke od tvrdnji koje su se mogle čuti na predavanju održanom u Narodnom muzeju o tome kako mašine uče i koliko su nam slične.
Plava sala Muzeja u Valjevu sinoć je svečano otvorena predavanjem neobičnim za delatnost Muzeja , ali zato izuzetno aktuelnim u vremenu u kom živimo. Jelena Marković, asistent na Matematičkom fakultetu u Beogradu, profesor u Računarskoj gimnaziji u Beogradu posetiocima je plastično objasnila sličnost izmedju učenja mašine i ljudi ipak napominje da ljudski mozak ima neuporedive kognitivne sposobnosti.
„Kada je kreiran GPT prva faza učenja odnosila se na kompletan internet, preuzimanje i tzv učenje podataka. Ipak, kako on razlikuje mačku i psa recimo? Upravo koristeći slike. Čovek kada jednom vidi psa ili mačku zauvek zna da ih razlikuje , kod mašina je to drugačije. Neophodno je da kao izvor učenja ima što veći broj slika , ali u podjednakom broju psa i mačke. Ukoliko ima malo jednih , a previše drugih dešavaće se greške. Istovremeno kao i kod ljudi što postoji nagradjivanje i kažnjavanje tako su i kreatori veštačke inteligencije upravo uveli model kojim se pogrešno prikazivanje mašina kažnjava, prethodno je naučena da je kažnjavanje loše“, počela je svoje predavanje profesor Marković.
Prisutnima na ovom predavanju najzanimljiviji je bio ChatGPT pri čemu je Markovićeva pokazala na koji način mašina odgovara: „Ona u trenutku kada joj postavite pitanje ne odgovara tako što pretražuje internet , ona je sa fazom interneta završila još na početku , ona zapravo predvidja odgovor na osnovu sklopa i kombinacije vaših reči. Naučena da loši odgovori nisu dobri ukoliko insistirate da je pogrešila na kraju će vam reći da ste vi u pravu i da je to verovatno tako. Dakle, moguće je da pogreši baš kao i čovek“.
Ključna referenca zapravo jeste da dok sa njom razgovarate veštačka inteligencija nije čovek, nije osoba koja vam se obraća, ona nema savest , nema podatke o vama i vašim namerama , ona vas zaista ne prepoznaje kao osobu jer ste za nju samo gomila pozadinskih podataka , matematičkih podataka.
Veštačka inteligencija zamišlja , ali isključivo na osnovu konstantnog učenja. Pored četa koji za sada ima najveću ekspanziju istraživačka grupa OpenAI razvila je druge programe koji mogu u odredjenim zanimanjima koristiti čoveku. Veštačka inteligencija može da kreira slike ljudi koji zapravo ne postoje, može da fotografiju pretvori u sliku u nekom stilu, može da samo za vas po direktivama koje su date naslika umetničku sliku i još niz drugih stvari poput predvidjanja dijagnoze kod bolesti, a na osnovu baze podataka.
Profesorka Marković sinoć je iznela i zanimljiv podatak koji kaže da GPT ima svoju mračnu stranu i da je nju čak i pored zadatih pravila rada i zadatih normi ipak moguće aktivirati.
„Postoje odredjena ograničenja. Prvo pravilo za robote jeste ne smeš povrediti čoveka pa na dalje. Kada je kreiran softver OpenAl je angažovao odredjeni broj Kenijaca koje je plaćao dva dolara dnevno da samo postavljaju užasna pitanja poput : Kako da napravim bombu? Kako da ubijem čoveka? Kako da prevarim i slično. Oni su imali zadatak da izmišljaju i postavljaju najcrnja moguća pitanja. Zašto je to uradjeno? Najpre kako bi mašina naučila na koja pitanja ne sme da odgovara i ukoliko zaista jedno takvo pitanje postavite ona će vam reći: Žao mi je, ne mogu da Vam na to odgovorim. Naučena je da ne sme to da radi. Ipak postoji nešto što se zove DAN, mračna strana . Uz odredjeni način upita i obraćanje može se pristupiti i dobiti odgovori na sva crna pitanja da tako kažemo. Objašnjanje kreatora na pitanje zašto su to uradili , ako su mašinu naučili pravilima da pre svega služi čoveku u pozitivnom smislu , bilo je zato što mašina i dalje uči“, obajsnila je Marković.
Na pitanje Vamedie ako mašinu možemo prevariti, ako ona može pogrešiti , ako nam može dati podatke o tome kako da napravimo bombu, a ljudski um je daleko superiorniji , da li nam je realno potrebna , Markovićeva kaže:
„Sve što je napravljeno uradjeno je da služi čoveku i civilizaciji. Ako ja Vama dam knjigu , Vi nju možete pročitati, što joj je i namena, ali možete nekog judariti tom knjigom, možete je koristiti kao podmetač za nešto itd. na čoveku je kako će koristiti veštačku inteligenciju. Na ljudskoj je svesti i savesti njena upotreba . One uče i greše kao i ljudi, ali ljudsko biće je nešto drugo, ovo je mašina“.