Republika Srbija i Republika Srpska danas obeležavaju Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Valjevo je 15. septembar dugi niz godina obeležavalo kao svoj Dan grada. Shodno odnosu prema istoriji, možda za 100 godina Valjevo bude imalo neki novi datum za Dan grada.
Datum, 15. septembar, izabran je za obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, jer je tog dana 1918. godine probijen Solunski front, a na osnovu odluke vlada Srbije i Republike Srpske o zajedničkom obeležavanju ovog datuma. Uz prisustvo zvaničnika Srbije i Republike Srpske, patrijarha i velikog broja građana praznik je .ustanovljen 2021.godine, a centralna svečanost danas će biti upriličena u Nišu.
Današnji datum ujedno je bio dugi niz godina i Dan grada Valjeva kada se obeležavao dan oslobodjenja Valjeva u Drugom svetskom ratu. Nakon demokratskih promena 2000. godine u nameri da se napravi istorijski otklon od svega što ima bilo kakve veze sa prethodnim režimom ovaj datum je ukinut kao takav , a kao Dan grada odlučeno je da se obeležava 20. mart.
Skupština grada Valjeva je u avgustu 2015. godine donela odluku da se 15 . septembar ipak na neki način obeležava. Ne više kao Dan grada , ali u duhu pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, što podrazumeva polaganje venaca na spomenike borcima iz tog perioda .
Bez obzira što Dan grada više nije pomenuti datum, Drugi svetski rat je i dalje nesporna istorijska činjenica za ceo svet i zauvek će ostati upamćen kao najrazorniji i najveći sukob u istoriji čovečanstva koji je praćen milionskim žrtvama i ogromnim razaranjem.
Na žalost sam Drugi svetski rat vrlo često se u Srbiji više vezuje za ideologiju komunizma koja je usledila nakon njega, a ne kao sam istorijski dogadjaj čovečanstva. S obzirom da i na državnom nivou često menjamo datume praznika ne treba da čudi promena datuma Dana grada Valjeva. Od same promene datuma daleko je značajniji naš odnos prema sopstvenoj istoriji .
Zanimljivo je da kada je doneta odluka da se sa „partizanštinomi “ mora raskrstititi logično je tražen novi datum. Tražio se neki koji bi svima odgovarao. Za Dan grada tako je odredjen datum koji ne deli gradjane , veruje se da smo za vreme Turaka svi bili na jednoj strani. Mi svi protiv Turaka . I sami dogadjaji su toliko daleko da niko i ne pomišlja da se bavi daljim istraživanjima niti tumačenjima. Ako se ova činjenica zna, da li to praktično znači s jedne strane da je naš datum Dana grada datum zapravo nekakvog jedinstva , a s druge strane potvrda dubokih podela? Ako smo spremni da kroz istoriju negiramo pojave i činjenice , što su takodje radili sledbenici i vinovnici komunističke ideologije, da li onda negiramo sami sebe i dajemo osnov da i nas buduće generacije negiraju?
Ako nam je tako lako promeniti datume i ako je naš odnos prema istoriji zaista takav ,promenlljiv i zavisi od trenutnih ideologija ili pak deideologizacije , možemo li pretpostaviti da će za 50 ili 100 godina neke nove generacije Valjevaca pa i države opet promeniti datume ? Vrlo je moguće . Ukoliko na sreću ne bude oružanih sukoba možda će za 100 godina na neki način biti obeležavan početak veštačke inteligencije za koju se veruje da će u potpunosti promeniti svet i čovečanstvo, a mi smo valjda deo tog sveta.
Možda…