Ako bismo upitali prosečnog valjevskog glasača koji je i kakav program partije ili političke grupacije za koju glasa teško da bi mogao da odgovori ili bi bar broj onih koji znaju bio mali. U zabludu i neznanje glasače dovode i same partije jer često finansijeri istih nemaju apsolutno iste težnje. Sve navedeno ide u prilog zaključku da je ideologija davna prošlost, ali i programi.
Nekoliko primera:
-Radnička ravnopravnost, sloga , kolektivno vlasništvo samo su neke od tačaka na kojima počiva komunizam kao ideologija i koju bismo u svako doba poučeni istorijskim iskustvom prepoznali.
-Ravnoteža vlasti, vladavina prava , odgovornost vlasti, gradjanska participacija, samo su neke od poruka na kojima počiva demokratija.
-Nacionalno jedinstvo, otpor stranim uticajima, suverenost, samo su neke od tačaka na kojima počiva nacionalizam.
-Socijalna zaštita, otpor kapitalizmu, demokratija, ekonomska jednakost neki su od postulata socijalizma.
Do prosečnog birača u Srbiji već godinama stižu poruke koje mogu biti zbunjujuće. Tako se dešava da partija koja je deomokratski orijentisana u zavisnosti od situacije šalje poruke koje su više socijalističke , a nacionalisti sebe predstave kao pozitivno radikalne .
Priznali ili ne politička scena u Srbiji već godinama za prosečnog birača podeljena je samo na dve opcije: vlast i opozicija. Za ili protiv? Stiče se generalni utisak da prosečan birač nije ni zainteresovan za programe partije , a njen program treba da počiva na ideologiji koju zastupa. Generalno gledano, glasač sledi samo sopstvene potrebe koje prepoznaje u porukama koje partije šalju. Problem je što sve partije trenutno šalju iste poruke.“ Bolji život“ i „Vladavina prava“, najčešće su floskule koje se izgovaraju. Iste poruke moguće je poslati u bilo kojoj zemlji koja je nalik Srbiji. Ali kako i na koji način do toga?
Partije u Srbiji osluškujući potrebe birača sklone su da pošalju i poruke koje nisu sasvim programski utemeljene u njihovim ideologijama , birači sledeći te poruke glasaju, a potom se dešava da nisu zadovoljni čak i ako je pobedila njihova opcija. Nisu zadovoljni jer zapravo nisu ni znali šta je programska orijentacija partije za koju glasaju. Ona se na dalje može ponašati sasvim drugačije nastojeći da zadovolji sopstvene potrebe i u skladu sa onim što joj jeste orijentacija.
Problem koji je realno vidljiv nastaje i u samom odnosu izmedju partija i finansisjera . U slučajevima krupnog kapitala koji je podrška nekoj opciji gotovo bez razlike radi se o neoliberalnom opredeljenju finansijera jer je sušta retkost da su funansijeri altruisti već finansije ulažu kako bi povećali sopstveni profit, stvorili uslove za njegovo povećanje.
Uvodjenje neoliberalnog sistema moglo bi izazvati ozbiljne socijalne razlike i podele i stvoriti niz problema jednoj zajednici koja nije sigurna da li je i sama izašla iz perioda tranzicije.
Zanimljivo je stanovište brojnih radnika u fabrikama poslednjih godina , vrlo često njihovi sindikalni zahtevi liče na period samoupravljanja i društvene svojine , a od tog vremena smo prilično daleko , a da stvar bude gora niko im neće saopštiti da sve više žive u uslovima kapitalističkog uredjenja. Uzmi ili ostavi. Pobedi ili propadni! Ili imaš ili nemaš novac?
U takvom stanju stvari razumljivo je što partije ne nastupaju pred biračima sa programom već isključivo sa kritikom i podilaženjem glasačima bez razlike. Svi šalju istu poruku o boljem životu, koja i nije u suprotnosti sa ideologijama samo zavisi iz kog ugla se gleda. Ono što je jedinstvena istina svima, jeste da svaka partija teži da vlada , zato je i osnovana .Da bi to ostvarila očito je spremna i na velike promene? Imali smo priliku da vidimo one koji su osnovani na principu nacionalizma i snažnom protivljenju stranom uticaju da najednom imaju proevropske stavove. U dve reči stvar je jasna: Zbogom ideologiji! A program?
Rasprave o programima nema. Oni koji pamte bolje, nekada su debate postojale, o programima i rešavanju konkretnih problema, ali čak i tada sučeljavanje stavova prerastalo bi u uvredljiv narativ. Sadašnje rasprave, ako ih i ima, imaju isti ton.
Rezultat sadašnjeg činjeničnog stanja jeste apstinencija glasača. Ako ne vide razliku ne znaju ni kome bi poverili svoj glas. I broj apstinenata raste…
Vamedia
Ko da napiše program ? Ćuta? Milivojević? Imaju oni u jednoj rečenici: Doći do love preko fotelje!
Mislim da opozicija ima program , videli smo u Skupštini, dreka , vika, blokada , penjanje na klupe , sve je to program , šou program.
Odličan članak! Pa jedina razlika u „programima“ partija danas je da li se zalažu za rusku ili zapadnu priču. Pri tome se gura u drugi plan razmišljanje da ovi koji vole Rusiju ne teže u praksi ruskim vrednostima. Niko od njih ne vozi ruska kola, ne štedi pare u rubljama nego u eurima, ne letuju u Sibiru, recimo, i što je najgore, apsolutno ne govore ruski!
Malo je drugačija priča ovih koji teže zapadu, zbog svoje nesposobnosti, apsolutno ne koriste najveći pro zapadni argument koji imaju: pa Srbi idu na zapad da zarade neki dinar, a ne u Rusiju. Zapadne firme dižu fabrike u Srbiji, a ne ruske. Rusi jedino kupe Naftnu indistriju sa 600 pumpnih stanica za cenu šoping mola. No, mi smo im prodali za te pare, nisu oni oteli. Do nas je……..
Naravno, Rusi nas nisu nikada bombardovali, a Zapad jeste…….i to treba zapamtiti
Pod hitno ulazak u NATO pakt (a moze i EU, ali ne pod nasim uslovima), sto vece distanciranje od Rusije (i Kine). Ni jedna partija to ne nudi, ili bar nije iskrena u tome. I manje vise svi igraci na politickoj sceni su do juce nudili drzavu Putinu na tacni, cak i oni koji su navodno bili za priblizavanje zapadu i demokratiju. Cak su veoma retki i intelektualci koji smeju to otvoreno da kazu. Tako da se nikome od njih ne moze verovati. I svi oni pokazu svoje pravo lice, tokom nekih bitnih svetskih desavanja kao sto su korona ili ukrajinska desavanja, kada padaju sve maske i poslednji „spavac“ se razotkrije.
Nasa politicka scena je zestoko rusofikovana, sto onako otvoreno, sto onako podmuklo, iz potaje, i to je razlog zasto u Srbiji ne mogu da zazive demokratija, sloboda i nesto sto ne bi licilo na diktaturu. Previse je sabotera i previse se ugledamo na sestru sa istoka, a i dosta direktiva sa te strane izvrsavamo, koje su uglavnom na nasu stetu. A sve to ne dozvoljava najurivanje sa politicke scene ljudi koji nam ovde vec 40 godina zaprzavaju corbu. Mi smo takodje i robovi prljavih biografija. Postoje neke marginalne pojave koje ohrabruju, poput GLAS-a, ali kao sto napisah to je za sada marginalna i neprimetna pojava.
Против једног човека!
Pa narod naravno bude zbunjen programom koji nude politicke partije!? Ali opet ako malo bolje razmisle i vide stanje,i sta koja partija nudi, odgovor imaju!?
Sta nam OPOZICIJA NUDI – NISTA,ONI BI SAMO VLAST I DA ZADOVOLJE SEBE SVOJE PROHTEVE!!! VIDIMO NJIHOVO PONASANJE U SKUPSTINI,TU JE SVE JASNO,JER ONO PONASANJE JE SRAMNO!!! Koliko oni postuju nas gradjane,koliko se bore za bolje svih nas!?
Dok na drugoj strani,imamo trenutnu vlast,koja se ocigledno bori za svoje gradjane,i to u svakom smislu,povecanje penzija,plata,mnoge olaksice,pojeftinjene zivotnih namirnica,izgradnja puteva,bolnica,skola….otvaranje fabrika…Razlika vise nego ocigledna!
Ni za jednu stranku niti ću izaći na glasanje jedino ako bude referendum za monarhiju,znači MONARHIJA
ma kakvi programi. presednik vucic neka odluci umesto nas a mi ga pratimo gde god. naj umniji covek koji je ujedinio i cetnike i partizane i grobare i delije i ove za zapad i za rusiju i ove gej i ove sto su protiv gej. covek koji podrzava dodika protiv muslimana ali je i sa muslimanima dobar i dolaze nam prijatelji iz saudoske arabije