Zdrava Srbija : Stavovi o kulturi, prosveti, nauci i inflaciji

Zdrava Srbija  u Valjevu na konferenciji za novinare predstvili su svoj program i izneli stavove o nekoliko aspekata društvenog života kao što su nauka, inflacija, prosveta. Iznete stavove ove političke grupacije  prenosimo u celosti :

„FENOMEN INFLACIJE

Inflacija od 1 do 2 % je normalna inflacija koja je trajala do početka rata u Ukrajini u skoro svim zemljama EU.

Što se Srbije tiče ona je stalno bila veća od navedenog a razlog je dugogodišnje neusklađivanje rada posebno Javnih preduzeća. Na primer za 317 potrošenih kilovata, dakle Zelena zona vodilo se računa o potrošnji ukupno treba platiti 3.837 rsd šta bi značilo da prosečan kilovat košta 12,10 rsd ili 10 centi. U računu pišu neke druge cifre i obračuni snage, garatnovanog snabdevača, pa povlašćenih proizvošača itd.  ali kada se sve plati kilovat izađe toliko, još više ako smo prešli u drugu zonu potrošnje.

Ovaj račun ne možemo izvesti kod cena drugih proizvoda bez obzira na šta ulazi u cenu pa i akciza i pdv. Građani plačaju ukupnu cenu i oni to vide.

„Kada sam kod akciza sada je najaktuelnije povećanje akciza za 8% kod energenata. Zašto kod energenata ? Pa to je najsigurniji i najbrži način punjenja budžeta, što bi značilo da su naši građani merama Vlade prinuđeni da pune budežt da bi  Vlada imala šta da troši, na žalost po svom nahođenju. Samom najavom da će akciza porati nastoje slogan „ Dizel ko parizer“ jer povećanje od 8% na 211,00 rsd je 16,88 rsd pa još 20 % PDV-a na to povećanje i ako se ostvare prognoze sa međunarodnog tržišta o rastu cena nafte prkeo 100 dolara za barel litar dizela će koštati kao koligram parizera“, rekao je Nebojša Tadić.

On je podsetio  da posle početka rata u Ukrajini naša zemlja nije uvela sankcije Rusiji, a na nas su vršeni pritisci za uvođenje. Jedan od agrumenata je bio da će Srbija zahvaljujući svojim linijama sa Rusijom imati povoljne cene nafte i gasa, ali to ne vidim da se ostvaruje. Ili možda se i ostvaruje ali su uzimanja države u ceni goriva preko 50 % pa mi kao građani ne plaćamo gorivo nego namete. Umesto da se u uslovima rasta cena hrane od 30 do 50 % građani rasterete sa obavezama na nas se svaljuje još veći teret. Ovo neće biti jedino povećanje jer će cene gasa i struje takođe redovno porasti a i na njih će biti uvene nove akcize i pdv. Samim tim će se otvoriti pitanje povećanja cena hrane i ostalih proizvoda.

Pri tom Srbija svojim merama u prošlosti zbog neozbiljne agrarne politike u kojoj je bilo dosta prevarnih radnji i različitih neozbiljnih poteza nije uspela da poljoprivredu Srbije podigne na neki novi nivo već je u poljoprivredi došlo do pogoršavnja proizvodnje, na šta su seljaci upozoravali učestalim štrajkovima, tako da smo polako dovedeni do toga da i ako imamo mogućnost da proizvodimo dovoljno hrane za sopstvene potrebe i da izvozimo došli do uvoznika hrane. Zemlja koja ne proizvodi dovoljno hrane za svoje stanovništvo nije nezavisna zemlja. Neozbiljna politika i strategija koja se ne sprovodili ili se sprovodi od slučaja do slučaja nikad anije urodila plodom.

„Priča o uvezenoj inflaciji nema argumenata jer je inflacija u EU 5 do 7%, Albanija ima veću od 10% a Srbija prednjači u regionu. Zavod za statistiku objavljuje različite podatke koristiće i naziv međugodišnju inflaciju koji građani ne razumeju ali razumeju kada odu u prodavnicu koliko manje mogu da kupe za novac kojim raspolažu. Uvezena inflacija je najviše u nafti i gasu koju uvozimo ali loše rukovođenje EPS-om nije uvezena inflacija. Ono što Vlada i država mogu da urade, osim podizanja kamatnih stopa NBS, jeste ozbilno dugoročno ulaganje u poljoprivredu i ostale domeće firme da se podstakne njihov razvoj a trenutno je da smanje akcize i PDV i pomognu građanima da prežive vreme pred nama. Ova mera takođe povlači i ozbiljan i štedljiv rad u javnim finansijama.

Zašto ?

Ratom u Ukrajini otovrenu su određeni međunarodni problemi a jedan je očit, da sve države štampaju novac da  bi finansirali rat. Prekomerno štampanje novca je jedan od uzroka inflacije, jer ima novca a nema robe. To se dešava i u Srbiji.

Neću dalje ulaziti u ovu problematiku jer je preširoka ali sve ovo dovodi do hiperinflacije, stariji sugrađani će se setiti 90 – tih godina i novčanica u milionima i milijardama koje nisu ništa vredele. Mlađi treba da pitaju kako je to bilo i da ne dozvole scenarijo koji navodim jer su svi osim dela stanovnika ostali siromašni i bez svojih ušteđevina, posebno u dinarima, preko 90 % siromašnih. Stara devizna štednja je i vraćena stanovništvu ali staru dinarsku štednju, za koju slobodno mogu da kažem da je bila veće od devizne, niko nitij e spomenuo niti je bilo vraćanja.

Na žalost i sve ostale zemlje pa i zemlje zapada su ušle u vrzino kolo inflacije i DR „Propast“ profesor koji je predvideo krizu 2008 godine, predviđa sagflaciju koja sledi posle hiperinflacije a ogleda se kroz pad svih zona proizvodnje a istpovremeno povećenje cena i nemanje dovoljnih količina  robe. Krajem ove godine Nemačka predviđa prvi put moguć pad bruto domaćeg proizvoda, što je zarinjavajuće za evro zonu.

Hteo bih još jednom da kažem šta prevedeno na život znači rast bruto domaćeg proizvoda.

Rast od 5 % godišenje znači da će mo za 15 godina moći da živimo duplo  bolje !

Da li smo bilo koje od prošlih godina imali ovaj rast ili će mo da živimo duplo bolje ćekati još 30 -tak godina. Mnogi neće dočeakti.

NAUKA

Nauka je pokretačka snaga svakog društva i zato je neophodno razvijati kako osnovna istraživanja, koja predstavljaju osnovu naučne prepoznatljivosti svake zemlje, tako i primenjena istraživanja, koja bi trebalo da dovedu do povećanja izvoza, supstitucije dela uvoza, otvaranja novih radnih mesta i, konačno, do smanjivanja tehnološke, a samim tim i političke zavisnosti naše zemlje.

Treba povećati budžetska izdvajanja za nauku, a za odobravanje sredstava iz budžeta potrebno je stvoriti sistem u kojem će biti realno vrednovan rad svake naučne ustanove, projekta i svakog pojedinca.

Zalažemo se da nivo zarada koje isplaćuje država za realizaciju naučnih projekata do 2020. godine raste svake godine najmanje za 10% više od prosečnog rasta zarada u Srbiji. Time se zalažemo za kompletno reformisanje sistema direktnih materijalnih ulaganja u naučna istraživanja. Potrebno ih je znatno povećati u svim oblastima, ali i stratifikovati, tako da projekti koji se realizuju u granama nauke u kojima su istraživanja skuplja dobijaju i veća sredstva za istraživanja.

Srbiji je neophodna jasna strategija naučno-istraživačkog rada i tehnološkog razvoja.

Najbolji naučnici moraju imati kreditne olakšice prilikom rešavanja stambenog pitanja, a država mora razraditi sistem poreskih olakšica za privredna društva koja ulažu u naučnu i inovacionu delatnost.

Država treba da se odrekne svih prava po osnovu dividendi u nauci, odnosno da sredstva i prihod koji ostvare naučne institucije čiji je osnivač država ostanu tim institucijama za unapređenje položaja istraživača i kvaliteta naučnog rada.

Svi studenti akademskih, diplomskih i doktorskih studija sa prosekom većim od devet, kao i istraživači na postdoktorskom usavršavanju u inostranstvu, treba da dobiju stipendije i uključe se u naučno-istraživačke projekte, uz obavezu da se, posle završenih studija ili usavršavanja, zaposle u zemlji.

Zalagaćemo se ne samo za finansiranje doktorskih studija i postdoktorskog usavršavanja u inostranstvu naših istraživača, već i za dodelu stipendija stranim istraživačima za doktorske i postdoktorske studije u našim naučno-istraživačkim institucijama, a pogotovo  u oblasti istraživanja društva i kulture u Srbiji.

Potrebno je da država posveti posebnu pažnju projektu digitalizacije naučnog nasleđa, izradi Srpske enciklopedije, Rečnika SANU i Srpskog biografskog rečnika, kao i osnivanju i razvoju Srpskog leksikografskog zavoda.

Zalažemo se za formiranje baze podataka o našim istraživačima koji se nalaze van zemlje i obezbeđivanje sredstava za otpočinjanje programa koji bi ih integrisao u naučno-istraživački rad u Srbiji.

Neophodno je povećati ulaganja u domaće naučne časopise i istovremeno smanjiti broj časopisa koji se budžetski finansiraju, kako bi se povećao njihov naučni i stručni kvalitet i kako bi dostignuća srpskih naučnika imala veći uticaj u svetu.

Smatramo da je obaveza države da najznačajnije naučne publikacije objavljene u zemlji, posebno one koje na naučnim osnovama afirmišu nacionalnu kulturu, promoviše u svetu i obezbedi sredstva za njihovo kvalitetno prevođenje i promociju.

Posebno se zalažemo za podsticanje transfera znanja i tehnologija, primenu naučnih rezultata u proizvodnji i razvoj inovacionog sistema.

Potrebno je objediniti obrazovne, naučno-istraživačke, razvojne i preduzetničke aktivnosti u cilju razvoja inovacija kao preduslova za povećanje međunarodne konkurentnosti privrede Srbije, jačanje sopstvenih potencijala i podizanje nivoa razvoja celokupnog društva. Cilj je da se ovakvom politikom omogući stvaranje lokalnih centara za transfer tehnologija i razvoj inovacija i njihovo povezivanje sa univerzitetskim centrima u jedinstvenu mrežu.

U cilju angažovanja svih naučno-istraživačkih potencijala zemlje, zalažemo se za integraciju naučnoistraživačke aktivnosti na fakultetima i institutima, kao i za zakonom regulisano uključivanje naučno-istraživačkih kapaciteta u visokoškolsku nastavu.

PROSVETA

Prosveta je jedna od najznačajnih strateških delatnosti društva.

Cilj naše prosvetne politike je funkcionalno usklađivanje prosvete sa drugim segmentima društva, a posebno privredom,  kako bi se prosvetni sistem modernizovao i bio jedan od ključnih pokretača sveukupnog razvoja društva.

Naše ključno opredeljenje je da obrazovni proces u celini, od osnovne škole do univerziteta, obezbedi razvoj samostalne, moralne, obrazovane i društveno odgovorne ličnosti.

Da bismo unapredili prosvetni sistem, zalažemo se za promišljenu, opreznu i odgovornu reformu školstva. Reforma školstva treba da počiva na pretpostavkama da prosvetni sistem ima strateški značaj za sveukupni razvoj Srbije i da je modernizacija celokupnog prosvetnog sistema  neophodna. Verujemo da Srbija treba da reformiše školstvo polazeći od sopstvenih potreba i uvažavajući sopstvenu prosvetnu tradiciju.

Osnovno obrazovanje mora biti obavezno i besplatno. Neophodno je ujednačiti kriterijume za izgradu programa i udžbenika u svim školama u Srbiji.

Utvrđivanje pravca razvoja i unapređivanja kvaliteta predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja poveravamo Nacionalnom prosvetnom savetu koji bira Narodna skupština. Izradu nastavnih planova i programa treba poveriti stručnoj instituciji, Zavodu za unapređenje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, a u izradi nastavnih planova i programa moraju učestvovati i stručna društva.

Čvrsto podržavamo nastojanje da, posebno u ranim fazama obrazovnog procesa,  ćiriličko pismo bude negovano u skladu sa statusom koji mu je dat Ustavom.

Zalažemo se da se učenicima, kroz fakultativne predmete, a u cilju duhovne obnove i širenja opšte kulture, omogući osnovno versko obrazovanje, građansko vaspitanje i razvijanje svesti o očuvanju životne sredine.

Temeljno uporište obrazovnog sistema treba da bude mreža srednjih stručnih škola, pri čemu se, na osnovu objektivnih pokazatelja, mora voditi računa o stvarnim regionalnim i lokalnim potrebama.

Potrebno je doneti kriterijume i standarde za škole od posebnog nacionalnog značaja u kojima bi se školovala izrazito obdarena deca.

Zalažemo se za to da država putem sistema stipendiranja obezbedi besplatno školovanje najdarovitijim učenicima i studentima na svim nivoima obrazovanja, kao i za to da se obezbede sredstva za izradu posebnih programa njihovog školovanja.

Visokoškolska mreža mora da bude usklađena sa potrebama društva i mogućnostima privrede.

Potrebno je urediti finansiranje visokog obrazovanja tako što će se definisati normativi i standardi rada visokoškolskih ustanova čiji je osnivač Republika.

Univerziteti i ostale naučne ustanove treba da imaju punu autonomiju. To se odnosi i na naučni rad, kako na državnim tako i na privatnim univerzitetima i u ostalim naučno-istraživačkim institucijama.

Prilozi univerzitetima i naučnim ustanovama biće oslobođeni poreza, a sve vrste zaveštanja izuzete od dažbina i nasledne takse.

Posebnu pažnju posvetićemo obrazovanju dece ometene u fizičkom i mentalnom razvoju kako bi bila osposobljena za dostojanstven život u zajednici.

Zalažemo se za otvaranje privatnih škola, umetničkih akademija i univerziteta, pod ravnopravnim uslovima i uz poštovanje usaglašene standardizacije.

Manjinskim zajednicama mora biti omogućeno osnovno i srednje obrazovanje na maternjem jeziku u državnim školama.

Smatramo da treba obezbediti punu zakonsku potporu za podsticanje razvoja interdisciplinarnih studija i jačanje međufakultetske i institutske saradnje.

U cilju bržeg duhovnog i tehnološkog napretka našeg naroda i države, zalažemo se da SANU, Matica srpska i sve ostale visokoobrazovne i naučne ustanove koje ispunjavaju visoke naučne i obrazovne standarde  dobiju status institucija od posebnog nacionalnog značaja.

Smatramo da je za ubrzani ekonomski, naučno-tehnološki i opšti napredak društva neophodno uspostavljanje saradnje između industrije i univerziteta, sa ciljem da se dobre ideje pretvore u komercijalne proizvode.

S obzirom na to da je reforma obrazovanog sistema neophodna zbog sveukupnog napretka društva u Srbiji, smatramo da posebnu pažnju treba posvetiti modernizovanju nastavnih planova i programa i samog procesa nastave, tehničko-administrativnom usavršavanju, modernizovanju opreme i uslova rada u prosvetnim ustanovama, racionalizaciji prosvetnog sistema u Srbiji, poboljšanju standarda zaposlenih u prosveti i obezbeđenju finansijskih sredstava za modernizaciju prosvetnog sistema.

Posebno se zalažemo za afirmaciju moralne i vaspitne uloge prosvetnog sistema.

KULTURA

Demokratska stranka Srbije se zalaže za sistematsko čuvanje, istraživanje i promovisanje kulturnih i duhovnih tekovina srpskog naroda. Srpsko kulturno nasleđe naša je briga bez obzira na geografski prostor na kojem se nalazi. Obnova i očuvanje kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji naš je prevashodni zadatak.

Nacionalne manjine moraju imati sva prava i mogućnosti da čuvaju i razvijaju sopstvene kulturne tradicije i posebnosti.

Neophodno je doneti dugoročnu strategiju kulturnog razvoja zemlje koju usvaja Narodna skupština Republike Srbije. Glavni grad i lokalne samouprave donose sopstvene strategije kulturnog razvoja, koje se usklađuju  radi ravnomernog kulturnog razvoja zemlje.

Zalažemo se za demokratizaciju kulturne politike, pod čim podrazumevamo da vrhunske kulturne vrednosti moraju biti dostupne svim građanima Srbije.

Institucije kulture treba ravnomerno razvijati u celoj zemlji i ne smeju se nalaziti samo u glavnom gradu.

Država je obavezna da obezbedi preduslove za razvoj kulture i umetnosti. Umetničko stvaralaštvo je slobodno. Protivimo se vrednovanju umetnosti političkim merilima i smatramo da umetničko stvaralaštvo treba prepustiti slobodnom sudu javnosti, stručnjaka i istorije.

Apsolutno smo protiv svakog oblika političke ili ideološke cenzure u kulturi.

Zalažemo se za promovisanje potvrđenih vrednosti u kulturi, a sistematski se borimo protiv povlađivanja rđavom ukusu i šundu.

Smatramo da je obaveza države da naša kulturna tradicija i umetničke tekovine budu na dostojan način predstavljene u svetu.

Institucije kulture treba da se finansiraju iz državnog budžeta, privatnih izvora, donacija i zadužbina. Merila za njihovo budžetsko finansiranje moraju biti zasnovana na stručnosti, umetničkoj vrednosti i nacionalnom značaju. O budžetskom finansiranju projekata u kulturi treba da odlučuju kompetentna tela, čiji će sastav i kriterijumi biti unapred poznati javnosti.

Podržavamo menadžerski pristup finansijskom rukovođenju institucijama kulture koje se ne mogu osloniti isključivo na budžetsko finansiranje. Država treba da stvori preduslove da se film, pozorište, muzičko-scenske i druge kulturne delatnosti razvijaju u profitabilne delatnosti.

Zalažemo se da se svi privatni doprinosi kulturi, kao što su dobročinstva, zadužbine, novi i obnovljeni legati, podstiču poreskim olakšicama, odnosno da sva privatna i pravna lica koja bez zarade ulažu u kulturu budu oslobođena poreza.

Imenovanja rukovodilaca ustanova kulture čiji su osnivači republika, pokrajine, gradovi ili lokalna samouprava treba sprovoditi na osnovu javno raspisanog konkursa i predloženog programa kandidata.

Zalažemo se za to da samostalni umetnici dobiju pravo da im se doprinosi za penzijsko i zdravstveno osiguranje uplaćuju iz budžetskih sredstava.

Mladim talentima država, iz posebno za to osnovanog fonda, treba da obezbedi finansijsku i drugu podršku tokom školovanja i umetničkog usavršavanja.

Zaštita autorskih prava umetnika za nas je neprikosnovena.

Kultura kao delatnost od prvorazrednog opšteg i javnog značaja ne može se,  niti sme u potpunosti prepustiti zakonima slobodnog tržišta.

Protivimo se davanju koncesija ili otuđenja kulturnih dobara od izuzetnog značaja.

Zalažemo se za donošenje posebnog zakona o srpskom jeziku.“