Dveri: Dualno obrazovanje kao državni projekat za odlazak iz Valjeva

GrO Dveri u Valjevu u saopštenju za javnost navodi da je potpisani ugovor o dualnom obrazovanju u Tehničkoj školi sa Nemačkom primer kako se kroz dualno obrazovanje mladi odvode iz Valjeva. Saopštenje Dveri prenosimo u celosti:

“Obrazovanje u Srbiji je dotaklo dno počev od nasilja koje je prisutno i kod nižih razreda do poimanja škole kao ustanove gde ćete provesti neko vreme a šta ćete poneti iz nje nije važno. Najvažnije je steći znanje,ne diplomu jer je to na tržištu najjeftinije u ovo vreme a zadnjih desetak godina put ka poslu

.Obrazovanje bi trebalo biti put za svu našu decu,da ih osposobimo za život,ovde u Srbiji,da ovde rade i žive. Odabrani,najbolji,najpametniji,najvredniji bi trebali otići, ukoliko žele,na elitne škole po svetu i nakon novih znanja da se vrate u svoju zemlju i pomognu napretku u interesu svih i generacija iza njih. Strategija sadašnje vlasti je kolaps najvažnijeg pitanja za jednu naciju i državu.

Svedoci smo ovih dana da je Tehnička Škola iz našeg Valjeva potpisala ugovor sa Hemcima o dualnom obrazovanju.Deo nastave se odvija u Srbiji a deo u Nemačkoj a sve sa ciljem da nakon toga naša deca idu u jednu Nemačku pokrajinu na arbajt. Da zanemarimo da se deo sredstava izdvaja od našeg rada,novca koji svi mi uplaćujemo u budžet ali za dobrobit nerazvijene države Nemačke.

Da li je malo što im pravimo fabrike ovde,što ne plaćaju obaveze državi kao mi srpski smrtnici te pored svega moramo našu decu da šaljemo i predamo ih zapadu? Da li je njih neko pitao,ili roditelje pre ovog sunovrata? Da li je malo što oteramo 70.000 naših ljudi,uglavnom mladih svake godine zbog nemaštine i neznanja najodgovornijih sa kupljenim diplomama na visokim funkcijama?Da li smo svesni da deca izađu iz srednje škole a ne znaju tablicu množenja niti srpski jezik?O tome da mogu nešto da rade iz naslova svog zanimanja je više pojedinačna stvar malog broja dece koje ne interesuje samo diploma već žele da nešto nauče i rade.

Šta reći na kraju? Malo nam je propasti obrazovnog sistema već smo se odvažili da neke jednogodišnje kurseve plaćamo iz našeg budžeta kako bi deci obezbedili bolje sutra u nekoj ravnoj,hladnoj,kišovitoj severnoj švapskoj pokrajini. Od obrazovanja nema ništa,drugi interesi su se uselili u škole. Ostaje nam da se pomolimo bogu za sve nas, za decu posebno, a on ne pomaže ako ništa ne preduzimamo već nam je društvena mreža najnaprednije oružje.

Dveri”