Rasprava na sednici Skupštine: Naplaćuje li se porez od divčibarskih investitora i kako?

U centru pažnje današnje sednice Skupštine Grada, s obzirom da je današnji dan poslednji zakonski rok za usvajanje, bila je rasprava o nacrtu odluke o prosečnoj ceni kvadratnog metra nepokretnosti za utvrđivanje poreza na imovinu za 2024. godinu na teritoriji Grada Valjeva.

Obrazlažući odluku, načelnica Odeljenja za naplatu osnovnih prihoda Slavica Pavlović je objasnila da je svaka lokalna samoupava u obavezu da do 30. novembra usvoji prosečnu cenu kvadrata nepokretnosti koja, kako je rekla, se utvrđuje na osnovu najmanje tri prometa nepokretnosti u određenoj zoni. Kako je obrazložila, u nacrtu ove odluke radi se o minimalnim povećanjima poreza, za zemljišta maksimalno do 200 dinara na godišnjem nivou, za kuće do 700, a za poslovne prostore do 900 dinara na godišnjem nivou.

„Odluka je značajna i ako se ne donese porez na imovinu fizičkih lica se ne može obračunavati i na taj način bismo imali 200 miliona dinara manje u budžetu naredne godine“, istakla je ona.

U raspravi, odbornik Lokalnog fronta Valjevo Željko Trifunović je primetio da ako postoji zakonska obaveza da se objavljuju izveštaji o najvećim poreskim dužnicima to naša lokalna samouprava uporno izbegava, „a valjda bi pre svake rasprave o novim poreskim opterećenjima trebao da prethodi takav izveštaj o onima koji izbegavaju plaćanje poreskih dugova“.

„Mali poreski obveznici žure da izmire svoje obaveze, ali najveće dužnike nećete videti u tom redu i molim da Grad ispuni svoju zakonsku obavezu i objavi listu najvećih poreskih dužnika na dan 15. novembra kada je bio rok da se plati treća rata poreza na imovinu“, rekao je Trifunović.

Što se tiče zona, konkretno Divčibara, on je predložio da one budu ekstra zona za obračun poreza na imovinu, imajući u vidu kakve su cenu nekretnina i promet na vodećoj turističkoj destinaciji valjevskog kraja.

Za Đorđa Pavlivića, nezavisnog odbornika, predlog ove odluke je, kako se izrazio, „klasično otaljavanje“.

„Rečeno da je odluka važna, a mi čekamo poslednji rok da je usvojimo. Čitavo zasedanje i koštanje građana je zbog ove odluke, a to je otaljavanje. Druga stvar, u ovoj odluci nema nikakve analize kakvi su efekti po budžet grada. Dakle, mi nemamo pojma šta mi dobijamo sa tim. Zone su zakucane i niko ne sme da ih pipne, a primer za to su Divčibare. Tu gradonačelnik i njegov tim ništa ne smeju da menjaju jer će ih vajni investitori juriti ovde po zgradi“, primetio je Pavlović.

Član Gradskog veća Vladimir Blagojević je reagovao na ovo izlaganje, rekavši da se radi o netačnoj manipulaciji vezanoj za to šta na Divčibarama plaćaju investitori. On je objasnio da je gradska vlast u poslednjih godinu dana tri puta povećala najveći iznos koji plaćaju investitori, a to je naknada za upravljanje građevinskim zemljištom, prvo sa 12 na 30, pa onda sa 30 na 100 evra po kvadratu.

„I niko se od investitora na Divčibarama nije bunio, jer su svesni da taj novac ide za izgradnju sve potrebne infrastrukture na Divčibarama. Za zgradu od 1.000 kvadrata, a to je 20 apartmana, u godinu i po dana kolko treba da se takva zgrada izgradi, investutor državi najpre inkasira oko pola miliona evra PDV-a. A za naknadu za građevinsko zemljište, umesto 12.000, sada izdvoji u proseku 80.000 evra i to se redovno dešava. To dovoljno govori o tome da smo povećali poreze i da nema problema sa investitorima na Divčibarama“, rekao je većnik Vladimir Blagojević.