Inženjerska komora Srbije donirala je 10 sadnica drveća Valjevu. Sadnice su zasadjene u parku Pećina , a u Agrorazvoju saznajemo da je u ovoj godini zasadjeno više od 600 stabala u Valjevu.
Inženjerska komora Srbije je donirala 10 sadnica. Posle Beograda, Valjevo je bio sledeći grad i to 5 sadnica kestena i 5 sadnica javora.
Inženjer šumarstva u Agrorazvoju Djordje Čolić kaže da su zahvalni na ovoj donaciji , ali i da je u ovoj godini zasadjeno više od 600 stabala.
„ Kada je u pitanju ova godina u okviru prolećne sadnje zasadili smo 278 sadnica lisno i cvetno dekorativnih žbunastih vrsta, kao i crvenolisnog javora. Jesenja sadnja pak za ovu godinu 375 četinarskih i lišćarskih sadnica“, kaže Čolić.
U samom gradu i parku Pećina prva bolesna stabla su očena još početkom 2000-te godine ali je nedovoljno brige dovelo do toga da deset godina kasnije postoje grupe obolelih stabala. Grad je prošle godine zvanično uradio Plan sanitarne seče ,a uporedo nastavio sa pošumljavanjem tamo gde su stabla morala biti posečena.
„Već smo obaveštavali javnost da je svako stablo pregledano i tu su nam zaista veliku pomoć pružili i ljudi sa Šimarskog fakulteta , isekli smo najkritičnije na Pećini , a uklonjena su i suva stabla kod Zbratimljenih gradova. Rađeno je i iveranje panjeva, odnosno njihovo mlevenje, kako u gradskoj zoni tako i u parku Pećina. Što se parka tiče tu smo pri kraju posla. Negde oko 60 bolesnih i suvih stabala. Ostaje deo za 2024.godinu da se uredi, a to je iza košarakaškog terena, koji je zakovljen sa stablima koja su popadala. Važan deo koji ostaje jeste orezivanje stbala, tj donjih grana koje su nad pešačkim stazama, kao i uklanjanje podrasta oko samih stabala“, kaže Čolić.
Ipak bolesnih stabala ima i na Divčibarama.
„Što se Divčabara tiče naša kritična lokacija je oko ski staze „Crni vrh“ i trenutno se bavimo izradom Sanacionog plana. Taj deo oko ski staze je počeo da se suši, geološka podloga serpentinit, i ima prisustva potkornjaka. Takođe tu je strm teren nagiba od 21° do 25°. Potkornjak se širi i na privatne šume , ali i sa privatnih šuma ipak privatni šumovlasnici moraju prvo videti da li se njihova šuma nalazi u zaštićenom području, jer sam imao slučajeve da ljudi nisu mogli prodati šumu jer im u listu nepokretnosti stoji da je u pitanju zaštićeno područje. U tom slučaju pitaju se Srbijašume“, kaže Čolić.
Kako najavljuju u Agrorazvoju već na proleće biće zasadjeno oko 130 novih stabala.
bravo. da zapusimo usta ekolozima koji kazu da nebrinemo o ekologiji. eto im ga sad drvece
Sve bot do bota na slici.Ne brinite, vodimo evidenciju koga ste i kada pljuvali.
Naš park izgleda sve bolje, vide se promene. Stalno šetam. Prvi put sam video da se sadnice zalivaju, neguju… Samo tako nastavite. Neosvrćite se na pretnje nekakvim spiskovima, žalosnim komentarima dokonih ljudi. Sve najbolje.
Agrorazvoj je svetla tačka naseg grada i kako su sve više vidljiviji kao i njihov rezultat, to su samo trn u oku. Od mene podrska maksimalno.