Antić: Dodje neko iz Crne Gore da priča o Valjevu 1

Za skupštinskom govornicom odbornica Branka Antić iznela je tvrdnju da je neprihvatljivo da o Valjevu odlučuje neko ko nije rodom iz Valjeva. Antićeva se u govoru posebno osvrnula na Crnogorce . Od ovakvih  izjava Antićevu za govornicom štiti odbornički imunitet. Valjevo je oduvek bio grad koji je otvoren za svakog putnika namernika. Matija Bećković je Crnogorac, a više od 20 predsednika Opštine Valjevo nisu rodjeni u Valjevu niti su im baba i deda iz Valjeva.

Govoreći o tački dnevnog reda vezanoj za budžet za 2024. godinu odbornica Branka Antić , kandidat za poslanika na poslednjim izborima na listi Srpske radikalne stranke nakon obraćanja šefa odborničke grupe SNS-a Radojice Rstića kaže:

„Kada će se Valjevo već jednom probuditi i pustiti Valjevce da rade? Znate, šef odborničke grupe SNS-a je prošli put pitao jel se sećate pre 12 godina kako je izgledalo Valjevo? Da li se vi sećate krajem 80-tih kako je izgledalo Valjevo? Ne sećate se jer niste živeli ovde. Znači. Ljudi, hajmo, dajmo Valjevo Valjevcima. Ili da dodje neko tamo iz neke Crne Gore da priča meni kakvo Valjevo treba da bude . O budžetu se i radi, predsednik Komisije za budžet i finansije čovek nije Valjevac . O čemu pričate vi? Ja vam pričam nešto“.

Na dobacivanja odbornika da je sramota šta govori Antićeva kaže:“ Pa sramota, naravno da je sramota . Da dodje neko meni, ja živim 50 godina ovde, moji pokojni roditelji su ceo život bili ovde, baba i deda bili ovde. I da mi dodje neko sa strane, namerno kažem iz Crne Gore , što ne ide u Budvu pa kaže šta treba da se radi? Ma hajte molim Vas“.

Bez obzira da li je Antićeva za govornicom mislila na nekog konkretno, ime nije izgovorila , njena poruka bila je vrlo oštra prema Crnogorcima i onima koji nisu iz Valjeva. Od ovakvih izjava Antićevu štiti odbornički imunitet.

Ali postoji mnogo ljudi koji su ne samo na ovim prostorima već i u svetu proslavili ime Valjeva iako nisu rodjeni u Valjevu i iako im baba i deda nisu iz Valjeva. Spisak je zaista jako dug i sigurno duži od biografije govornice koja je rodjena u Valjevu i čiji su kako je navela „baba i deda iz Valjeva“.

Iako su Valjevo mnogo pre njega proslavili mnogi Vamedia posebno izdvaja :Matija Bećković rodjen u Senti 29. novembra 1939. godine , potiče iz Crne Gore, iz plemena Rovaca, iz bratstva Bećković-Drašković . Na pomen imena Matija Bećković u Valjevu će svako reći „Kad dodješ u bilo koji grad, a taj grad bude slučajno Valjevo“, baš kao što je u Valjevo došao Matija i proslavio ga svojom poemom.

Mnogo je dakle, značajnih ljudi koji nisu rodjeni niti su im baba i deda iz Valjeva :

Nikolaj Velimirović, najveći srpski teološki pisac i mislilac, besednik i bogoslov, sveti Nikolaj Srpski, prvi je srpski duhovnik posle Svetog Save. Rođen je 1881. u selu Lelić,  kod Valjeva.

Porodica Nenadović, Jakov i Matija rodjeni u Brankovini.

Ilija Birčanin je rođen 1764. godine. Postoji više suprotstavljenih izvora o njegovom mjestu rođenja. U „Memoarima prote Mateje Nenadovića“ navodi se da je Ilija Birčanin rođen u Suvodanju kod Valjeva, dok savremeniji izvori navode Kostraču kod Milića  (istoimena opština u Republici Srpskoj .)

Akademik Branislav Petronijević (1875-1954), rođen je u selu Sovljak kod Uba. Najpoznatiji srpski filozof–metafizičar, matematičar, originalni naučnik, čija je misao prisutna u celoj Evropi.

Akademik Ljuba Popović (1934), rođen u Tuzli. Spada u red najpoznatijih svetskih slikara.

Vojislav Brajović (Beograd, 11. maj 1949), poznat po nadimku Voja, srpski je glumac. Bivši je ministar kulture u Vladi Srbije.

Vladimir Andrić (Obrenovac, 25. oktobar 1944 — Beograd, 16. februar 2021) bio je srpski pisac, dramaturg, reditelj i dugogodišnji urednik Dečjeg i školskog programa Radio-televizije Beograd

Slobodan Ž. Marković (Gornji Mušić kod Valjeva, 15. jul 1928 – Beograd, 11. septembar 2015) istoričar književnosti, redovni profesor na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Dejan Mijač (Bijeljina, 17. maj 1934 — Beograd, 5. april 2022) bio je srpski pozorišni reditelj i akademik. Završio Valjevsku gimnaziju .

Stojan Maksimović arhitekta , rodjen u Subotici 1934. godine, živeo jedno vreme u Valjevu gde je i završio Gimnaziju.

Milovan Milo Gligorijević (24. januar 1942 — 23. jun 2017) bio je srpski novinar, književnik, publicista i izdavač. Rođen je u selu Radanovci kod Kosjerića, odakle se kao devetogodišnjak preselio u Valjevo.

Desanka Maksimović (Rabrovica (Divci) kod Valjeva, 16. maj 1898 — Beograd, 11. februar 1993) bila je srpska pesnikinja, profesorka književnosti i akademik Srpske akademije nauka i umetnosti.

Milorad Mišković rodjen 28. marta 1928godine u selu Bačevci kod Valjeva, najpoznatiji srpski baletan.

Mnogo je predsednika Opštine Valjevo kroz istoriju koji nisu rodjeni u Valjevi i kojima baba i deda nisu iz Valjeva:

Miloš Glišić (Požega, 27. februar 1910. — Beograd, 17. jul 1946) bio je jugoslovenski i srpski oficir i predsednik Opštine Valjevo.

Milovan B. Tadić (Savković kod Ljubovije, 1796 – Valjevo, 21. maj 1866), trgovac. Predsednik Valjevske opštine od jeseni 1842. do 1845. i ponovo 1848-1850.

Pavle Milivojević Balinovac (Balinović, 1819 – Valjevo, 9. februar 1876), trgovac. Predsednik 1845-48. i ponovo 1850-56.

Lazar Glišić (Gornje Košlje, 1802 – Valjevo, 17. jul 1890), trgovac. Izabran 4. septembra 1857. za glavnog kmeta. Bivao na toj dužnosti i kasnije, do 1862.

Jakov Mihajlović (Šušeoka, 1831 – Valjevo, 19. april 1899), trgovac i preduzimač. Predsednik 1866-67.

Vučić Milovanović (Radobuđa kod Arilja, oko 1838 – Beograd, 7. decembar 1913), činovnik. Predsednik 1883-84.

17. Miladin Ljubičić (Kačer kod Užica, 14. maj 1844 – Valjevo, 30. jul 1893), trgovac-bakalin. Predsednik 1884-85.

Janko I. Babić (Šabac, 1851 – Valjevo, 27. januar 1915), trgovac. Predsednik od 11. marta 1892. do januara 1893. i ponovo od 20. juna 1893. do decembra 1893.

Pavle M. Janković (Stapar, 1853 – Valjevo, 27. februar 1941), terzija i trgovac. Predsednikovao krajem 1893. i početkom 1894.

Milinko Drašković (Polom na Suvoboru, 1851 – Valjevo, 1. mart 1929), trgovac. Predsednik od 17. decembra 1896. do u jesen 1897.

Marjan N. Birčanin (Suvodanje, 12. februar 1844 – Kruševac, 8. januar 1915), trgovac i preduzimač. predsednik 1897-1900. i ponovo 1902.

Manojlo Panjević (Sadlovac u Lici, 1857 – Valjevo, 10. decembar 1913), gvožđarski trgovac. Predsednik 1900-1901.

Rista Topalović (Krajpolje u Hercegovni, oko 1860 – Valjevo, 18. jul 1922), kafedžija i rentijer. Predsednik od 1. marta 1906. do 1. aprila 1912.

Mirko Obradović (Ljubiš na Zlatiboru, 1858 – Beograd, 25. april 1932), terzija. Predsednik od 22. avgusta 1920. do početka 1921.

Aleksandar O. Lomić (Dragolj, 2. avgust 1884 – Valjevo, 11. septembar 1946), državni činovnik. Predsednik od 1. septembra 1935. do 1938.

Živojin P. Isailović (Belotić kod Vladimiraca, 28. avgust 1877 – Valjevo, 23. novembar 1952), učitelj. Predsednik od oktobra 1944. do 20. decembra 1946.

Vasilije Vasa Nožica (Ljubinje u Hercegovini, 12. oktobar 1896 – Valjevo, 23. decembar 1979), službenik. Predsednik: od 20. decembra 1946. do 27. novembra 1947. i od 30. januara 1950. do aprila 1952.

Živorad Ljubičić (Zavlaka, 16. januar 1912 – Beograd, 19. novembar 1987), učitelj i političar. Predsednik od 27. novembra 1947. do 9. avgusta 1948.

Vukosan Kosan Urošević (Brežđe, 1. januar 1915 – 22. februar 2004), opančar. Predsednik od 9. avgusta 1948. do 30. januara 1950.

Dušan Vojinović (Beograd, 18. april 1912 – Valjevo, 22. april 1978), mašinbravar. Predsednik od aprila 1952. do 3. avgusta 1955.

Grozdan Đukanović (Kruščica kod Kosjerića, 1. jul 1923 – Beograd, 11. septembar 1997), političar. Predsednik od 29. jula 1955. do 17. novembra 1957.

Radomir Vićentijević (Paune, 13. septembar 1914 – Valjevo, 19. januar 2002), političar. Predsednik od 17. novembra 1957. do 28. decembra 1959.

Desimir Maksimović (Pilica kod Bajine Bašte, 3. jul 1927), političar. Predsednik od 29. aprila 1969. do 26. aprila 1974.

Sreten Janković (Paune, 2. januar 1927 – Valjevo, 27. decembar 2004), diplomirani ekonomista. Predsednik od 26. aprila 1974. do 24. aprila 1978.

Živko I. Petrović (Klanica, 27. septembar 1926 – Valjevo, 10. maj 1984), diplomirani ekonomista. Predsednik od 21. aprila 1978. do aprila 1984.

Borko Mitrović (Golubac, 19. februar 1930), mašinski inženjer. Predsednik od 20. aprila 1984. do 21. aprila 1986.

Slobodan Đukić (Beograd, 3. novembar 1941), inženjer šumarstva. Predsednik od jeseni 1989. do juna 1992.

Na spisku koji može biti i kud i kamo duži  bez ulaženja u političke stavove nalaze se i :

Stjepan Steva Filipović (Opuzen, 27. januar 1916 — Valjevo, 22. maj 1942) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije. Njegov spomenik dominira nad Valjevom , njegova slika ispod vešala nalazi se na ulazu u zgradu Ujedinjenih nacija.

Nikola Kalabić (Podnovlje, kod Doboja, 20. decembar 1906 — Degurić, 19. januar 1946) je bio srpski i jugoslovenski geodeta, načelnik Katastarske uprave u Valjevu i rezervni inženjerijski poručnik Jugoslovenske vojske.

*Vamedia se izvinjava licima koja nisu pomenuta u tekstu, a dali su svoj doprinos ovom gradu do čije biografije nismo uspeli da dodjemo.

U tekstu korišćeni raspoloživi podaci: Revija Kolubara, Arhiv, Cobis sistem Narodne biblioteke Srbije