Da li smo sami spremni na neke mere?

U Evropi i svetu u cilju smanjenja aerozagadjenja sprovode se, reći će neko,  i vrlo rigidne mere. Da li smo kao gradjani spremni da prihvatimo zabranu ulaska kolima u centar grada ili pak zabranu korišćenja uglja?

Prvi put nakon više od 20 godina kako je u Valjevu registrovano aerozagadjenje oglasio se u januaru Zavod za javno zdravlje sa upozorenjem da gradjani ne izlaze ukoliko ne moraju . Iako Zavod nije saopštio ništa neočekivano ili nešto što ne znamo već godinama , sama činjenica da je reakcija usledila svedoči da je aerozagadjenje dostiglo neke granice koje nas ugožavaju i više nego što mislimo.

U godinama iza nas definisano je nekoliko ključnih problema koja se mogu smatrati generalnim uzrokom povećanja zagadjenosti vazduha . Najpre sam geografski položaj Valjeva, nizak atmosferski pritisak , malo vetrovitih dana , a potom vrsta energenta koji se koristi i činjenica da oko 80% domačinstava nije na sistemu Toplane i povećanje broja vozila u gradu , česti zastoji u saobraćaju i sl.

Da utičemo na geografski položaj jasno je da  nije moguće. Ipak na strujanje vazduha utiču i visoke zgrade , a u Valjevu ih je sve više. Ne treba zaboraviti da je grad u periodu od 2016. godine do 2020. godine dozvolio višu spratnost nego je to ranije bio slučaj.  Do sada se u javnosti dosta govorilo o tome da odluku treba vratiti na staro kako bi se zaustavila dalja gradnja visokih gradjevina. Ovoj ideji oponiraju oni koji smatraju da se time zaustavlja razvoj grada i njegova transformacija ka savremenom.

U EU, ali i svetu mnogo se polaže na odredjene mere koje bi i u Valjevu dale povoljan rezultat ipak koliko smo spremni na primenu takvih mera ?

Jedna od mera koja se u svetu primenjuje jeste zabrana odredjenih energenata i intenzivan prelazak na obnovljive izvore energije.

Da li je u Srbiji tako nešto moguće, pa i u Valjevu pitali smo gradske pravnike . Odgovor je bio uglavnom jednoglasan, najpre da u Srbiji nijedan grad to nije učinio .

„Ukoliko bi se takva odluka uopšte donela , pitanje je ko bi imao nadležnost nad sprovodjenjem jer Zakonima RS nije propisana takva nadležnost. Veliko je pitanje i na koje zakonske normative bi se grad u potpunosti i pozvao prilikom donošenja takvih odluka“, kažu u Gradskoj upravi.

Činjenica je takodje da sada ukoliko biste i želeli d a prijavite nekog ko koristi ugalj i time zagadjuje okolinu i vazduh , kome biste ga i prijavili? Ko bi izvršio kontrolu?

„To je rigidna mera. Čuli ste šta kažu pravnici , ali veliko je pitanje sprovodivosti, a da ne govorimo o tome da mnogi gradjani ne koriste ugalj jer tako baš žele već nisu u mogućnosti da promene energent. Zato smo se odlučili na subvencije kako bismo što većem broju gradjana omogućili da predju na čistija goriva. Do sada je oko 600 domaćinstava iskoristilo neku od mera , pogasili smo velike kotlarnice u gradu priključenjem na vrelovodnu mrežu.  Razmišljamo o tome da ove godine subvencionišemo samo kotlove kako bismo smanjili upotrebu uglja i u tom pravcu već razgovaramo sa nadležnim ministarstvom“, kaže gradonačelnik Lazar Gojković.

U Valjevu se drastično povećao broj automobila . Svaki od njih , tvrde stručnjaci, zagadjuju vazduh u Valjevu.

Kako su uticali na smanjenje aerozagadjenja  pojedini gradovi u Evropi ?

  1. London je uveo takozvani „Ultra Low Emission Zone“ (UL EZ) u centru grada, gde se vozilima na dizel i benzinske motore naplaćuje posebna taksa ako ne ispunjavaju određene standarde emisija.
  2. Pariz, Francuska: Pariz je uveo zabranu ulaska starijih vozila na dizel i benzin u centar grada određenim danima, a planira se postepeno proširivanje ove zabrane.
  3. Oslo, Norveška: Oslo planira zabranu automobila na dizel i benzinskih automobila do 2030. godine.
  4. Kopenhagen, Danska: Kopenhagen je uveo restrikcije za starije automobile na dizel u određenim delovima grada.
  5. Barselona, Španija: Barselona je najavila planove za zabranu starih vozila na dizel do 2023. godine i benzinskih vozila do 2030. godine u centru grada.

Navedeni su samo veći gradovi, ali je na desetine  manjih  evropskih gradova koji su doneli slične odluke.

Da li smo spremni za takvu odluku u Valjevu?

„Takvu odluku je moguće doneti, ali je za donošenje najpre potrebna analiza i zakonski nam je potrebna studija opravdanosti . Slično je i sa predlogom koji odavno postoji da se Pantićeva i Karadjordjeva primene kao jednosmerne ulice“, odgovor je gradskih pravnika.

„Nisam pravnik i verujem da su Vam dali konkretan odgovor . To je veliko pitanje i traži vreme da bude realizovano, zbog neophodne dokumentacije. Mi moramo sada urgentnije da reagujemo i sve što radimo radimo kako bismo što brže došli do rezultata “, kaže Gojković.

Bojazan koju bismo kod obe mere mogli izraziti vezana je na prihvatanje takvih odluka od strane samih gradjana . Prateći društvene mreže i reakcije gradjana na obaveštenje Zavoda , jasno je da gradjani ne govore o ličnim primerima već isključivo o tome šta je i koliko je i da li je nešto uradio grad?

Dve pomenute mere koje se uveliko sprovode u Evropi pa i svetu niko od komentatora nije pomenuo. Nije isključeno da bi kada bi nekim slučajem takve odluke bile donete usledila priča o ekonomskom aspektu gradjana .

„Znate , problem je što se ovaj problem godinama gurao pod tepih , mi smo zaista pokrenuli sve mehanizme da se situacija promeni. Evo gas je tu, promenili smo energent u Toplani, subvencionišemo promenu energenta , mnogo toga , evo idu solarni paneli za školu, da ne nabrajam sve, desetinu puta samo govorili. Da smo ovakve mere sprovodili pre 15 ili 20 godina sada ne bismo imali ovu situaciju. Ali, evo još jednom da ponovim , neprestano radimo na ovom pitanju, mi živimo ovde i tu nema dileme oko naše opredeljenosti da smanjimo aerozagadjenje“, kaže Gojković.

17 comments on “Da li smo sami spremni na neke mere?

  1. Bloudnik

    ugalj treba zabraniti vec od sledece grejne sezone.Zabrane automobilima ,to je smejurija.automobili ne mogu da zagade koliko i lozenje uglja u pojedinacnim lozistima

    Reply
  2. Nenad

    Kroz Sinđelićevu ulicu, jednu od najopterećenijih, nema šanse da spojiš dva smafora bez zaustavljanja, bez obzira da li je gužva ili ne. Isto tako važi i za Hajduk Veljkovu, a i mnoge druge u centu. Znam, neće regulacija semefora mnogo uticati na zagađenje, ali i to minimalno se ne popravalja. Ulice se ne peru, trotoari su po vlažnom vremenu blatnjavi od čađi, i to se ne radi! Do trafike i prodavnice se kolima ide… Ima mnogo toga šta možemo da uradimo ali ipak ništa ne činimo…

    Reply
  3. GP

    Resite grejanje Krusika i resicete 30 posto zagadjenosti Valjeva. Zar bi to bilo malo za pocetak? Ali ne, vi pokradete 80 posto para koje dobijete za unapredjenje energentske efikasnosti. Ovo za auta je smejurija. Zagadjuju da, ali ni peti deo koliko zagadjuje Krusik, a njega nigde ne pomenuste. Ni jednom recju!

    Reply
  4. мр Предраг М.Вулетић

    Џон Кенеди је позајмио једну од својих најчувенијих реченица: „Не питај шта твоја земља може да учини за тебе, питај шта ти можеш да учиниш за њу.“ Макар се тако наводи у књизи једног од највећих политичких коментатора Криса Метјуза „Џек Кенеди: Неухватљиви херој“, у којој тврди да ЈФК то чуо од свог професора у Коејту, Конектикат.
    „Млади који воле своју школу не треба да питају ‘шта она може да учини за мене већ шта ја могу да учиним за њу’“, била је професорова реченица.
    Ја учиним за државу као аутор комплетног елеборатаа на основу кога је Крушик Акумулатори посзало предузеће од посебног интереса за одбрану земље,а држава дозволи власнику да то предузеће упропасти исисавши капитал што на Кипар што у САД и покрене и успе процес принудне ликвидације.Ја учиним за државу која није натерала власника да уплати доприносе ПИО фонду за мене па уплатим сам а она одговара да не може да утврди ко је надкежан да ми то држава рефундира. Ја посадим зеленило на Крушиковом плацу око зграде где ђивим ,пукне цводоводна цев а ЈКП Водовод раскопа и уништи део ограде а један од њихових директора кађе -тужи нас, јер неће да поправе ограду од зеленила , Хтели су да посеку трешњу да би возила на *паркингу* могла да се паркирају под терасу. А центар града- кад ми станари испаркирамо возила сатима чекамо на место.А о загађењу да не говорим

    Reply
  5. Draganov brat od strica

    Ha ha , vidim svi pojurili da podrže, a vi naveli gradove Evrope, nismo mi Evropa , ovde gradjani još bacaju smeće kroz prozor komšiji na terasu . Srbija je ovo . A tamo su neki zapadnjaci , ne znaju oni , mi smo pametniji . mnogo ……ovde ima stručnjaka kolko oćeš samo rade kao službenici ili negde kod privatnika pa ne mogu da dodju do izražaja, Pomenuli ste društvene mreže , pa tamo su oni koji ne znaju rešenja u manjini , ovih što bi rešili zagadjenje za dva dana ima kolko voliš. Kako smo pametan narod mili Bože.

    Reply
  6. Ende

    A ko kaže da automobili zagadjuju? Ne verujem u to . Evo svako jutro sad grejemo auto po 15 min i ništa .

    Reply
  7. Mića Bojić

    Tužno je koliko ne vidimo gde grešimo. Mi sami. Ne valjaju nam ni predlozi iz sveta. Ja sam za obe mere .

    Reply
  8. Valjevac

    Naravno da bismo podrzali odluku grada i da ogranici a vikendom i zabrani ulaz kolima u strogi centar grada. Popricajte sa ziteljima centra, tek tada cete razumeti pakao u kom oni zive!

    Reply
  9. Istina

    Да је власт „паметна“ не би ни питала грађане за које какве глупости, него би доносила мере, одлуке које су у интересу свих грађана. Јер грађани су се определили на изборима и треба да им верују. Али се то све своди на интелектуални капацитет власти, односно да ли ради у личном, или друштвеном интересу.
    Годинама сам писао да се забрани изградња вишеспратница у центру града, кад они донели одлуку да дижу још по један спрат…
    Годинама сам писао да се реши проблем уласка аутомобила у ужи центар и ништа. Забранити улазак свим аутомобилима старијим од 15 година и онда већина грађана неће гласати за ову власт јер неће имати паре да купи новији ауто. Али забранити улазак аутомобилима у центар града треба да има алтернативу бесплатног превоза са електричним возилима… погледајте како је то урадила Љубљана.
    Дефинитивно мора да иде одлука да се сви, где постоји техничка могућност, бесплатно прикључе на топлану која је и онако мало искоришћена. То једноставно мора власт да уради у интересу здравља грађана, без питања. Све остало је ништа.
    Имати градску топлану у граду, а 80% грађана по центру ложити угаљ, дрва… па ту неко није нормалан.

    Reply
  10. Dešava se...

    Šta vam je sa selom gospodo gradska…ha…ha….
    Sve zaraslo,nema više bake,deke,mame,tate…nema stoke ni živine…mleka,jaja,suvog mesa…pa ni vas samim tim nema šta tamo da odvuče bar na sat vremena da im to pokupite i opet pohrlite u grad gospodo. Sve zaraslo,zakorovilo…Tamo je sve čisto od vode do vazduha al tamo nema izležavanja i listanja tv kanala,voďenja svetske politike i ostalih gluposti…posle,,krušika,gorenja,opštine i ostalih jkp…,,tamo se radi. E sad se gušite ko zamorčići i veslajte u vezanom čamcu. Mirno more…

    Reply
  11. Jad

    Grad Valjevo, etalon za propast. Grad Valjevo, sinonim za los narod, ne datira to od juce. Godinama se taj renome stvara a sad se vidi i zasto. Jedino mi je puno srce sto svi oni prevaranti iz rukovodstva grada udisu isti vazduh kao i mi

    Reply
    1. Istina

      Није то баш тако, они имају пречистаче ваздуха…

      Reply
    1. Шпанац Живорад

      Нит’лепше околине нит’ горе средине.

      Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.