Dan koji prethodi najradosnijem hrišćanskom prazniku Božiću, Badnji dan, naziv je dobio po po Badnjaku, hrastovom drvetu, koje se na taj dan seče i pali. Badnjak je obično mlado, hrastovo ili cerovo drvo, u nekim krajevima jelovo ili borovo, koje se na Badnjidan ujutro rano seče i donosi pred kuću. Uveče, uoči Božića, badnjak se preseca i zajedno sa slamom i pečenicom unosi u kuću.
Badnjak simboliše hrast koji su pastiri doneli u vitlejemsku pećinu gde je rođen Isus i koji je Josif, Isusov zemaljski otac, založio da ugreje hladnu pećinu. Varnice koje su poletele u nebo su najavile poseban događaj.
Badnji dan je poslednji , ali ujedno I najstrožiji dan posta . Običaji uglavnom nalažu da se porodica okupi za stolom na Badnje veče . U kuću se nakon unošenja badnjaka unosi I slama u koju ukućani stavljaju bombone I slatkiše za najmladje koji ih potom traže u slami dok glasovno imitiraju piliće.
U Valjevu se već od četvrtka mogu kupiti sve neophodne stvari za proslavu Božića. Na prostoru oko Hrama I stare zelene pijace mogu se kupiti Badnjaci čija se cena u zavisnosti od veličine kreće od 100 do 500 dinara. Za vrećice sa žitom , glogovom grančicom ili ikebanu koja sadrži navedeno potrebno je izdvojiti od 300 do 1500 dinara.
Običaj uglavnom nalaže da se na današnji dan priprema posni pasulj čija cena je ove godine oko 300 dinara za kilogram. Za salatu od rotkve pored truda treba uložiti oko 100 dinara za kg ovog povrća.
Od 16:00 časova u Hramu će biti služeno večernje, a u nastavku ispred Hrama osvećenje i loženje badnjaka. Liturgiju će služiti Njegovo Preosveštenstvo Episkop valjevski G. Isihije.