Jedno sećanje iz detinjstva-Sva čuda Jovanjdanskog snega

U Valjevu pao sneg. Da li očekivano ili ne , izgleda da ni sneg više nije što je nekad bio.

Od ranih jutarnjih sati telefon Vamedie je počeo da zvoni, ubrzo stizale su i poruke o tome kako je pao sneg , kako je očišćen samo centar , a ni to nije dobro , nije ni dovoljno, da li je neko iznenadjen ili nije.

I zaista, pao sneg. Ulice i krovovi se zabeleli kao nekad . Čist, hladan vazduh nad Valjevom , opet kao nekad. Čuju se lopate i njihovo struganje.

…Danas je Jovanjdan. A nekad na Jovanjdan počinjao je raspust i nijedno dete u Valjevu nije mislilo ni o čemu drugom sem da li će sneg biti dovoljno veliki da se napravi staza, da se izvuku sanke. Temperatura baš kao danas , tek malo ispod nule.

Oni koji slave od ranih jutarnjih sati prvo su napravili prtinu da se u dvorište može ući, sad će gosti, samo što nisu. Na  slave se spremaju mnogi , danas će vino i rakija da se popiju više. U izlozima još stoji parče stiropora na kom piše – Srećna nova …..a komšije se dovikuju dok čiste sneg. Poleti i koja grudva i neka starica vikne :“ Ajte molim Vas pa vi ko deca!“ I smeh se širi ulicama , zarazan je .

Danas će nekom biti mokre noge , nekom će se zacrveneti nos, a neko će napraviti andjela u snegu.

„A komšija , kako je zavejalo za Jovanjdan“, viče komšija S. , a komšija X. mrzovoljno udara lopatom po snegu:“Ma hajte molim Vas , baš Jovanjadan jel? Kakve veze ima jel Jovanjdan? Pao sneg pa šta , drugovi su gazili Igman po snegu…normalno, gazili ljudi“.

I čuje se smeh iz trećeg dvorišta. Deca se skupljaju na ulici . „Sve može sem skakaonice!“, dovikuju odrasli. Jednom je komšija M. pijan naišao predzoru i eto, ujutro ga našli. Dok su ga podizali i on mamuran pitao šta je bilo, komšinica D. koja ga je više udarala metlom nego čistila glasno mu je objašnajvala: „Budaletino jedna , skakonica, dobro nisi vrat slomio, pijanduro“!I Iako se dobro smrzao poživeo je svojih 80 godina.

Deca pristaju da se na jednoj strani ulice očisti sneg, treba da stigne pečenje za slavu. A ostalo je u selu ispečeno , ali do gore nema prolaska , sad, morali se snaći i debelo im naplatio, ukratko je situacija.  „A ostalo je sigurno od Božića komšija? Pa ako ne stigne, da iskupimo i da se to sve pojede“, jedan je od predloga. „Baš od Božića jel? Pa evo ja ću dati u parama , da se prase plati!“dodaje komšija X.

Deca započinju rat grudvama, a komšija S. samo u košulji i štrikanom prsluku viče: „Ajde kafa da se kuva!“ Javljaju se jedan po jedan , samo još dve lopate i eto ih. „Ja ne pijem kafu, mislim sve su to uvozne stvari, kapitalističke tvorevine, odakle nama kafa ? Ako može rakija jedna..čaj neki domaći?“konstruktivno predlaže X.

„Može komšija i rakija i čaj, a i čaj od rakije“, brz je odgovor. „Jel to nešto četničko vaše ,a ? Pa dobro, ajd da probam, ne kažem da valja , da probam“!

I tako poče Jovanjdan . Goranu ne dadoše napolje , slava je , on će sutra popraviti stazu, najstariji je od nas , nije više kod učiteljice. On sad ima i biologiju. Kad završimo sankanje svi ćemo kod njega, ja ću čak posluživati kolače. (poginuo kod Bogdanovaca 1991.god)

Svetluca sneg pod prvim zrakom Sunca. D. obećao deci da će naći slamu i napuniti džak za sankanje, ali sutra , danas je slava. I sve je belo dokle pogled seže. Ulicom se širi miris vrućeg slavskog kolača, čuje se struganje noža po tvrdoj kori, malo je uhvatila vatra s jedne strane. A iz moje ulice , vidi se ceo grad…svetlucavo, blistavo Valjevo…te 80 i neke .

I evo , sad opet , ali nije sve čisto, pao je sneg, glavobolja…novih vremena.