Sezonsko sniženje cena predstavlja prodaju robe i (sezonskih) usluga pod uslovima koji su za potrošače povoljniji od redovne ponude. To je jedna vrsta prodajnog podsticaja trgovaca sa ciljem da sezonsku robu učine dostupnom većem broju kupaca, da dodatno povećaju prodaju i smanje zalihe, i da sve to ostvare uz marketinško poboljšanje svoje tržišne reputacije.
Zimsko sniženje cena počelo je 25. decembra prošle godine i trajaće 60 kalendarskih dana, odnosno do 23. februara, što znači da se još ponešto može povoljno pribaviti.
Tim povodom Ministarstvo trgovine i organizacije potrošača povećali su aktivnosti na informisanju građana o propisima koji obavezuju trgovce na zakonito i fer poslovanje, a potrošače podsete na pogodnosti koje mogu ostvariti, ali i na trikove i zamke kojima mogu biti izloženi od strane nepoštenih i/ili nelegalnih trgovaca. Sve to odnosi se kako na klasičnu trgovinu u prodajnim objektima, tako i na internet ponude i druge oblike oglašavanja prodaje.
Najvažnije obaveze trgovaca u odnosu prema potrošačima jesu da robu koju izlažu sezonskoj prodaji posebno označe, da je izdvoje od druge robe i da snižene cene memorišu u fiskalnim kasama. Takođe im je dužnost da na prodajnom mestu i prilikom oglašavanja istaknu i sniženu i prethodnu cenu (ne samo procenat sniženja), a oglasne poruke moraju biti istinite, potpune i jasno određene kako njihove primaoce (potrošače) ne bi dovodile u zabludu u pogledu svojstava robe/usluge, cene, isporuke ili načina plaćanja.
Oglasne poruke, kao što su: „Uživaj u čarima sezonskih popusta“, „Pogledaj našu ponudu i UGRABI sve što ti se dopada“, kao i mnoge druge, komponovane su tako da kod potrošača izazovu emotivnu reakciju i da ga podstaknu na trenutnu (nepromišljenu) odluku da nešto kupi iako mu to baš i nije toliko potrebno. Ovog trika treba se uvek čuvati,
U drugim prilikama trgovac oglasi visok procenat sniženja cena, ali u prodaji te robe skoro da nema. Trik je u tome da se potrošač namami i navede na kupovinu nečeg drugog, kad je već tu. Mnogo neprijatnija situacija je kada trgovac „snizi“ cene koje je samo par dana ranije povećao (prividno sniženje), računajući na slabo pamćenje potencijalnih kupaca.
Izbor i kupovina robe preko interneta i društvenih mreža smatra se najrizičnijim, jer tu još uvek caruju mnogi nelegalni trgovci. Savet Ministarstva trgovine jeste da bez detaljne provere podataka o trgovcu preko Agencije za privredne registre (APR), elektronske ponude ne treba ni otvarati, a kamo li nešto naručivati.
Kupovina sezonske robe po sniženim cenama može biti milina, ali može biti i gorčina kada se zanemare preporuke na maksimalnu opreznost.
Dragan D. Popović, Udruženje VAPOT