10 000 stabala za Divčibare

Na lokaciji u blizini staze Crni vrh biće zasadjeno 10 000 sadnica crnog bora. Pomenuta lokacija odavno je označena kao kritična zbog velikog broja obolelih stabala.

Pored sadnje stabala u samom gradu , ove godine stabla će biti posadjena i na Divčibarama . Djordje Čolić iz Agrorazvoja svojevremeno je upravo za lokaciju kod staze Crni vrh rekao da je kritična. „Što se Divčabara tiče naša kritična lokacija je oko ski staze „Crni vrh“. Taj deo oko ski staze je počeo da se suši, geološka podloga serpentinit, i ima prisustva potkornjaka. Takođe  tu je strm teren nagiba od 21° do 25°.  Potkornjak se  širi i na privatne šume , ali i sa privatnih šuma ipak privatni šumovlasnici moraju prvo videti da li se njihova šuma nalazi u zaštićenom području, jer sam imao slučajeve da ljudi nisu mogli prodati šumu jer im u listu nepokretnosti stoji da je u pitanju  zaštićeno područje. U tom slučaju pitaju se Srbijašume“, izjavio je nešto ranije  Čolić za Vamediu.

Najnovija informacija jeste da će upravo na pomenutom prostoru biti zasadjeno 10 000 stabala. Stabla će biti zasadjena u okviru razvojnog programa Ujedinjenih nacija (UNDP)“Nove zelene oaze” čija je vrednost  1.525.000 dinara.

Grad Valjevo je iz sredstava UNDP-a obezbedio 40 odsto finansijske podrške za kupovinu sadnica crnog bora i izbor izvođača radova. Do kraja marta ove godine biće poznat i najpovoljniji ponuđač na osnovu javne nabavke pošumljavanja Divčibara, koju raspisuje grad Valjevo.

Grad Valjevo poseduje 322,25 ha šume i dodatno 10,2 ha javnih parkova.

21 comments on “10 000 stabala za Divčibare

  1. Istina

    Šta predstavljaju ti ljudi iz Agrorazvoja? Ako oni gazduju o šumama, zašto nisu na vreme preduzeli mere i lečili šumu? Ako ne znaju zašto nisu pitali ljude iz Bajine Bašte kako su izlečili onolike šume na Tari.
    Divčibare umiru i zbog fekalija koje se izlivaju koje kuda i uništavaju prirodu. Da li je normalno da se izdaju dozvole za gradnju, a nema kanalizacije…
    Zabraniti dalju apartmansku gradnju na Divcibarama dok se ne uradi savremena kanalizacija, dok se ne dovede voda za piće i dok ne porastu te sadnice koje planiraju da sade. Videvši sadnice na Pećini, to je otprilike period od 20 godina da porastu kako bi se nazirala šuma. Ali nikad nije kasno i kažu da deda sadi za unuka…

    Reply
    1. Marek

      Nemojte da krivite ljude iz Agrorazvoja.Divčibare su bile pod upravom Srbijašuma.

      Reply
  2. Pera

    Tito je pošumio pola Srbije koju ovi danas isekoše, ali je pošumljavaop sa đacima…
    Ako danas nema dovoljno đaka ima zatvorenika, zašto plaćati pošumljavanje…?

    Reply
    1. Pjotr

      Pa kad kažeš isekoše, sve više privatni vlasnici šuma seku besumučno, kao da sutra ne postoji. A Tito je borove sadio i gde treba i gde ne treba. Ali više gde ne treba!

      Reply
  3. Анонимни

    Da ste pitali šumarske inženjere, rekli bi vam da crni bor nije dobro rešenje za Divčibare.

    Reply
    1. Milena

      Pošto si ti Anonimni stručan, ti uradi projekat pa predloži. Hahahah. E ko sve komentariše.

      Reply
      1. Мића

        У праву је, Маљен је за бели бор бољи. Бели бор је отпорнији и на сув ветар, мраз, сушу.

        Reply
        1. Dragoslav

          A šta ćemo što ima i dosta crnog bora? A beli se posušio. Ih Mićo, ti ko Anonimni sve znaš.

          Reply
  4. Limar

    Na Maljenu mora da se zasadi ovaj broj sadnica pa puta deset. A ovi naši uspešni privatnicimšto seku po Povlenu , Medvednik i Jablanički, drvo za industriju , treba im uzeti novce da zasade duplo više nego što su posekli.

    Reply
    1. Miloš

      A šta fali sađenju na Pećini?! Ljudi se brinu, posade, neguju. Ja sam licno video da prihranjuju sadnice, zalivaju…
      Po meni jedino iz Agrorazvoja se trude da urade pomak na kvalitetu gradskog zelenila.
      Ovde sve komentari zavidnih i ljubomornih ljudi koji u životu nisu posadili ni luk, a kamoli drvo.

      Reply
      1. Oklen si Miloše?

        A jesi li Milose video da su dva puta sadili drveće na istom mestu na Pećini ,ili si.mozda tada bio u zavičaju pa nisi mogao da vidiš kako zemljak sadi dva puta

        Reply
        1. Miki

          Možda sam bio u zavičaju, bar se ne stidim svog zavičaja. A ti, ideš li u zavičaj ili ideš zemljace po planinama da setas.
          Inače ja šetam i Pećinom i mogu da ti kazem da biljke koje su posadjene izgledaju lepo, negovano i ulepsavaju nas grad.

          Reply
          1. Valjevac

            Ajde,setas i izgledaju lepo,samo lepše u zavičaju,a pre kako je izgledalo ,drži sevtinzsvičajs i zemljaka niće jop lepše

      2. Aleksa

        Miloše dobro zapažaš. Mislim da je bila 2009. godina kada sam sa suprugom šetao Pećinom. Korov na sve strane, suva stabla, čak pala preko staza, jad i beda. Sad ipak liči na nešto.

        Reply
        1. Nemanja

          A u kolovi ubste grad, hahahaha,davno si ti šetao moj Aleksa,vidim balegu na Pećini,znači tvoja

          Reply
          1. Dača

            Hahaha šta će Nemanja nego o balegi (svojoj verovatno). Nego ne reče ti ništa o palim stablima. Ono padne, samo se skloni sa staze i ostavi u parku?!!! Idi Nemanja šteaj planinama bolje ti je.

  5. Cccc

    A šta će se desiti kada gospodi nedodirljivima iz Valjeva, Uba, Beograda… naumpadne da su im vikendice daleko od staze pa reše da zidaju tu blizu.

    Reply
  6. Gv

    Ko izdaje i kome dozvole. Treba male planinske kućice za odmor drvene a ne ogromne zgrade od betona blokova. Stalno pošumljavanje drvo odsečes odmah drugo da se zasadi. Za sve planine zakon. Stočarstvo pomagati da se razvije. Kao i poljoprivredu sa stručnim ljudima.

    Reply
  7. Aleksa

    Miki pogodio si Valjevca i živac. 🤣🤣🤣🤣. Potpisujem svaku koju si napisao.

    Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.