Valjevo duže od 40 godina rešava problem deponovanja smeća

Kada je Kolubara 1980. godine poplavila tadašnju privremenu gradsku deponiju , gradjani Valjeva polagali su nade u izgradnju nove savremene deponije. Umesto toga 1990. godine formirana je nova deponija , ali podjednako privremena. Novi – stari planovi su da od 2026. godine Valjevo deponuje otpad na deponiji u Kaleniću.

Stariji Valjevci još se sećaju nekadašnje privremene deponije koja se nalazila nedaleko od današnjeg Hrama, tačnije odmah iza sadašnjeg parkinga.  Tih godina tadašnja Opština Valjevo, tražila je nove lokacije i svake godine izdvajala novac za eksproprijaciju zemljišta. Konkretno tokom sedamdesetih godina  za tu namenu izdvojeno je tadašnjih 600 starih miliona .  Valjevo je tada gajilo nadu da će problem deponovanja otpada biti rešen novom deponijom koja će ispunjavati sve željene , ali i potrebne standarde.

Na to se sačekalo nekih desetak godina pa je Valjevo dobilo privremenu deponiju na mestu gde je i sada pored Obilaznice. Predvidjeno je bilo da se na ovu lokaciju deponuje maksimalnih 1000 kubika otpada , a poslednje procene koje su se mogle čuti govore da je na ovoj lokaciji više od milion .

Koliko je zaista deponija velika znaju oni koji žive pored nje jer je odavno nadvisila njihove kuće .  Optimalno rešenje 2006. godine ponudjeno je u izgradnji regionalne deponije Kalenić. Opcija da sve bude finansirano sredstvima EU u godinama koje su usledile je propala zbog sporosti administracije .

Projekat „Kalenić“ obuhvatio je prvobitno  čak 11 opština dok su se poslednjih godina projektu priključile i Opštine Ljubovija, Krupanj, Loznica Mali Zvornik , a  Valjevo ima najveći udeo u ovom projektu od 23%. Do sada je samo Valjevo izdvojilo više od 50 miliona dinara samo za  funkcionisanje preduzeća “Eko Tamnava” koje je svojevremeno formirano kako bi vodilo projekat i dovelo do realizacije. U medjuvremenu zabeleženi su problem oko same lokacije vezane za deponiju Kalenić i sanaciju terena nakon što je preduzeće Kolubara podiglo nivo zemljišta. Pomeranja, preprojektovanja pa i informacije da bi možda uz nju mogla biti energana, postrojenje koje bi preradom otpada proizvodilo električnu ili toplotnu energiju, obimna dokumentacija doveli su do toga da su neki od gradova koji su istovremeno počeli slične projekte pretekli Valjevo i već svoje deponije izgradili i izgradnju finansirali upravo na pomenuti način.

Poslednjih godina početak izgradnje samog tela deponije odlagan je iz godine u godinu, a radovi su konačno počeli 15. septembra. Kako se moglo čuti na poslednjoj sednici Skupštine deponija će moći da se koristi od početka 2026. godine. Valjevo će po istim informacijama dobiti izmedju 16 i 17 000 kanti za smeće, šest kamiona smećara za transport otpada do Kalenića , ali i ulaganja u postojeći reciklažni centar i rekonstrukciju transfer stanice. Na sednici Skupštine navedeno je i da će shodno činjenici da ostale opštine u okruženju nemaju ni reciklažne centre ni transfer stanice , neke od njih svoje smeće dopremati najpre u Valjevo odakle će nakon sortiranja otpada isti biti transportovan za Kalenić.

Valjevo je  svojevremeno na poklon od Vlade Francuske dobilo projekat sanacije postojeće deponije , ali uzevši u obzir da je od tada prošlo više od 10 godina , a količina smeća na deponiji je neprestano uvećavana , pitanje je u kojoj meri je pomenuti projekat i iskoristiv. Neke, za sada nezvanične informacije, govore u prilog tome da je izrada novog projekta sanacije deponije u toku.

U ovom trenutku, možda smo najbliži regionalnoj deponiji , svakako bliži nego 2006. godine , ali istovremeno prilično daleko od pomenute 1980. godine kada je Valjevo tražilo rešenje za odlaganje otpada. Od tada do danas prošlo je više od 40 godina. I ako bi ovo pitanje pokušali da dovedemo u vezu sa vlastima , mnogo ih je prošlo, a vlast je uvek iz naroda , pa će pre biti da je problem generalno u nama samima.