Oni koji dugo žive u slobodi izgube merilo njene vrednosti, davno je neko rekao . Grafiti i pucanje u spomenik Stevanu Filipoviću nesumnjivo pokazuju pad i posrnuće jednog društva. Kad pucaš u simbol borbe za slobodu , šta zapravo priželjkuješ? Kad pucamo prošlost čemu se nadamo u budućnosti?
Možemo da se delimo na razne načine, neki su crni , neki beli, neko je debeo neko mršav, neko je musliman , neko hrišćanin, neko je bogat neko pak siromašan. Ali svi zajedno u ovom gradu činimo srž samog grada i cilj njegovog postojanja.
U vremenu najrazličitijih slojevitosti kao da nam je nedovoljno svega u sadašnjosti, još uvek postoji težnja da se delimo po prošlosti. Skoro 80 godina nakon Drugog svetskog rata još uvek provejava podela na četnike i partizane iako je onih koji su bili učesnici tog rata na bilo kojoj strani sve manje , gotovo da ih više i nema.
Ali, ako u Srbiji postoji podmladak u Partiji penzionera onda ne treba da nas čudi što sada oni koji taj rat nisu ni videli imaju težnju da se dele na ove i one . Izvesno je da tome kumuje i sam stav države da dosijei ostanu zatvoreni i da istina o svemu još negde „stoji“u mraku i čeka da izadje na svetlo dana .
Dok su jedni jugonostalgičari , drugi po svaku cenu žele da se distanciraju i uzdignu svoju nacionalnost iznad ostalih. Ne treba zaboraviti da je i ovoj podeli kumovala činjenica da je u Srbiji reč „nacionalista“ dugo bila pogrešno shvaćena .
U svetlu takvog stanja stvari mi opet vršljamo po prošlosti koju ne možemo promeniti , ona je nama kao i zvezde , tu su , vidimo ih , ali je to što vidimo prošlost.
Ljudi koji su ratovali na bilo kojoj strani, imali su jedan cilj-slobodu. Kao simbol te slobode u bivšoj državi ili bolje reći državama, često je isticana slika Stevana Filipovića nastala u trenutku pred vešanje.
U Valjevu mu je podignut spomenik 1961. godine , a na prostoru ispred Centra za u kulturu i bista . Njegov spomenik u Opuzenu je srušen , očito Hrvatima nije odgovaralo na čijoj se strani borio u Drugom ratu. A istu sudbinu doživljavala je i njegova bista koja je porušena prvi put u Valjevu 1991. godine, potom obnovljena i ponovo porušena 2004. godine. Porušili su je verovatno oni kojima se nije svidjalo njegovo poreklo. Bista je nakon drugog skrnavljenja obnovljena i danas postoji pored igrališta za decu ispred Centra za kulturu.
Njegov spomenik na brdu Vidraku neprestano je meta grafita , Stevan Filipović nije našao svoje mesto ni u rodnom mestu ni u mestu gde je ubijen, ali zato izvesno jeste u ostatku sveta i Ujedinjenim nacijama.
Fotografija se u prirodnoj veličini nalazila u zgradi Ujedinjenih nacija u Njujorku kao simbol otpora fašizmu. Pred njom je svojevremeno na jednoj izložbi pao na kolena čuveni indijski državnik Jawaharlal Nehru.
Spomenik je nesumljivo prepoznatljiv simbol Valjeva , on dominira nad gradom , vidljiv je sa svake strane . Ali , očito i dalje nekom smeta i dalje ima onih sa idejama kao što su ih imali i 45-te da sa starim treba raskrstiti, da sve što je staro jeste retrogradno, da nam nije potrebno.
Ali, da li vandalizmom možemo obrisati istoriju?
Da li možemo pucanjem u spomenik promeniti nešto?
Sigurno ne možemo. I dobro je što je tako. Jer prošlost je tu da nas, koliko uči toliko i podseća na vrednosti koje uporno zaboravljamo. Najvažnije od svega , nije u spomenik pucao neki četnik od 100 godina jer su se i oni borili za slobodu. Nije u njega pucao ni Srbin , pravi Srbin, jer Srbi su pošten , pravičan i tradicionalan narod koji je svakom vekovima otvarao vrata. Nije pucao naslednik cara Lazara jer je on pokazivao poštovanje čak i prema osvajaču, niti onaj koji ide stopama Svetog Save jer je on smatrao da je svaki čovek Božija tvorevina. Nije ni onaj koji je zgrožen nad vestima da su porušeni srpski spomenici na Kosovu ili drugde .
Pa ko jeste?
Jeste onaj neuk, neobrazovan, nevaspitan . Onaj što svaku tvrdnju uzima zdravo za gotovo, ne misli svojom glavom nego tudjom, Onaj koji nije naučen da poštuje i vrednuje jer su ga zatrovali pogrešnim vrednostima. Onaj koji misli da je dobar i srećan čovek onaj koji ima novac , koji silom deli pravdu, kome je laž jedina istina.
Možda će se počinilac naći, možda će se i rupa od metka i grafiti srediti , ali sve će to biti saniranje posledice jer mi najpre treba da sredimo sebe . I to nije posao za sutra po hitnosti, to je posao za koliko juče.
Lični stav : Vamedia
A gde spada Kolubarska bitka i spomenici iz tog junačkoga vremena?
Lepo napisano, svetosavski nacionalizam je upropastio i upropascava ovaj narod.. e moji glu**ci
Како год, Стеван или Стјепан… Ко год има примедбе нека стане испод вешала, па још нека дигне руке увис… Слава му!
Ili neka odbije vakcinu da bi dobio Srpski vojnik,
Slava mu
Није Стјепан стао добровољно као херој испод вешала!
Већ су Стјепан, Мајер и Борота ухваћени као убице и разбојници у селу Дупљај у једној кући. А у дворишту те куће је било 36 свежих гробова од локалних мештана углавном сеоских домаћина. Убијали су их углавном ножевима. Ухапшени су од жандара, спроведени у Суд и тамо осуђени на смрт вешањем.
Иначе, они су убијали у Шапцу, Лозници и Ваљеву и селима око ових градова.
А то што глупи појединци још веруј у Деда Мраза и у честитос Стјепана морају мало да се едукују, бар под старе дане кад нису млади.
Ко год дође у Ваљево постаје ваљевац, а то значи корифеј отпора према било каквом империјализму. Од И. Бирчанина и А. Ненадовића па до С. Филиповића… Слава им!
Поредити Алексу Ненадовића са Стјепаном Филиповићем је веома злонамерно и огавно. Као да поредитш задњицу и главу…
За почетак прочитај Мемоаре Проте Матеје Ненадовића као и књигу Крвава листа комунистичких злочина, писану 1942. године.
Али није овде у питању не знање, него рекао бих крвава политичка идеологија на штету Срба!
Убијање православних свештеника, забрану православља, скрнављење православних цркава и манастира. Док у Загребу хрвати породично сви на мису без било какве забране, убијања, кажњавања за католике…
Комунисти су представници те лудачке идеологије, која се на жалост овде коти и чува још од 1980. године када је требала да буде и сахрањена са њиховим крвавим Вођом, тачније шлосером или ти преведено на српски… помоћник машинбравара… ПК радник…
Није Баирац то хтео рећи. Симбол отпора и слободе нема никакве везе са комунистичким терором. А космополитизам Ваљева није поређење Алексе и Стјепана, да не ширим ко је крив, уосталом, криви смо ми што смо ћутали, како рече онај песник.
П.С. незнање (једна реч)
treba da se radi na pomirenju. jedini ko je pomirio zaracene strane je presednik vucic. kod nas u stranci su i komunisti kao sto su vulin ili rajko iz subnora. a imamo i cetnike kao sto je ljubinko i nema problema jer zna se sta je ciji posao. nama su na konferencijama govorili i sreder koji nas je bombardovao nekad a presednik vucic odrzava dobre odnose i sa albanskim presednikom
Objavite sliku Crkve na Vidraku koja je srušena,kako bi videli crkveni velikodostojnici i uverili se da je bila na Vidraku ujedno i saznali da nije laž jer uporno ćute od 1959g
Стјепан Филиповић са Боротом и Мајером су били црна партизанска тројка!
Осуђени су на смрт вешањем јер су били убице и разбојници!
Убијали су углавном цивиле на најбруталнији начин!
Није он обешен јер је био партизански борац за слободу већ партиски разбојник и кољач срба у сред Србије!
Жалосно је читати овакав текст, јер га је очигледно писао велика и „тешка“ комуњара!
Тај споменик под хитно уклонити и срушити, освештати место и подићи цркву у част српским јунацима из Колибарске битке.
Чије су кости повадили комунисти да би поставили овог разбојника и злотвора!
Како неки пишу о тзв историји када је њима потреба,али стратишта на петом пуку итд не дозвољавају ни да се отворе!
Кости које су биле у гробницама испод тог споменика Stjepanu Filipoviću,нико не помиње!
Од када се историја Ваљева рачуна? Од 1945?
Уништавате Тешњар,цео стари део града а
Онда нам причате о културном наслеђу и историји!
Стидите ли се уопште када се погледате у огледало?
Онога момента када властодршцима буде одговарало да се уместо Stjepana ту изгради нека зграда,тада ћете причати тотално друге приче!
Е моји Ваљевчани
valjevo je pod okupacijom od 1944. I dan danas. Nezna se broj ubijenih od strane komunista ni gde su im kosti. Više nikog nije ni briga. Važno je samo da maršal ima ćabu na Dedinju.