Kako mi rešavamo stvari u Valjevu? 2 deo

Od politike nezameranja do sistema urušenih vrednosti nije dalek put. Pitanje je kako ga tako brzo prelazimo? Možda jer na primer mi ne dajemo mito, mi čašćavamo!

Kako mi Valjevci u stvari rešavamo pojedine probleme, očit je primer pasa lutalica . Mi ne kažnjavamo vlasnike kada puste pse na ulicu jer više nisu potrebni, nemamo ni potpunu evidenciju vlasnika , mi reagujemo samo kada neko bude ujeden . Tada isplatimo naknadu štete ujedenom.

Mi smo svesni da je neko dogradio terasu nad trotoarom bespravno tek kada nešto sa te terase padne na glavu nekom . Mi se ljutimo kada nam se na plus 40 izlivaju klima uredjaji na glavu iako svi znamo da spoljašnje jedinice ne mogu tako biti postavljene da voda kaplje po prolaznicima. Ne, zašto bismo reagovali kad možemo naknadno, možda da podelimo kišobrane , ne samo da štite od vode iz klima već i od Sunca.

I odmah smo spremni da uperimo prstom u nekog iz vlasti koje god on boje bio jer je opisano stanje , stanje koje traje decenijama , i kažemo on je ili ti neki lično kriv. I jeste jer nije bilo odluka sa kažnjavanjem.

Tako polako , stvaramo atmosferu po potrebi , alarmi se pale samo kad je glava u pitanju. U medjuvremenu , koga briga za takve odluke i obaveze . One rigidne sa kažnjavanjem tek ne dolaze u obzir jer kod nas se nikad ne zna kad će izbori , pa što da se ljudi ljute? Jer ljute se ako im kažete da im se fasada sa zgrade kruni i da je prljava , zapuštena . Ljute se kada ima kažete da nije normalno d a u naselju Kolubara 2 budu lodje zazidane da bi stolarija trebalo da bude braon , a ne bela jer je jeftinija . To što sve ne izgleda lepo ne bi trebalo pominjati. Jer neko će vas ozbiljno prozvati na društvenim mrežama,  komentari su bitni.

Možda ne znamo, nismo videli, ko je „parkirao“ krevet pored kontejnera, a neko mora biti kriv. Nismo videli ni ko je iz zgrade bacio kesu sa smećem pa se ona zakačila za granu drveta, a neko jeste . Ne znamo ko je . Ali znamo da plaćamo Vidrak da njihov radnik na minimalcu uprti krevet pa podigne na kamion. Znamo da plaćamo VIdrak da bi njihov radnik trebalo da se uzvere uz drvo i skine kesu . Znamo i za dogadjaje kada ih gadjaju kesama kroz prozore jer su čuli da su ispred zgrade. Pa? Samo nemojte da se zameramo.

Nemojte da se ljutimo jedni na druge kad mi nismo krivi. Mi nismo krivi ni kad nam ižvrljaju spomenike, izlupaju djubrijere , pokradu cveće. Ne , nama je to zanimljivo da vidimo na instagramu,  recimo gospodju koja krade cveće iz zardinjera . To što je neko prepoznao ne znači da ju je i prijavio. Nemojte opet da se zameramo. Šta će ? Nema? Logično?

Nama ne smeta ni što nijedan objekat koji se bavi proizvodnjom hrane nema prečišćivač na odžaku, filter, ne održava odžake ,zašto bi kad će se to zapaliti svejedno. I posle eto pet dana na fejsbuku slika . Ne , nemojte da neko bude kažnjen zbog toga. Tek mu ne smete ime napisati.

Nama smeta kad neka firma uništava zelenu površinu ali nam ne smeta kad tu parkiramo auto da bude u hladu. Ovaj ima para, mora da to sredi i vrati u prvobitno stanje, mi nemamo. Nema dovoljno ni parking prostora pa je zaista besmisleno da nas neko kažnjava zbog pogrešnog parkiranja.

Mi mrzimo posebno kada su nam ulice prljave , a to što smo bacili papir od pljeskavice na ulicu nam ne bode oči. Nije da je lepo kad sedneš na klupu ,a žvaka se zalepi za odelo , ali ako klupa nije prefarbana , e to je već druga priča.

Takav smo narod i volimo da nam fontane rade , a što u njih bacamo smeće, e to će neko morati da pokupi.

Nemojte da se zameramo što je komšija svu prljavštinu vodom sprao na ulicu ili sneg iz dvorišta prebacio na istu. Voli čovek da mu bude čisto.

Posebno smo kao narod osetljivi na korupciju, a prijava gotovo i da nema. Nema jer opet neki nakaradni Zakon kaže da je odgovoran i onaj koji daje mito , ne samo onaj koji ga prima. Zašto je to kod nas tako? Razlog je jednostavan , to nije mito, to je čast. Mi čašćavamo, ne dajemo mito. A svako časti onoliko koliko može . Nama smeta samo kad se „čašćavaju“ većim sumama od naše zarade , odnosno one kojom bismo mi mogli častiti.

I slede brojna objašnjenja zašto je to tako. Uglavnom nemaju ljudi , nije da neće. I od toga  „neka“, „nema“, pa potom „šta će čovek“ dodjemo do toga da stremimo nekim pogrešnim vrednostima . Bez obzira što smo u pravu, imamo logiku nezameranja. I mnogima se ta logika ne svidja, ali ćutimo jer bi u sistemu pogrešnih vrednosti mogli biti pogrešno shvaćeni.

Korak dalje , mogli bi biti protumačeni kao loši ljudi, a da li je baš tako?