Valjevske Demokrate , ali I predstavnici drugih opozicionih partija u Valjevu danas su prisustvovali pomenu u čast pokojnog premijera Zorana Djindjića.
Član DS-a I istoričar Duško Rakić kaže da je čovek kakav je bio Djindjić vredan pamćenja I sećanja na njegova dela. Djindjić je ubijen pre 21 godinu.
“Kao i svake godine 12. marta osećanja su pomešana, jako nam je teško, kao i svima, kao i svim građanima Srbije, verovatno. Kada se setimo Zorana Đinđića i te tragedije koja se desila, svaki put se pitamo kako bi Srbija danas izgledala i svi građani Srbije se to pitaju. Mnogi se sećaju njegovog rada, njegove energije, njegovog znanja, njegovih sposobnosti, njegovih demokratskih kapaciteta,svega onoga što nam danas 21. godinu posle toga fali. Simpatizeri, članovi Demokratske stranke, građani Srbije, prijatelji, svi oni ljudi koji su verovali u Zorana Đinđića tada i čak i oni koji nisu verovali tada u Zorana Đinđića, ali su kasnije shvatili značaj njegovog rada i dubinu našeg gubitka, danas se sećaju njegovog rada. Mi svake godine se trudimo da to obeležimo što kroz crkveni obred, a i kroz mnoge druge aktivnosti. Sećanje na Zorana Đinđića ne sme nikad da usahne i jedan takav političar, čovek takvog formata mora uvek ostati zapamćen u istori Srbije”, rekao je Rakić.
Na pitanje kako komentariše odustajanje od te politike nekih svojevremeno bliskih ljudi Djindjiću , Rakić kaže da je pitanje da li su ti ljudi bili iskreni I tada.
“Uvek je pitanje koliko su ti ljudi uopšte iskreni bili kada su tada bili oko njega. Znamo svi da kada je neko na vlasti, na nekoj funkciji da se oko takvih ljudi uvek okupljaju i oni ljudi koji moralnim kvalitetima ne zaslužuju da budu tu, ali se nekakvim sticajem okolnosti, svojim sposobnostima u negativnom smislu uvek izbore da budu tu. To je njihov izbor. To što vidimo da neki ljudi koji su se opijali u vreme kada je Zoran Đinđić ubijen danas polažu vence i odaju počast je samo pitanje za nas koliko je to samo iskreno? A ako je stvarno iskreno, svako ima pravo da se pokaje, a danas se nalazimo ovde u porti crkve onda je I to u redu. Ja se samo bojim da li je to samo iskreno ili je to samo jedna predstava za narod kao i mnoge druge predstave koje danas možemo videte”, rekao je Rakić.
Đinđić je izabran za predsednika Vlade Srbije 25. januara 2001. godine i ušao je u istoriju kao prvi demokratski izabran premijer Srbije, posle pada Slobodana Miloševića sa vlasti.
Na mestu premijera bio je do 12. marta 2003. godine, kada je na njega pucano ispred zgrade Vlade Srbije.
После медијске и сваке друге сатанизације уследило је убиство Ђинђоћа.Они који су то планирали нису предвидели да ће се на сахрани појавити огроман број људи , могло би се рећи већинска Србија. Бог се смеје онима који планирају. Није неважно да је убијен када је отворио питање решавања проблема на Косову и Мезохији, иако су га западни државници упозоравали да то не чини..Док је био премијер чканови Управних одбора нису имали никакве надокмаде за то ,Сечам се када смо захедно правуку Демократску алијансу где су учествовале ДС,ДСС,Српска либерална странка, и Либерална странка .Усаглашавали смо текст око темељних начела ДА а Коштуница је сваку реченицу детаљно полако анализирао , док је Ђинђић нервозну цупкао и у једном моменту је устао обратившу се Коштуници,рекавши да он нема више времена да се бави с њим, истао је и напустио састанак. Сутрадан је са Вуком Драшковићем и Весном Пешић направио коалицију Заједно, која је на савезним изборима 1996 освојила 22 мандата као и на локалним изборима освојила власт уу Београду, Новом Саду, Нишу… и још 40 градова у Србији Мир његовој души.
„Није неважно да је убијен када је отворио питање решавања проблема на Косову и Мезохији, иако су га западни државници упозоравали да то не чини..“
E vidis Vuleticu, nije u redu da siris udbasku propagandu, sem ako i sam nisi deo toga. Jer kao sto je pre nego sto je bio ubijen zestoko satanizovan, tako je i nakon njegove smrti iz istih izvora/medija nastavljeno sa „saniranjem stete“. Pa su se pojavile sve te sulude teze, iz iste kuhinje iz koje i planirano njegovo ubisto, a to su: ubijen zato sto je pred smrt postao srbin (Tijanic), ubijen zbog Kosova, ubili ga Duca i Siptar u Silerovoj pa dovezli pred zgradu vlade, ubijen trecim metkom (Prelevic, Veruovic), ubijen ledenim metkom, ubijen zato sto je dao intervju pred smrt, ubio ga hrvatski drzavljanin koji je na dan ubistva presao granicu, ubijen zato sto je isporucio Milosevica…
Hteo je Kostunica (tadasnji predsednik) jos vise da otvori pitanje Kosova, pa mu nije falila ni dlaka sa glave, nit je ikad bio ugrozen, pa ga opet cuvale Kobre.
Svi znamo Vuleticu ko ovde po Srbiji ubija, a to nisu nikakvi stranci, i to su ovi nasi domaci gradjani, cesto zaposleni i u drzavnoj sluzbi. Mozda nekad zatraze dozvolu od Moskve, posto im je centrala tamo, kada je neko ubistvo mnogo bitno pa im treba medjunarodna podrska.
Da ne pominjemo kakvi su sve bili pritisci od istih struktura i progon ljudi koji su sudili u Specijalnom sudu, i peticije da se ne istrazi politicka pozadina. Sve iz iste kuhinje, nase domace, ko hoce da vidi.