Još traju stečajni postupci nad nekadašnjim valjevskim velikim preduzećima

U Valjevu je trenutno više od 50 aktuelnih stečajnih postupaka . Medju njima su i nekada velike valjevske firme . Najstariji stečajni postupak koji još uvek nije zaključen jeste Jablanica iz 2010. godine.

Po podacima Agencije za licenciranje stečajnih upravnika u Srbiji su  trenutno 1522 stečajna postupka u toku. Medju njima je više od 50 stečajnih postupaka nad preduzećima iz Valjeva . Najveći broj stečajnih postupaka kada je Valjevu u pitanju vodi se nad firmom Viskoza i svim njenim ćerka firmama , ukupno 6, iako Viskoza nije poslovala u Valjevu , a li se zbog mesta tegistracije nalazi na ovom spisku.

Stečajni postupak koji još traje i praktično je najstariji kada je Valjevo u pitanju je stečajni postupak nad firmom Jablanica iz 2010. godine. Medju nezavršenim stečajnim postupcima je i Novi Elind iz 2012. godine , potom iz iste godine i Nova Srbijanka, dok su  ročišta bila prošle godine za preduzeće Vapek .

Sve pomenute firme nekada su zapošljavale stotine i stotine radnika , a prostori u kojima su poslovali danas su vlasništva nekih drugih , privatnih firmi. U tim prostorima neke privatne firme i posluju dok su druge uglavnom prazni prostori .

Ono što je nesporna činjenica sva pomenuta preduzeća posledica su neuspelih privatizacija . Za sada je jedino poznato da je Apelacioni sud u Beogradu 2015. glodine uslovno je osudio vlasnika  Jablanice Ljubomira Mačkovića za neplaćanje poreza u iznosu od 7.195.950,82 dinara uzimajući u obzir okolnosti da se radi o starijem licu , teških porodičnih prilika te i da je proteklo odredjeno vreme od izvršenja ovog krivičnog dela. I ova presuda odnosi se na poreski prekršaj , a ne na činjenicu upropašćavanja firme odnosno postupanja u toku i nakon privatizacije.

Zamešiteljstva i praktično pljačkanje pomenutih preduzeća vidljivo je i na primeru Novog Elinda , a da su vodjeni sudski postupci pa je tako takodje 2015. godine  Privredni sud u Valjevu doneo  prvostepene presude kojima su slovenačke firme “Parteh” i “Medivak” i beogradski “APP inženjering” obavezani da u stečajnu masu fabrike vrate najveći deo imovine koju su prethodnih godina preuzele, a što se odnosi na hale I magacine mašine , prese , aparate .Ta imovina je na “Parteh”, “Medivak” i “APP inženjering” bila preneta na osnovu više ugovora o zameni ispunjenja, koji su se odnosili na naplatu potraživanja od valjevske firme koju su 2006. godine kupile slovenačke kompanije i preimenovale je u “Novi Elind”. Prostor Novog Elinda kupila je kompanija Gorenje 2016. godine i tu se sada nalazi njihova treća proizvodna hala.

Nije bolje u privatizaciji prošla ni Nova Srbijanka nakon privatizacije 2007. godine od strane bugarske firme Medija svjat. Nijedan jedini kilogram voća nakon privatizacije nije otkupila ova fanrika niti ga dalje distribuirala. Na sceni je bio dobro poznat scenario prodaje . Ugovorom i aneksima o kupoprodaji Društvenog preduzeća „Srbijanka“, između Agencije za privatizaciju i bugarske kompanije „Medija svjat“, te rešenjem tadašnjeg Opštinskog suda u Valjevu iz decembra 2007. godine nezakonito je prodato i otuđeno građevinsko zemljište sa infrastrukturom u krugu fabrike, bila je informacija koja se pojavila svojevremeno u javnosti. Odbor poverilaca DP Srbijanka tvrdio je, međutim, da je „s obzirom na to da zemljište (tog industrijsko-prehrambenog kombinata) ima karakter državne svojine na 80,65 odsto, odnosno društvene svojine na 19,5 odsto ono (zemljište) moralo je biti procenjeno, oglašeno za prodaju i naplaćeno po tržišnoj ceni i uknjiženo kao korisničko, a ne vlasničko pravo, što u konkretnom slučaju nije učinjeno“. Ukazano je i na propuste Agencije za privatizaciju, koja je sklapala kupoprodajni ugovor i dva aneksa o prodaji DP Srbijanka kompaniji Medija svjat iz Sofije, kao i tadašnjeg Opštinskog suda u Valjevu, koji je 20. decembra 2007. doneo rešenje o uknjižbi prava vlasništva nad spornom imovinom. Ovu nekadašnju fabriku kuila je kompanija Europrom 2019.godine.

Preduzeće Vapek zapravo je privatizovana fabrika nekadašnjeg Mlinsko pekarskog preduzeća „15 septembar“. Ovo preduzeće preko noći 2013. godine je prestalo da radi , a 47 preostalih radnika ostalo je bez posla. „15septembar u trenutku privatizacije zapošljavao je 220 radnika. Kupovine, prenosi vlasništva , imovine i slično najbolje se vide iz samog redosleda vlasništva „15 septembar“pa Vapek pa Klas pa Klas trejd . Koliko je poznato i Klas trejd je u stečaju.