Decenija od poplava – Male šanse za empatiju

Pre tačno deset godina Valjevo je usled obilnih kiša bilo poplavljeno.  Na ispitu tog dana bila je ne samo odbrana od poplava već i solidarnost gradjana.

Kiša koja je najpre počela bezazleno te 2014 . godine padala je bez prestanka skoro 48 sati. Pucanje nasipa kod parka na Jadru uslovilo je plavljenje jednog dela grada , a na udaru je ponajviše bila Knez Miloševa ulica . Nakon prestanka kiše i povlačenja vode u gradu je ostalo blato na ulicama , ali i šteta koja je procenjena  tada na 1,1 milijardu dinara.

Sa distance od deceniju , priča o poplavi 2014. godine mnogima može biti daleka, ali ta godina izvesno ostaje nakon mioničkog  zemljotresa zabeležena u istoriji Valjeva kao godina u kojoj nam se dogofila prirodna katastrofa.

Te 2014. godine građani su podneli više od 3000 prijava za naknadu štete što ne čudi s obzirom da je jedan deo grada bio poplavljen ,pa su i sami gradjani morali biti evakuisani , proradila su brojna klizišta , a voda je odnela čak 11 mostova što na resi Gradac što u okolini Valjeva.

Što se tiče stambenih objekata, prijavljene su 52 kuće, od toga 16 zahteva je odbijeno jer nisu ispunjavali uslove, 10 je dobilo novčanu nadoknadu, a određeno je da se gradi 26 objekata. Od 26 objekata vrlo brzo su  izgrađena 24, a dva objekta su  završena  naredne godine. Predati su  bili i zahtevi za sanaciju 272 objekta i u zavisnosti od stepena oštećenja, vlasnici objekata su dobili  novčanu pomoć.

Za sanaciju infrastrukture u 2014. godini ukupno su utrošena 132 miliona dinara, od toga iz republičkog budžeta refundirana su 53 miliona dinara. Oko 45 miliona je utrošeno za sanaciju nekategorisanih i seoskih puteva koji su bili oštećeni klizištima i odronima, na pročišćavanje kanala manjih vodotokova oko 4 miliona, na sanaciju klizišta oko 13 miliona, na sanaciju mostova oko 17 miliona.

Oporavak je trajao dugo, a brojne organizacije i fondacije pored države Srbije izdvojile su sredstva za Valjevo. EU izdvojila je 4,4 miliona evra za sanaciju korita reke Kolubare. Veliki pojedinačni donator bila je Vlada Japana koja je za pomenuto korito izdvojila 1,1 milion evra. Poljoprivrednicima su pomoć uputile organizacija FAO i Fondacija Vlade i Ana Divac. Valjevski Caritas takodje se uključio u akciju doniranja, a u Valjevo je sa poklonima za decu stigao i papski nuncij.

Kolubara je te godine urušila svoje korito pa su Tešnjarske večeri održane na platou ispred Centra za kulturu, a godine potom bile su potrebne da se sanira sva nastala šteta. Štab za vanredne situacije bio je zajedno sa Gradom Valjevom organizator odbrane od poplave, a bili su uključeni i pripadnici Vojske Srbije.

Zanimljivo je bilo pogledati i koliko se gradjana odazvalo na poziv Štaba i Grada da se pune džakovi sa peskom ispred zgrade Opštine i na Jadru , ne tako veliki broj . Uz svaku pohvalu onima koji su tada prihvatili poziv i učestvovali u ovoj odbrani , ništa manje nije zanimljiva ni njihova tvrdnja da zapravo nisu ništa znali o tome na koji način treba organizovati posao pa ni to koliko treba puniti džakove peskom.  Neki od njih u danima koji su usledili govorili su da je nedostatak obuke za civile , kakva je nekada postojala, ključni problem koji treba rešiti za buduće dane.

Neki od Valjevaca bili su dobrovoljno uključeni u spasavanje gradjana Obrenovca, grada koji je pretrpeo najveću štetu, a neki su potom dobrovoljnim prilozima pomagali.  Ta 2014 . godina zanimljiva je i po činjenici da je tada Grad Valjevo organizovao akciju prikupljanja sredstava ,a spisak donatora bio je javno objavljen , najpozvaniji da daju sredstva bili su gradski funkcioneri . Valjevski mediji pomno su pratili njihova izdvajanja .

Sada, deset godina kasnije , ako sagledamo sva tadašnja dešavanja , definitivno ćemo zapaziti činjenicu da dok su jedni spasavali živu glavu drugi su pratili vesti. Ako sada vidimo duboku i višeslojnu podeljenost medju gradjanima Valjeva , možemo li da zaključimo da smo te 2014. godine videli prvu manifestaciju te podeljenosti? Iako smo je videli i tada zaključili da je empatija ključna za razvoj i održanje svake društvene zajednice zašto nismo ništa promenili ?

Danas preduzeće Kolubara regulacijom akumulacije Rovni , praktično reguliše tok reke Kolubare pa su šanse za ponovnim i sličnim scenarijom svedene na najmanju moguću meru. Na žalost, kako sada stvari stoje šanse za povratak empatije još su manje.