Mi glas iz naroda: Srbija sramno podržala deklaraciju kolektivnog Zapada

Po ko zna koji put vlast u Srbiji mimo volje građana gura narod i državu u okrilje „kolektivnog zapada“. Ovom prilikom ponovo smo osramoćeni povodom „samita o miru“, odnosno konferencije koja je održana u Švajcarskoj o Ukrajini, pod suštinskim okriljem SAD, NATO i EU, navodi se u saopštenju za javnost valjevskog odbora pokreta Mi glas iz naroda, koje prenosimo u celini.

Kao domaćin nije slučajno izabrana Švajcarska, kao neutralna država, koja se pokazala u Ukrajinskoj krizi tendeciozno pristrasna. Pokušala je da okupi što više zemalja iz različitih delova sveta, koje bi mogle da „iznesu svoju viziju kako treba da se vodi proces pregovaranja”, kako bi se brojnošću država i potpisnica tzv.deklaracije izvršio pritisak na Rusku Federaciju da prihvati uslove Zapada i time ugrozi svoju nacionalnu bezbednost.

Rusija je više puta ponovila da neće učestvovati na konferenciji u Švajcarskoj jer se Švajcarska suštinski odrekla svoje neutralnosti, kroz pristrasan odnos prema ratu u Ukrajini. Zamisao konferencije je bila da se nastavi rad na primeni takozvane „formule mira“ nakon održana četiri sastanka savetnika za nacionalnu bezbednost u Kopenhagenu, Džedi, Malti i Davosu. To je taj kontinuitet prevare Zapada da brojnošću država učesnica, u tom procesu, stvaraju privid „međunarodne zajednice“, koja izoluje Rusku Federaciju. Očigledno je da postepeno ta strategija ima sve manje pristalica, nakon sednice GS UN o Ukrajinskoj krizi. Tada je Amerika uspela kroz presiju i pretnje prema mnogim državama, pod mantrom zaštite međunarodnog prava, da osudi Rusku Federaciju za „agresiju na Ukrajinu“. Naravno da to nije bila agresija nego iznuđena specijalna vojna operacija radi zaštite ruskog naroda na istoku bivše Ukrajine.

Problem je što Srbija nakon toliko vremena i dalje tvrdoglavo i slugeranski sledi strateške smernice SAD i kolektivnog Zapada, koji joj pred očima amputiraju Kosovo i Metohiju i podržavaju režim u Prištini da teroriše i progoni srpski narod. Takvi dupli standardi Zapada podržani su od strane aktuelne vlasti Srbije, pri čemu se servilan odnos vlasti pravda poštovanjem međunarodnog prava o nepovredivosti granica suverenih država. Žalosno je što se vlast u Srbiji više bori za granice Ukrajine nego za granice Srbije. To čini baš u vreme kada se ukidaju granični prelazi između Albanije i lažne NATO države Kosovo. U isto to vreme priprema se „Mirdita“, kao menifestacija kojom se za Vidovdan u centru Beograda javno populariše nacistički pokret NATO države Kosovo. Ni jedna institucija izvršne i zakonodavne vlasti u Srbiji nije se oglasila tim povodom, a u medijima sa nacionalnom frekvencijom ne govori se o tome da javno podržavamo borbu Ukrajine protiv bratske Rusije.

Istorijsko je vreme a neodgovorna slugeranska vlast sprovodi naredbe SAD i NATO pakta na štetu građana R. Srbije.

Najgore je što će posledice promašenih strateških odluka snositi narod i potomstvo a ne vinovnici i nosioci takvih odluka. Konferencija kolektivnog zapada o Ukrajini u Švajcarskoj liči na Titanik, ali ovaj put sa slepim putnicima koji ne vide posledice koje nanose evropskoj i globalnoj bezbednosti. Veliki broj učesnika konferencije u Švajcarskoj su tu samo radi preuzete obaveze i nemaju nikakav suštinski kapacitet da utiču na tok i razrešenje Ukrajinska krize.

Ruska Federacija je svesna svih perfidija i poteza Zapada od samog početka. Zar je moguće da krizu pokušavaju da reše oni koji su je osmislili i koji je pothanjuju i danas? Zato je od početka Rusija signalizirala da nije zainteresovana za ovakvu lošu režiju. Ipak je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin izneo početne uslove za prekid neprijateljstava i početak pregovora. Naravno da Zapad nije imao sluha za poziv na mir, njima treba nastavak rata i nažalost u tome su do sada uspešni.

Moskva jasno ističe da su ovakve konferencije besmislene i osuđene na propast, jer se ne uzimaju u obzir bezbednosni interesi Rusije. Ruska Federacija je odlučno odbacila „formulu mira“, koju nudi samozvani predsednik Ukrajine Volodimir  Zelenski. Iz Kremlja navode da je Rusija voljna da uđe u pregovore o Ukrajini, ali da se mora poštovati realnost i stanje na terenu.

Dobro „razumeju“ na Zapadu da se ništa ne može rešiti bez Rusije i Kine danas u svetu, te da je svaka incijativa bez njihovog učešća kratkog daha. Do sada nije zabeleženo da su se mirovni pregovorili vodili bez jedne strane u sukobu. Donosile su se jednostrane odluke ali pregovori su nešto drugo i oni dovode do stabilnog mira.

Predstavnici osamdeset pet država koje su u Švajcarskoj prisustvovale mirovnom samitu o Ukrajini potpisale su Deklaraciju u kojoj se navodi da je „teritorijalni integritet“ Ukrajine osnova za bilo kakav mirovni sporazum kojim bi se okončao rat. Potpisnici deklaracije smatraju da je za dostizanje mira potrebno učešće i „dijalog svih strana“. Među potpisnicima je i Srbija.

U Švajcarskoj je i Vjosa Osmani, kosovska predsednica, koja je takođe podržala deklaraciju. Odatle je poručila i da je to normalan sled događaja, naročito jer ona dolazi „iz mesta koje je pre 25 godina prolazilo slično“. „Kao što je svet stajao uz narod Kosova pre 25 godina, Kosovo mora da stoji uz Ukrajinu u borbi za postizanje pravednog mira“, istakla je Osmani. Na ovaj način je potvrđeno da SAD i NATO su tvorci Kosovske a i Ukrajinske krize.

Do mira u Ukrajini bez učešća Rusije sigurno neće doći i sramno je što Srbija ne traži takvu konferenciju gde bi se po istom modelu garantovale međunarodno priznate granice R. Srbije. Deklaraciju nisu potpisale zemlje BRIKS-a bliske Rusiji, kao što su: Jermenija, Bahrein, Brazil, Vatikan, Indija, Indonezija, Libija, Meksiko, Saudijska Arabija, Slovačka, Južna Afrika, Švajcarska, Tajland i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Kada se uzme u obzir broj članica UN, od 193 države, ponovo 108 država nije podleglo pritiscima SAD, NATO i EU. Nesumnjivo i nepovratno „kolektivni zapad“ ne uspeva da obezbedi većinsku međunarodnu podršku. Na sceni jeste sve više multipolarni svet. U takvom svetu Srbiji nije mesto u EU i NATO paktu koji joj ugrožavajau vitalne nacionalne interese, kao što je Kosovo i Metohija. Nemoralno je nije hrišćanski podržavati svoje dželate.