Školske uniforme- Za i protiv

Možda zbog izbora tek priča o djačkim uniformama pala je u drugi plan. U Valjevu punih deset godina učenici od prvog do četvrtog razreda u Šestoj školi nose uniforme. „Iskustva su nam zaista dobra i u svakoj novoj generaciji roditelji se odluče za uniforme“, kaže Nataša Badovinac direktor Šeste škole. Ipak pravog dijaloga o ovoj temi nema.

ilustracija/predškolska priredba na Gradskom trgu /Šesta škola

Ministarka za brigu o porodici Milica Djurdjević Stamenkovski dala je pre izvesnog vremena predlog da se u škole uvedu uniforme. Javnost je ovu ideju izložila kritici sa više aspekata , najpre podobnosti same ministarke te  i njenom ranijem političkom angažmanu u smislu doslednosti , a potom i o mogućnostima , potrebi uvodjenja uniformi.

Ubrzo je i sama Stamenkovski  izjavila  da njena inicijativa da se u osnovnim školama uvedu djačke uniforme nije pokušaj da se nekome nešto nametne, već da će to biti pokušaj da se napravi dijalog sa školama na bazi preporuke, kako bi „objasnili koliko je to važno“.

Veliki broj Valjevaca u ovom trenutku seća se svojih djačkih dana u školskim uniformama. One na žalost nisu bile preterano lepe već su više ličile na radničke mantile i bluze . Ipak u to vreme niko nije pravio pitanje da li je uniforma potrebna jer je nošena u vreme odredjenog političkog stava.

Nakon ukidanja uniformi o njima smo slušali samo kada su u pitanju druge zemlje i u Evropi i u svetu. U ovom trenutku zvanični podaci pokazuju da u Japanu 90% škola ima obavezne uniforme, a da u SAD-u taj procenat iz godine u godinu raste . U Evropi svi prestižniji  fakulteti neguju tradiciju svojih uniformi . I tu govorimo o studentima , a slična je situacija i sa nižim razredima .

Dok u svetu uniforme sve češće  postaju brend u Srbiji to i ne ide tako lako . Za sada je poznato da odredjene privatne i vrlo skupe škole u Beogradu imaju svoje uniforme.

U Valjevu ih ima samo jedna škola i to za učenike od prvog do četvrtog razreda.

pixabay

„Sada je punih deset godina kako u školi imamo uniforme . Ideja je potekla najpre od nekih koleginica , a potom je Savet roditelja tu ideju preuzeo i razradio. Na početku svake školske godine nove generacije roditelji se izjašnjavaju i to je uvek odnos 80:20 u korist uniformi . Naše su uniforme tako dizajnirane da su podesive tako da ih učenik podešavajući je dugmićima može nositi i 4 školske godine. One su takve da decu ne ometaju u školskim aktivnostima , a svaka generacija ima svoju boju . Što se dece tiče , nikada nismo imali nijednu primedbu na uniformu“, kaže direktorka Šeste škole Nataša Badovinac.

Motivi za uvodjenje uniformi nisu billi samo prevazilaženje socijalnih razlika već pre svega stvaranje osećaja pripadnosti timu i medjusobno vrednovanje na osnovu kvaliteta ličnosti.

„Cilj svega toga je podsticanje zajedničkog kodeksa uzajamnog  poštovanja, da budu podučeni  važnoj životnoj lekciji da odelo ne čini čoveka. Značajan efekat je i  bezbednost učenika , lakše su uočljivi i na putu od škole do kuče i obrnuto i u samoj školi. Namera u kojoj uspevamo jeste da se kod učenika izgradi osećaj identiteta i pripadnosti generaciji. Zapravo da sud jedni o drugima donose na osnovu ideja , karaktera, rada, a ne na osnovu brendirane ili nebrendirane garderobe“, objašnjava Badovinac.Nataša Badovinac

Ipak, za ovih deset godina, kako kaže, nije postojala inicijativa da se nošenje uniformi produži do osmog razreda . „Nismo imali takvu inicijativu . Čula sam sada ovu priču o uniformama i moram da kažem da ukoliko bi država donela takvu odluku tu onda ne bi bilo dileme da li uvoditi uniforme ili ne , ako se takvo pravilo prošiše svi ga moramo poštovati. Dok to ne bude roditelji će se izjašnjavati o tome“, navodi Badovinac.

Neke studije sugerišu da nošenje uniformi može pozitivno uticati na akademske rezultate. Učenici mogu biti manje ometani i više fokusirani na nastavu, što može dovesti do boljih rezultata na testovima i ispitima. Ipak postoje i one tvrdnje koje govore da se na ovaj način ograničava individualnost deteta .

U UK, nošenje školskih uniformi je dugogodišnja tradicija. Većina osnovnih i srednjih škola ima uniforme koje uključuju blejzere, kravate i specifične boje. Ove uniforme pomažu u stvaranju osećaja ponosa i pripadnosti među učenicima. Neretko se u svetu uniforme u školama kreiraju na osnovu boja gradova u kojima se škole nalaze .

Pojedine uniforme mogu biti vrlo skupe poput pomenutih u Velikoj Britaniji , Singapuru, ali mogu biti i vrlo jeftine poput uniformi u Kini ili Indiji . Uniforma učenika u Šestoj školi nije skupa naročito ako se može nositi 4 godine.

Uniforme u SAD-u mogu značajno varirati u stilu. U nekim školama, uniforme su veoma formalne, sa sakoima, kravatama i suknjama ili pantalonama u određenim bojama.   U drugim školama, uniforme su jednostavnije i uključuju polo majice sa školskim logom i kaki pantalone ili suknje. Ali ovakvi tipovi uniformi za nas bi bile veći izdatak . Najjednostavnija bluza preko odela za sada je najdostupniji model.naslovna Šesta škola /ilustracija/poseta Vladike Isihija/raznobojne uniforme

Psiholozi su podeljeni u mišljenju. Dok jedni tvrde da bi se uniformama uticalo na kolektivni duh i prebazilaženje socijalnih razlika koje su sve veće u našem društvu , drugi smatraju da bi ograničile decu pa i da bi se deca tada delila na osnovu vrednosti mobilnih telefona ili tableta .

Mnoge škole u Australiji koriste uniforme kao sredstvo za promovisanje jednakosti i pripadnosti. Uniforme smanjuju pritisak na učenike da se oblače prema modnim trendovima, što pomaže u smanjenju socijalnih razlika. Primeri njihovih škola po tom pitanju uzimaju se kao pozitivni primeri prakse .

Ono što ne treba zaboraviti jeste da odluku u školama trenutno ne donose djaci, donose je roditelji . Jedni misle da je u pitanju odličan predlog te i da bi deca bila rasterećena od  modnih brendova , a drugi pak da upravo oblačenjem svog deteta mogu pokazati svoj status.  Dete koje nosi duksericu od 20 000 dinara nije je samo zaradilo , ona je odraz imućnosti roditelja ,  brojne analize pokazale su i da  neki roditelji upravo to i žele da predstavljanjem kroz skupu odeću odmah njihovo dete dobije odredjeni status u grupi. Pa se dešava da sociometrijski testovi pokažu kao zvezde upravo decu imućnih roditelja .Upravo tu oni koji zagovaraju uniforme vide rešenje : „Ako preko takve dukserice dete nosi identičnu bluzu bilo koja boja da je u pitanju, kao i svi ostali, drugari će morati da ga vrednuju na osnovu njega samog kao ličnosti“.

Na vratima ili hodniku na ulazu gotovo svaka škola ima svoja pravila oblačenja pa je jasno vidljivo da dolazak u majcama na bretele nije moguć, u mini suknjama i šortsevima , papučama , kratkim majcama (topovima) takodje. Neke škole imaju istaknuta pravila i za nastavnike  dok je kod nekih sve moguće.

Tako kod nas pitanje uniformi ostaje otvoreno i dalje kao što je i ranije bilo i na nivou čaršijskih priča i tumačenja . Ozbiljnog dijaloga u Valjevu na tu temu nije bilo . Verovatno ni neće.