Na prostoru, čiji je deo parking između zgrade Privrednog suda i zgrade Akademije strukovnih studija, od juče stoji jedna spomen-tabla. Obeležje koje je sa saradnicima podigao Valjevski pokret otpora je posvećeno oficirima Kraljevske jugoslovenske vojske Aleksandru Mišiću i Ivanu Freglu, koje u prvoj godini Drugog svetskog rata, kako se pretpostavlja, nemački okupator streljao na tom mestu. Iako svečano otvorena, spomen-tabla je, praktično i pravno, nezvanična.
Pre njenog otvaranja, istoričar Vladimir Krivošejev je istakao „da svi znamo da je Valjevo grad heroja, pa je čak i jedna knjiga, šira istorija Valjeva, nazvana Valjevo-grad ustanika“.
„Svojim ustanicima Valjevo se oduživalo, ali selektivno. Oduživalo se nekima koji su imali neke zasluge, a ponekad pravedno ili nepravedno i onima koji nisu imali takve zasluge. Ali u velikom broju slučajeva neki heroji su bili zapostavljeni. Jednostavno, ideologija koja se razvijala posle Drugog svetskog rata nije dozvoljavala da su postojali i neki drugi antifašisti i neki drugi ljudi koji su stradali kao žrtve fašističkog terora. To su bili majori Aleksandar Mišić i Ivan Fregl“, objasnio je Krivošejev.
Njih dvojica, kao oficiri Kraljevske jugoslovenske vojske, odnosno nakon kapitulacije oficiri Jugoslovenske vojske u otadžbini, uhvaćeni su od strane nemačkog okupatora u novembru 1941. godine, prilikom akcije potere za vođom JVUO Dragoljubom Dražom Mihailovićem na Ravnoj gori. Potera je, međutim, završena kada im se predao major Aleksandar Mišić, sin vojvode Živojina Mišića, predstavljajući se da je on Mihailović, da bi tek po transportu u valjevski zatvor otkrio svoj pravi identitet. Ubrzo je održano suđenje dvojici oficira, prvo su bili osuđeni na višegodišnju robiju, ali je presuda potom preinačena u smrtnu kaznu.
Svoje poslednje dane Mišić i Fregl su proveli u starom zatvoru koji se nalazio na ovoj lokaciji u centru Valjeva, a najverovatnije, iako za to nema pouzdanih podataka, streljani su u dvorištu zatvora, gde se sada nalazi spomen-tabla.
Krivošejev je dodao da je „njihova žrtva nepravedno zaboravljena, a pošto se Valjevski pokret otvora protivi selektivnom sećanju, zato je ovo svećanje na njih“.
Spomen-tablu trebao je da otvori Dragomir Acović, čuveni srpski heraldičar, arhitekta i član Krunskog saveta, ali pošto zbog bolesti nije mogao da dođe, njegovu poruku pročitala je glumica Maja Lukić.
„Mišić i Fregl su dostojno živeli i dostojno umrli. Zašto se u ovoj zemlji Mišić i Fregl ne pominju i prećutkuju 83 godine? U čemu se sastojao njihov zločin? Zato što su ustali protiv okupatora pre nego što je neznani drug izdao uređenje. Nisu proglašeni za narodne heroje, nisu unapređeni u vojvode i generale, čak ni posthumno. Ovde smo danas zbog nas i zbog ljudi kojima je stalo. Nema više ničega sem stida i ponosa. Stida što nam je trebalo više od osam decenija za najprirodniju stvar na svetu, a ponosa i što se i posle osam decenija imamo čega sećati i dičiti. Odajemo poštu jednom Srbinu i jednom Slovencu zato što smo i dalje uprkos svemu ipak ljudi“, stoji, između ostalog, u Acovićevoj poruci.
Spomen-tabla Mišiću i Freglu, očito postavljena je mimo procedure definisane gradskom odlukom o podizanju i održavanju kulturalnih dela na teritoriji grada , a koji predvidja proceduru po kojoj se inicijativa o podizanju spomen obeležja podnosi gradskoj komisiji koja potom predlog nakon sagledavanja prosledjuje Gradskoj skupštini ,odnosno nikakvo spomen obeležje ne može da bude podignuto bez saglasnosti Skupštine . Na tu novinarsku konstataciju, nakon svečanog otvaranja, Krivošejev je kratko odgovorio „da zna da gradska komisija blokira mnoge predloge za spomen obeležja“.
S druge strane, predsednik Valjevskog pokreta otpora Branko Ivković bio je rečitiji, objašnjavajući da je ova spomen-tabla „privremeno rešenje“, ali ujedno i poziv da se u inicijativu za postavljanje obeležja oficirima Mišiću i Freglu, „što su tražili i mnogi drugi građani“, uključe i zvanični organi Grada.
„Što se tiče procedure, nismo smatrali za shodno da podnesemo zahtev. Ovo treba da su uradile gradske službe, ali mi se njima ne obraćamo, niti ćemo im se ikad obratiti. Apsolutno smo svesni eventualnih kaznenih odredbi i pristajemo na njih“, poručio je Ivković.
Svaka čast, sad svako da podigne spomen tablu kome misli da treba. Nezvanično naravno!
bravo. sad moze i tucko svom dedi da podigne. i ljudmila misi isto i sta nas briga
I ja cu dedi da podignem , bio nosilac Albanske spomenice .
Sledeće pseća groblja da se obeleže, a ne da se zidaju zgrade na grobovima.
Pa nije primereno porediti ovu ploču sa psećim obeležjima.Imajmo malo poštovanja za ljude koji su nam pružili deo slobode🙏🙏🙏
Очигледно не знате да се у историјској науци појам „осећа гробља“ не користи за гробља на којима су заиста сахрањивани пси, него за необележене и често тајне гробнице у које су комунисти (партизани) затрпавали своје жртве, сахрањујући их „као псе“, да им се нј гроб не зна. Ту су завршавали људи које они означе као „реакцију“, „пету колону“ или „народне непријатеље“.
Pokusava Ivkovic da se opere za sve pare koje je uzeo od Sns da ne izadje na izbore i da ne pobedi Svanuce. Nije ovom gradu pamet kao u kokoske, da svaka svraka radi sta hoce. Ti si svoje odglumeo i zavrsio, mozes i da podignes tablu i VPO – u, da se narod valjevski seca ovekovecenih izdajnika!
Jos jedan pokazatelj cirkusa u najvecem selu u Evropi …
I, sad, tablu, koju su oni postavili, gradska vlast neće dirati. Nisam sigurna da ovo znači da bi svaki građanin mogao postaviti neku memorijalnu ploču. Pametnom dosta. Izbori su iza nas i naličja postaju lica.
Što to ovaj**** ne podiže dok je on bio direktor muzeja i simpatizer SPS
Baš lepo kradete tuđe ideje i tuđa pisanja,niste ni znali za Mišića i Ftegla,pomenute barem toga čoveka koji je prvi pokrenuo priču i o Bifraku i o Mišiću i Freglu ,kskp none sramota oviga bibšeg direktora muzeja,on je otvarao kafanu i muzeju
i stavise tablu gde mislise da treba… pod objasnjenjem ,,zna se“! jel ovo moguce?