Vanredna situacija zbog vrućine ne nastupa po automatizmu

Kao i ostatak Srbije, Valjevo se nalazi na udaru tropskog talasa koji je počeo sredinom ove nedelje i po novoj vremenskoj prognozi trajaće i narednih sedam dana. Odgovor na pitanje da li je dovoljno da temperatura vazduha bude blizu, tačno ili preko 40 stepeni pa da na snagu automatski stupi odluka o vanrednoj situaciji, zapravo je – ne.

Vrhunac toplotnog talasa, po prognozi RHMZ, biće danas i sutra, kada se očekuju maksimalne temperature od 38, odnosno, 37 stepeni Celzijusa. Još nepovoljnija vest za naše sugrađane stiže iz Instituta za javno zdravlje Srbije “Batut” koji je crvenom bojom, koja označava veoma opasne vremenske uslove po zdravlje ljudi, označio i Valjevo među još devet područja u Srbiji.

Postavlja se onda pitanje da li su takvi ekstremni vremenski uslovi i takvo upozorenje da je vreme opasno po zdravlje ljudi, dovoljni i da dođe do proglašenja vanredne situacije? Odgovor je, međutim, negativan jer nadležni zakon u Srbiji za ovakvo stanje vremena se ne Naime, po važećem Zakonu o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, za razliku od zakona koji postoje u nekim evropskim državama, jednostavno nije definisao određenu  temperaturu kao granicu za proglašenje vanredne situacije. Po ovom Zakonu, da bi do razmatranja uvođenja vanredne situacije uopšte došlo, prvo je potrebno da dođe do poremećaja u funkcionisanju života u više gradova i opština.

Procedura kaže da potom te lokalne samouprave predlog podnose Republičkom štabu za vanredne situacije, koji ga potom prosleđuje Vladi Srbije koja proglašava vanrednu situaciju u zemlji.

Verovali ili ne, takav predlog nekog grada ili opštine, a od kako je uveden Zakon o o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, bar kada je u pitanju ekstremna vrućina, nikad do sada nije podnet Republičkom štabu za vanredne situacije.

Zakon je, inače, propisao određene mere ukoliko bi došlo do proglašenja vanredne situacije na nekom području zbog visokih temperatura. One su skraćenje radnog vremena za radnike na otvorenom od 11 do 16 časova, promena režima saobraćaja i posebno promena režima prevoza opasnih materija, dopremanje pijaće vode ugroženom stanovništvu i postavljanje cisterni sa vodom na klučnim mestima u gradu.