Dan maline u Brankovini: Ove godine manji rod maline

Dan maline u Brankovini obeležila je velika poseta, ali i manji rod maline zbog suše ove godine . Proizvodjači podeljeni po pitanju cena dok jedni smatraju da cena nije dovoljna da pokrije troškove rada i ulaganja , drugi misle da je cena sasvim korektna. U Brankovini dodeljene nagrade najboljima .

„Malina je ove godine dosta podbacila , nije baš nešto . Pitanje je i koliko seljak ima prostora da ulaže u malinu pa i kakva je godina . Da ja Vas pitam koliko će meni sa ovom cenom da ostane na kraju? Ako praktično pokrivam samo što sam uložio , gde sam ja to? Na nuli . Ja gajim organsku malinu i plaćaju mi 270 dinara , a ova druga što nije organska plaća se 200 dinara . To je ispod svake cene  jer ulaganje u nju košta 190 dinara. Po mom mišljenju cena treba da bude 400 dinara da bi imali bar neku zaradu“, kaže Starčević Svetomir.

Svetomir Spasić

„Prosečan berač maline star je oko 64 godine“ tvrdi  Svetomir iz Suvodanja i dodaje da berača i nema iako su plaćeni od 4000 do 5000 dinara . „Niko neće da bere malinu , eto dovezeš ga odvezeš ima dva ili tri obroka , dve , tri kafe dnevno i sa ovom cenom za berača opet niko neće.“

Radivoje Matić

Radivoje Matić iz Kotešice pak smatra da cena nije loša. „Malina je ove godine imala teške uslove , bila je velika suša i ostala je dosta sitna , rod je manji . Ja malinu predajem hladnjači iz Koceljeve po 250 dinara . Cena je solidna , ali mali je rod . Da je više roda ne bi bilo nikakvih problema . Ima i subvencija za rasadu koju daje Agrorazvoj . Nije lako gajiti malinu jer niko ne garantuje uslove prirode. Da je više roda sve bi bilo dobro“, smatra Matić.

Da je ovogodišnji rod maline nešto slabiji potvrdjuje i Djordje Sovilj , inženjer voćarstva i član komisije za izbor najbolje maline na festivalu u Brankovini.

„Ovo je jedna od najslabijih godina što se tiče prinosa , teški su bili vremenski uslovi spočetka . Sušno vreme je uticalo da imamo prinos u proseku od 2,5 tona po hektaru. Sad naravno ima proizvodjača koji su uložili više pa će imati i do 10 tona po hektaru jer su uradili recimo sisteme navodnjavanja . Što se tiče kvaliteta ploda moram reći da su izuzetnog kvaliteta i tome su doprineli i malo hladniji dani poslednje nedelje“. Kaže Sovilj.Djordje Sovilj

Na Danu maline učepće je uzelo oko 30 izlagača , a zastupljene su bile sve vrste maline . Sovilj kaže  da se najosetljivijom pokazala sorta vilamet koja najranije i stiže na rod. Dosta toga zavisi i od mesta gde se nalazi malinjak , na kojoj nadmorskoj visini . „Mi apelujumo da malinari srede sada malinu , ako je završena sezona , da urade tretman protiv bolesti maline, iseku sve što treba da je ne ostave da zarasta“, kaže Sovilj i dodaje da u okolini Valjeva imamo praktično tri reona gde se nalaze najveći proizvodjači:“ Najveća proizvodnja je u Donjim i Gornjim Leskovicama, Sušici , imamo tu MZ Stave sa svojim selima i MZ Poćuta. Mada ima i ovde u Brankovini velikih proizvodjača“.

Nagradjeni na Danu maline:

-najveći robni proizvodjač Selaković Matija iz Sušice

-najuredjeniji malinjak Miroslav Savić iz Donjih Leskovica

-najbolji za kvalitet izložbenih plodova – vilamet Kalabić Stefan iz Brezovica

-najbolji kvalitet izložbenih plodova Glen EMPL Madžarević Snežana iz Gornje Bukovice

-najbolji kvalitet izložbenih plodova sorte Ferodi i Miker , Lazar Dražić iz Beomuževića.

Svečanost u Brankovini otvorio je načelnik KO Viktor Mićić koji je proizvojačima poželeo još bolji rod .

“ Na ovom mestu, jako je bitno da svake godine evociramo sećanja i damo značaj ovoj voćki, koja je obeležila ne samo Brankovinu, nego ceo valjevski kraj. Malina u ovom kraju uspeva, ali sve više se izmešta u neke više nadmorske visine. Zato se danas ovde okupljaju proizvođači upravo sa namerom da svoje proizvode predstave i da pokažu naše “crveno blago”. Poželeo bih prvenstveno organizatoru uspešnu manifestaciju, pozdravio bih sve učesnike i želim našim izlagačima da u saradnji sa Poljoprivrednom stručnom službom unaprede svoju proizvodnju, poboljšaju svoje zasade i naravno da nastave da se bave proizvodnjom maline”, naglasio je Mićić.

U okviru manifestacije održana je i prodajna izložba narodnih rukotvorina i domaćih proizvoda , ali i takmičenje u pripremi najboljeg gulaša.