Decenijama bez Vapekovog hleba, a ko je uzeo pogaču?

U Valjevu je teško nabrojati pekare, a nekada ceo grad snabdevala je jedna pekara- Mlinsko pekarsko preduzeće 15. septembar. Privatizacijom poznatija kao Vapek već godinama veliki silosi stoje više kao spomenik, a kako Vamedia saznaje do  kraja godine biće oglašena i konačna prodaja.

U neka, sad već, davna vremena, u ranim jutarnjim satima gradskim ulicama prolazili su mali kamioni koji su za sobom ostavljali miris hleba. Beli hleb sa tri reza na njemu, polubeli bez rezova u velikim korpama stizali su u rafove prodavnica.

I to su bila neka davna vremena, valjevska pekara na žalost doživela je sudbinu mnogih drugih preduzeća koja su privatizacijom praktično uništena.

Pre 22 godine na prvoj aukciji je objavljeno da su firmu kupili zaposleni. Ipak ova informacija nije bila sasvim tačna. Nije,  jer su pored zaposlenih preduzeće kupili zapravo i Slobodan Djukić, ali i Gjus Rubrik, a novosnovana firma nazvana je Vapek.

Spekulacije da iza svega stoji Nova demokratija pa i nekadašnji gradonačelnik Valjeva Dušan Mihailović pokazale su se zapravo istinitim kada je nova firma „Vapek“, postala članica sistema Lutra.

Gjus Rubrik u to vreme posedovao je firmu  KSR Sitard, koja je kod holandske vlade konkurisala za njeno ulaganje u prehrambrenu industriju zemalja Istočne Evrope. U to vreme grad Sitard proglašen je prijateljskim gradom sa Valjevom pa su brojne delegacije iz Valjeva odlazile za Sitard, a brojne pak iz Sitarda dolazile u Valjevo. Rubriku je po informacijama koje su preneli mediji u to vreme, holandska vlada omogućila ulaganja  u visini od 560 000 evra . Na ovaj način i najavljena je saradnja izmedju Vapeka i KSR Sitarda , a ulaganja definisana kao oprema koja tek što nije stigla.

U vestima iz tog vremena nalazimo da je 13.novembra 2002. godine firma „15. septembar“ kupljena za 20% korigovane knjigovodstvene vrednosti, odnosno za 227 000 evra. Iste informaciije govore da je dokapitalizacija izvršena već sledeće godine. Uknjiženi su akcionari, a stanje je bilo sledeće: 30% akcija  podeljeno je besplatno svim radnicima, 70 odsto kupila su 82 akcionara,od čega je njih  sedam od 82 imalo 51 odsto vlasništva, a Slobodan Djukić  ima 35 odsto.

Po nekim podacima u tom trenutku zapravo je kupljeno: silos od 10.000 tona, drugi od 5000, kompletna pekara, sa dve linije, za hleb i pecivo, 20-ak vozila, 13 prodajnih objekata, upravna zgrada, magacin u Lajkovcu, kuća na Divčibarama.

„Mlinsko-pekarsko preduzeće „15. septembar“ za 13.866.000 dinara kupilo 80-tak njegovih radnika i rukovodilaca, a uz njih i Slobodan Đukić sa holandskim partnerom“, bila je vest koja je osvanula.

Dugo potom vesti iz pekare bile su sporadične i uglavnom su dolazile od radnika, a ukazivale su da postoje nepravilnosti u radu.

Ključna vest stigla je deset godina kasnije u septembru 2013, godine kada je iznenada Vapek prestao da radi. Čak 47 radnika preko noći ostalo je bez posla.

Na konferenciji za novinare održanoj u Gradskoj upravi radnici su izneli porazne podatke o tome kako je preduzeće Vapek zapravo prodato preduzeću Klas,  a potom preduzeću  Klas trade.

Milan Vučićević tada radnik Vapeka na konferenciji je rekao da su im poslodavci samo saopštili da više neće raditi: „Nema ni otpremnine, nema ništa, samo su nam rekli da više ne dolazimo“.

Radnici koji su ostali bez posla saopštili su da je jedna linija za proizvodnju prodata , da su pozivali više inspekcija da reaguju , ali da reakcija nije bilo.  „Nova firma Klas trejd nema ništa u vlasništvu sem radnika , samo su njih prebacili , to je neka čudna firma jer je suvlasnik Klas trejda Ist point sa Kipra“, rečeno je na konferenciji.

Ono što je činjenica jeste da je Valjevska pekara  privatizovana i tada je imala 220 radnika, a od 2008. godine bila je u  blokadi i to u iznosu od 198 miliona dinara. Deset godina od privatizacije  nije više imala poslovnih aktivnosti, ali ni zaposlenih.

Mlinsko pekarsko akcionarsko društvo Vapek članica Lutra group Valjevo potom je uvedeno u prinudnu likvidaciju.  Ipak, iz tog statusa izlazi 2023. godine , dakle deset godina kasnije i prelazi u status stečaja. Za stečajnog upravnika odredjen je Zoran Božić koji za Vamediu pojašnjava: „Klas trejd nije naslednik Vapeka, to je firma koja je samo bila u zakupu u Vapeku, imala je adresu u Vapeku i ona nema veze sa Vapekom“.

Proverom u APR-u saznajemo da je nad firmom Klas trejd bio takodje otvoren stečaj, ali da je stečajna procedura i završena.

Božić za Vamediu navodi da Vapek ima kapital u objektima, ali da je jedan broj objekata pod hipotekom za dugove Novoj Agrobanci, Direkciji za robne rezerve, Fondu za razvoj.

Božić takodje najavljuje da će do kraja godine biti oglašena prodaja Vapeka pa i da će poverioci biti  najverovatnije namireni.

Trenutno prostor nekadašnje pekare se izdaje i ima 6 zakupaca prostora , najveći zakupac prostora medju njima je preduzeće Kej doo.

Vamedia je u nameri da otkrije šta se zaista dogodilo u postupku privatizacije kontaktirala nekoliko odgovornih lica u to vreme, na žalost oni nisu želeli da govore o Vapeku . Jednog od potencijalnih sagovornika čekali smo duže od 6 meseci, ali smo na kraju ostali bez odgovora.

Tako smo ostali uskraćeni za ključne informacije :

-Da li je holandski partner uložio 560 000 evra u proizvodnju?

-Da li je uopšte učestvovao u privatizaciji?

-Iz kog razloga je Vapek postao članica Lutra sistema?

-Da li je tačno da su odredjeni dugovi Klas trejda prebačeni na Vapek?

I ključno pitanje jeste :

-Ako je tačno ono što su izneli radnici na konferenciji za novinare 2013. godine da su prodavane linije i drugi resursi  za proizvodnju i distribuciju, da li je onda Vapek kupljen da bi bio uništen, a uloženi kapital udvostručen prodajom resursa i delova kapitala?

Ova pitanja za sada su bez odgovora, ali kako vreme prolazi, možda jednom saznamo šta se zapravo dogodilo i kako to svaka pekara u Valjevu radi, a samo Vapek ili „15 septembar“ nije mogao?