Temperatura na asfaltu i betonu dostiže svoje pikove poslednjih dana. Najugroženiji su radnici koji rade na otvorenom. Zakon predvidja odredjene mere u slučaju visokih temperatura .
pixabay
Niko ne zna kada i kako je medju gradjanima Srbije došlo do ukorenjavanja stava da preko 40 stepeni rada nema. Ovakav predlog svakako nije loš za one koji rade napolju i na ovim vrelim danima , ali jednostavno nije obuhvaćen zakonom i nije tačan.
Gradjevinski radnici, poljoprivrednici, najizloženiji su visokim temperaturama , a sa druge strane upravo letnji meseci jesu oni koji se smatraju radnom sezonom. Za mnoge poslodavce stoga nije lako da organizuju obustavu rada naročito ako to zakonom nije obaveza , a sa druge strane obaveza jesu rokovi izvodjenja poslova .
Po preporuci Vlade Srbije , a na osnovu postojećih zakona , mere koje su poslodavci dužni da primenjuju pri radu na otvorenom pri visokim temperaturama su: organizacione, tehničke, zdravstvene, promena režima rada i dr., što u praksi podrazumeva čestu zamenu zaposlenih za obavljanje poslova na otvorenom, češće pauze uz obezbeđivanje velikih količina vode i bezalkoholnih napitaka, obezbeđivanje prostora gde zaposleni mogu da se sklone od sunca i rashlade, obavezno davanje informacija zaposlenima o opasnostima po zdravlje zbog izlaganja visokim temperaturama, upoznavanje zaposlenih sa simptomima bolesti prouzrokovanih visokim temperaturama, obezbeđivanje i pružanje prve pomoći ukoliko dođe do zdravstvenih problema zaposlenih i dr.
Ministar Goran Vesić izneo je predlog poslodavcima da rad na otvorenom organizuju u ranim jutarnjim satima i večernjim satima pa čak i noću.
Stručnjaci iz ove oblasti navode da je rad na otvorenom na temperaturi preko 36 stepeni već opasan po zdravlje , neki sindikati već su izneli predloge da se donese uredba kojom se rad na otvorenom preko pomenute temperature obustavi. Ipak za sada takve zavnične odluke nema .
Sve su prilike da je na poslodavcu i njegovoj ljudskosti teret odlučivanja vezan za organizovanje rada. Kompromisi bi u ovom slučaju mogli biti dobro rešenje jer rad na visokim temperaturama može izazvati dehidraciju, sunčanicu , osip , toplotne grčeve, toplotne udare , a na žalost nekada i smrt.
Poštovani,
Nismo odgovorni prema zaposlenima jer su izloženi lošim uslovima na radnim mestima a klimatski uslovi tj. visoke temperature su poseban problem.Kadrove treba “čuvati ko zenicu oka“ al to sada nije tako. Rade više od 8-časova u lošim uslovima rada i zbog niske kupovne moći zaposleni imaju nekvalitetnu ishranu i zato su izloženi čestim zdravstvenim problemima i odlascima na bolovanje. I ovde ponovo nastupa problem jer poslodavac traži zašto je i od čega bolestan!!? Zašto poslodavac ne veruje lekaru! Posebna priča je što se naknada za bolovanje isplaćuje sa 65% od zarade umanjene za topli obrok i troškove za prevoz.I ovo malo kadrova što imamo ako se ne povede veća briga o zaposlenima ostaćemo i bez njih. Neko treba da zaštiti naše mlade kadrove a koje to i zašto se to ne čini pitanje je za sve nas?
pa nek se zaposle negde gde ima klima a mi cemo dovesti neke migrante koji ce raditi napolju
Dabogda ti migranti stanovali u avliji ….. insistiram na objavljivanju
Poštovani g-din Dragane;
Vaš količnik inteligencije je visok pa ste zato pobegli od suštine. Svako dobro vam želim.
Pozdrav
Ako njemu zelis dobro , onda stavi prst na celo , pa se kvalitetno zamisli …
Mi debeli ako prekrcamo ovo leto bice dobro.