Potpuno suprotno očekivanjima, nakon upisa nove generacije srednjoškolaca najmanje interesovanje i u Valjevu vladalo je za informatički smer. S druge strane mesto više tražilo se u Medicinskoj i Tehničkoj školi.
Nakon što je objavljena informacija da su brojna informatička odeljenja u Srbiji ostala poluprazna , proverom ove informacije saznajemo da je situacija ista i u Valjevu . Od predvidjenih 20 mesta popunjeno je samo sedam . S obzirom da je nekada postojala velika zainteresovanost , jedan od razloga što je situacija takva jeste neophodnost većeg znanja matematike , smatra nekadašnji direktor Valjevske gimnazije Vojislav Andrić.
„Prvi razlog je neadekvatan učenički kadar. Deca i roditelji se bili „zapaljeni“ za IT odeljenja, misleći da u njima rezultat može da napravi svako, neshvatajući da ovaj smer traži mnogo matematičkog znanja. Nije isto biti „haker“, u smislu znanja o mrežama i Windousu, i biti programer. Drugi razlog je slaba prohodnost te struke ka matematičkim i tehničkim fakultetima, jer u konkurenciji sa onima koji bolje znaju matematiku a to su deca sa prirodnog smera i iz matematičkih gimnazija, oni ne mogu da upišu željene fakultete . Treći razlog jeste neodgovarajući nastavni kadar“ističe Andrić i objašnjava da oni koji decu mogu naučiti programiranje neće da rade u školi pošto u kompanijama imaju bar duplo veću platu, a oni koji hoće to decu ne mogu da nauče.
Dodatni problem mogla bi biti i činjenica da u školama već postoje matematička odeljenja te i da je predvidjeni broj od 20 na matematičkom i 20 na IT odeljenju previše za kapacitete Valjeva.
Istovremeno velika potražnja za upis bila je kao i uvek u u Medicinskoj školi koja proizvodi kadrove koji su ponajviše potrebni EU. I ove godine ponovila se situacija da su želju za upis u Medicinsku u Valjevu iskazivala i deca iz brojnih gradova širom Srbije . Medicinska škola istovremeno pruža mogućnost i praktičnog znanja .
U Valjevu nije lako doći do dobrih majstora pa se na neke čeka mesecima i njihove zarade nisu male s toga je i razumljiva zainteresovanost dece za pojedine smerove u Tehničkoj školi , a činjenica da ova škola pruža praktičnu obuku povećava zainteresovanost. .
Dok u mnogim srpskim školama mesta brojnih zanimanja ostala nepopunjena , u valjevskoj Tehničkoj školi odeljenja zanimanja su popunjena . Pun pogodak očito jeste dualno obrazovanje. U odeljenjima za zanimanja bravar-zavarivač, mehaničar motornih vozila, monter suve gradnje, rukovalac građevinskom mehanizacijom, operater mašinske obrade, instalater vodovoda, grejanja i klima uređaja, slobodnih mesta – nema. Razlog tome je što su sva dualna, sa nastavom u školi i praksom, koja u završnom razredu ima i novčanu naknadu, u firmama.
„Kod nas je tako za upis na zanimanje monter suve gradnje trebalo minimum 53 boda, koliko se u nekim školama tražilo za četvrti stepen stručne spreme, kod nas su se na zanate upisali i đaci sa 76 bodova. U prvom krugu smo, dakle, ispunili i deficitarna zanimanja, ali je problem, što nije do nas, što je određeno da ova odeljenja imaju do 14 učenika“, kaže Branko Goloskoković, direktor valjevske Tehničke škole.
Nešto malo slobodnih mesta ostalo je u Poljoprivrednoj školi, a kako saznajemo ostaje i drugi krug upisa tako da će i pomenuta mesta najverovatnije biti ispunjena .
U odnosu na broj djaka svršenih osnovaca valjevskih osnovnih škola na raspolaganju učenicima bilo je čak 200 slobodnih mesta više , a gotovo maksimalna popunjenost govori da se veliki broj učenika sa strane odlučio za Valjevo kao mesto nastavka školovanja .
Medicinska moze da upise jos toliko odeljenja. Prosirite skolu, ulozite da se poveca broj ucionica i svega i necemo imati problem sa manjkom struke, a moze i da se napravi od nekih objekata mesto za medicinski fakultet u Valjevu.
Pojedini nastavnici u Gimnaziji su potpuni promašaj. Bolje bi bilo da se ti i takvi bave nekim drugim poslom, a ne da drže nastavu na štetu učenika i na štetu ustanove u kojoj rade. Učenici i roditelji odlično znaju o kome se radi.
Uz izvinjenje i veliko postovanje prema prof. V Andricu, troje od dvadeset ucenika IT smera koji su ove godine polagali prijemni ispit tj. zavrsilo cetvrti razred Valjevske gimnazijr, u proseku je imalo 96,52 od 100 maksimalnih poena na prijemnim iz matematike na ETF u Beogradu i zauzelo izuzetno visoka mesta na rang listi u konkurenciji od preko 1000 kandidata (mahom gimnazijalci). Pored ovih troje, takodje je bilo vrlo dobrih rezultata na prijemnom jos par ucenika iz obog odeljenha. Takodje, pouzdano znam da je bar jedan od predavaca na IT smeru u nasoj gimnaziji vrhunski strucnjak i predavac u svojoj struci, slicno je i sa matematikom…te ocene uvazenog prof. Andruca i povezivanje loseg kadra sa manjom zainteresivanoscu za ovaj smer ne stoje.
Не бих се сложио са професором Андрићем да ученици ИТ смера немају проходност на техничке факултете! Ове године најбоље резултате на пријемном испиту за ЕТФ, Математички факултет и Машински факултет су управо остварили ученици ИТ одељења Ваљевске гимназије. Ученици природног и специјално математичког одељења били су око просека па чак и испод просека по броју бодова(част неколико изузетака).
Sa bilo kim roditeljem da sam pričala, svi smo složni u jednom, a to je da sa krajnjim prezirom slušamo direktore srednjih škola i gimnazije kako ističu uspehe bivših učenika na prijemnim ispitima. Zato pitam sledeće;
– Ako je zasluga škole i pojedinih profesora postignut uspeh na prijemnim ispitima, zašto svi maturanti neke škole ili nekog smera ne upisuju željene fakutete?
– Ako je zasluga škole i pojedinih profesora postignut uspeh na prijemnim ispitima, zašto mi roditelji plaćamo pripreme za prijemni ispit, a posebno, zašto plaćamo privatne časove tokom četvorogodišnjeg školovanja naše dece?
Uspeh naše dece na prijemnim ispitima je samo njihov uspeh!